Док администрација буја, број становника се смањује
Бањалука - Становништво БиХ смањује се из године у годину, а истовремено прегломазни јавни сектор гуши и онај дио привреде који би могао помоћи у запошљавању младих људи, од којих већина не види перспективу у земљи.
Тако, на примјер, подаци УНДП-а упозоравају на то да је готово двије трећине младих незапослено и без икакве шансе да пронађу посао у ближој будућности, а Свјетска банка упозорава да прегломазан јавни сектор ствара терет за слабашну бх. економију.
"Јавни сектор је далеко највећи играч у економији. Јавни трошкови на нивоу државе, ентитета и општина узимају готово половину бруто домаћег производа, не рачунајући јавна предузећа", упозоравају у Свјетској банци.
Такође, подаци показују да ће БиХ са предратних 4,3 милиона становника до 2020. спасти на 3,5 милиона, ако се тренутни негативни трендови наставе.
Истовремено, Агенција за статистику БиХ објавила је недавно најновије алармантне податке о смањењу становништва за првих шест мјесеци 2017. Према тим подацима, у односу на првих шест мјесеци 2016. у БиХ живи око 5.500 становника мање, не рачунајући оне који су се иселили из земље.
Како истичу у Агенцији, у том периоду 2016. рођено је 13.200 дјеце, док је умрло 18.000 особа, а ове године на свијет је дошло 13.300 беба, али је умрло 18.700 људи. 2016.
За прегломазну јавну администрацију у Свјетској банци објашњење налазе у томе што ни након 25 година нико није реформисао јавни сектор.
"Уставни оквири по Дејтонском и Вашингтонском споразуму су за циљ имали завршетак рата, а не експлицитан циљ да се изгради ефикасна и одржива управа", наводе они. Стево Пашалић, демограф, каже да је природна депопулација, односно већи број умрлих у односу на рођене у РС присутна од 2002, а у цијелој БиХ од 2007. године.
Према његовим подацима, РС је од 1991. до прошле године напустило око 355.000 људи, док је ФБиХ напустило чак 723.000, не рачунајући природну депопулацију.
Велики проблем, према њему, је недостатак адекватних политика на нивоу државе и ентитета, а као примјер наводи Министарство породице, омладине и спорта РС, за које каже да се овом проблематиком баве људи који немају довољно стручности нити искуства.
Амела Сачић, задужена за односе с јавношћу Института за развој младих КУЛТ, истиче да су љетос спровели онлине анкету са 750 младих који су отишли из БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске, а у којем су као разлог одласка навели незапосленост, бесперспективност, незадовољство образовањем и здравством, корупцију, као и превелики друштвени фокус на етницитете и религију у својим земљама.
Као најпожељнију дестинацију наводе Њемачку, а затим Аустрију и Скандинавију, те Уједињено Краљевство.
"Оно што очекују су уређенији систем, више прилика за вредновање и напредовање, поштеније критеријуме за успјех, сигурност, као и то што сматрају да ће тамо лакше доћи до запослења", казала је Сачићева.
Навела је да је већина испитаника изјавила да се не мисле враћати у своју земљу, а мањи дио оних који су рекли да би се вратили учинили би то само у случају стварања система у којем се вреднује знање и квалитет, а не политичка припадност.
Упозорила је да власти не чине готово ништа да се ситуација поправи, упозоравајући на алармантне податке о 80.000 младих који су БиХ напустили током 2015. и 2016. године.
"Оно што је посебно забрињавајуће јесте да они одлазе масовно, дакле нису то више одласци на студирање и појединачни случајеви, већ суставни и масовни одлазак",
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
