Драган Петровић: Мигранти ће промијенити демографску слику Балкана

Вељко Зељковић
Драган Петровић: Мигранти ће промијенити демографску слику Балкана

Аустрија се повукла из глобалног споразума Уједињених нација о мигрантима. Европска унија планира да до 2020. године на своје границе постави око 10.000 наоружаних граничара који би требало да спријече даљи илегални улазак миграната у ову заједницу.

Мађарска је на својој граници подигла жичану ограду, а Хрватска готово херметички затворила своје границе према БиХ и Србији. Све ово би могло довести до тога да поједине балканске земље, а међу њима и БиХ, постану својеврсни колективни центри за мигранте.

Тврди то научни савјетник у Институту за међународну политику и привреду из Београда Драган Петровић, који истиче да се ради о диригованим процесима иза којих стоје велике западне силе.

- Ради се о процесима којима се руководи јер се у данашњем свету ништа случајно не дешава и све је на неки начин повезано и контролисано ради неких виших циљева - каже за “Глас Српске” Петровић, откривајући у наставку овог разговора какву би судбину могле доживјети поједине балканске земље уколико буду остварени науми великих сила.

ГЛАС: Како да се РС избори с овом мигрантском кризом, која узима све више маха у БиХ?

ПЕТРОВИЋ: Као прво, треба имати у виду да Србија и Српска већ годинама имају негативан природни прираштај. Ту имамо и огроман број младих људи који одлазе у западне земље, а са друге стране, и велики број миграната који пристижу на ове просторе. Све ово би могло довести до мењања демографске слике. Срећа у овим несрећним околностима јесте што је у РС на власти прилично стабилно политичко руководство. Политика коју тренутно воде власти у Бањалуци је одговорна и не дозвољава да ова криза угрози домицилно српско становништво. С друге стране, власти у Београду и Сарајеву без поговора испуњавају све захтеве из Брисела, па и оне неразумне и штетне, мислећи да ће на тај начин отворити свој пут ка ЕУ.

ГЛАС: Да ли је то баш тако?

ПЕТРОВИЋ: Наравно да није. То је попут шаргарепе на дугом штапу. У исто време, сви ови процеси доводе до исламизације ових простора. У овим процесима утицај Турске је доста противречан. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, за сада, не пушта веће “мигрантске таласе”, што не значи да једног дана неће.

ГЛАС: Можете ли појаснити шта сте мислили када сте рекли да се ради о диригованим процесима?

ПЕТРОВИЋ: Ако анализирамо сва ова кретања, поставља се једно сасвим логично питање. Ако су мигрантима крајња дестинација богате европске земље, зашто они када већ кроче на тло ЕУ, а ту мислим на Грчку и Бугарску, не наставе тим путем ка срцу Европе него долазе у Србију и БиХ, које су ван ове заједнице. Долазе на ове просторе иако су границе према Хрватској и Мађарској међу “најбрањенијим” у Европи. На овим границама се налазе по три-четири кордона полиције, жичане ограде, специјалне снаге полиције и војска. Ако се ово зна, зашто онда мигранти долазе овдје. Оно што неки називају теоријом завере у ствари је део концепта који се сваким даном проводи у дело.

ГЛАС: Како он изгледа?

ПЕТРОВИЋ: Сценарио је сасвим јасан, православно становништво је одређено за тиху и планску елиминацију. Она се ради низом синхронизованих потеза у социјалној и демографској сфери, а у којој је мигрантска криза један од важнијих елемената. Ако Немачка, на пример, одлучи да депортује мигранте са своје територије, они ће бити враћени у државе у којима су добили папире, а то су углавном земље Балкана. Уколико до тога дође, десетине хиљада миграната ће преплавити ове просторе. То је нешто реално што се у блиској будућности може десити. 

Биографија

Драган Петровић је доктор наука из области политичке географије и историје. Дипломирао је на четири факултета на београдском државном универзитету, завршио два постдипломска студија на политичким наукама и одбранио двије магистарске тезе. Стручњак је за геополитику и међународне односе. Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду као научни савјетник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана