Догађаји по којима ћемо памтити 2017. годину: Хашки суд затворио врата, тензије остају као насљеђе

 Догађаји по којима ћемо памтити 2017. годину: Хашки суд затворио врата, тензије остају као насљеђе 31.12.2017 20:00 | Ведрана Кулага

Међународни суд за бившу Југославију, познатији као Хашки трибунал, окончао је мандат, а као и прве, и посљедње пресуде поново су појачале тензије у БиХ и региону.

Трибунал је окончао све првостепене поступке, а његов рад наставља Механизам за међународне кривичне судове који ће привести крају жалбене поступке у процесима Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Војиславу Шешељу, Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

Посљедњу правоснажну пресуду Хашки трибунал је изрекао 29. новембра званичницима некадашње Херцег-Босне, а објављивање те одлуке остаће упамћено по самоубиству једног од осуђених Слободана Праљка, који је, чим је чуо казну, испио отров из бочице сакривене у џепу сакоа. Седмицу прије тога у хашкој судници је генералу Ратку Младићу изречен доживотни затвор.

Иза Хашког трибунала остаје више истина и много неправде, јер је током судовања често имао различите аршине. Судије су Србима изрекле шест доживотних казни и 758 година затвора, Хрвати су осуђени на 166, а Бошњаци на 41 и по годину затвора. Предмете против 13 оптужених Хашки суд је уступио домаћем правосуђу - БиХ десет, Хрватској два и Србији један.

Хашки трибунал је судио цијелом низу највиших политичких и војних српских званичника - Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Слободану Милошевићу, Биљани Плавшић, Милану Бабићу и Горану Хаџићу, док су Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић избјегли одговорност и суочавање са правдом.

Иако је честа оцјена да је хашка правда била селективна и антисрпска и да није допринијела помирењу као основном циљу због којег је формиран Трибунал, његови челници су на крају истакли да су поносни на свој рад.

Нови километри аутопута "9. јануар"

Република Српска добила је нове километре аутопута након што је пуштена у саобраћај прва траса дионице аутопута "9. јануар" Бањалука - Добој дуга 10,4 километра од Лакташа до Друговића.

Тиме је Српска добила више од 80 километара аутопута, а на отварању трасе 1. октобра били су предсједници Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић и други званичници. Наглашено је да ће Српска и даљи ширити своју мрежу аутопутева, укључујући и дионице према Србији.

Прва дионица аутопута Бањалука - Добој од Прњавора до Добоја у дужини од 36,6 километара отворена је 2016. године.

Изетбеговић остао кратких рукава у спору са Србијом

Међународни суд правде у Хагу одбацио је 9. марта захтјев за ревизију пресуде на основу тужбе БиХ против Србије за геноцид.

Захтјев је 23. фебруара поднио Сакиб Софтић, представљајући се као агент БиХ, иако му је мандат истекао и без подршке свих чланова Предсједништва БиХ већ само Бакира Изетбеговића. Суд га је одбио јер одлуку о томе нису донијеле надлежне институције у БиХ.

Подношење захтјева за ревизију затегло је односе између БиХ и Србије, а посланици из РС одбили су да учествују у раду Представничког дома Парламента БиХ због Изетбеговићевог ванинституционалног дјеловања. Одлука суда у Хагу подијелила је бошњачку политичку сцену. Док га је дио бошњачког политичког корпуса подржао, други је затражио његову оставку.

Четврт вијека постојања Српске

Српска је 9. јануара обиљежила 25 година постојања свечаном академијом и низом манифестација.

На Тргу Крајине у Бањалуци у строју су стајали и припадници Трећег пјешадијског (РС) пука Оружаних снага БиХ, чији је ангажман послије забране затражио члан Предсједништва РС Младен Иванић, којем су и предали рапорт.

Дан Републике први пут је обиљежен по новом Закону о Дану РС којим је дефинисано да је то секуларни празник. Закон је усвојен након што је 2016. спроведен референдум на коме се више од 99 одсто грађана који су изашли на гласачка мјеста изјаснило да жели да 9. јануар и даље буде Дан Републике. Уставни суд БиХ претходно је на основу апелације члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића одлучио да је неуставан дио Закона о празницима РС којим је прописано да се 9. јануара обиљежава Дан Републике. Због референдума је вођена па обустављена истрага против највиших званичника РС.

Софија и РС изгубили битку, основан фонд за лијечење дјеце

Трогодишња Софија Мићевић из Бањалуке, која је ујединила регион, преминула је 26. априла након тешке болести. Боловала је од акутне лимфобластне леукемије, а преминула је у Београду, гдје је чекала одлазак на операцију у Америци.

Током неколико мјесеци организован је низ хуманитарних акција с циљем прикупљања новчане помоћи за њен одлазак у САД. У рекордном року прикупљено је 485.987 КМ за први дио лијечења на клиници у Балтимору.

Софијина битка изродила је иницијативу за оснивање Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству РС. Та идеја је преточена у дјело крајем године, када су ступили на снагу закони и када је Фонд добио руководство, а обезбијеђен је и први износ новца прикупљен у хуманитарној акцији "С љубављу храбрим срцима".

Опозиционе опструкције у Народној скупштини РС

Сједнице Народне скупштине РС текле су у атмосфери све оштријих вербалних сукоба између два супротстављена политичка блока.

Ситуација је доведена до границе хаоса 12. и 13. септембра када су посланици опозиције два дана узастопно физички онемогућавали одржавање сједнице у великој скупштинској сали, блокиравши тијелима њен дио предвиђен за руководство парламента. И 17. октобра посланици опозиције су за вријеме гласања о дневном реду поново запосјели простор иза скупштинског руководства и почели да пиште пиштаљкама. Опозициони посланици су у оба наврата кажњени удаљавањем са сједнице, а скупштинска већина је настављала засједање у малој сали.

Српска ушла у зону војне неутралности

Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Српске усвојена је 18. октобра у Народној скупштини РС.

Резолуцијом је дефинисана неутралност РС у односу на постојеће војне савезе. У њој је наведено да територија Српске не може бити отуђена на било који начин мимо Устава и закона, нити јој се може утврдити и уписати друго својство. Власт је Резолуцију предложила јер сматра да треба да буде изражен јасан политички став Српске када је ријеч о војном позиционирању БиХ у вези са односима према НАТО-у и да Српска треба да слиједи пут Србије.

За филмску пљачку 42 године робије

Тројица бивших припадника Специјалне јединице полиције МУП-а РС и сувласник ауто-куће "Кватро" из Бањалуке осуђени су у бањалучком Окружном суду на укупно 42 године затвора због филмске пљачке 616.548 КМ на аутопуту Бањалука - Градишка извршене 2015. године.

Бивши специјалци Владан Малић и Горан Параш из Бањалуке и  Александар Поповић из Котор Вароша осуђени су првостепеном пресудом на по 11 година затвора. Сувласнику ауто-куће "Кватро" Олегу Банди из Бањалуке изречена је затворска казна од девет година. Пресудом су им одузете и 543.204 марке незаконито стечене имовинске користи, а ријеч је о суми која није пронађена послије пљачке.

Нове главобоље за БиХ од  измјене споразума са ЕУ

Адаптирани Споразум о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ ступио је на снагу 1. фебруара, а предвиђа регулисање трговине пољопривредних производа између БиХ и ЕУ.

Домаћи пољопривредни произвођачи изнијели су низ замјерки и указивали да ће се то негативно одразити на производњу и да ће од свега профитирати увозници. Иако су у РС 2016. пристали на адаптирани Споразум о стабилизацији и придруживању под условом да Свјетска банка направи детаљну анализу о његовом утицају на домаћу пољопривреду, у Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је стигла непотпуна анализа јер су у њој изнесени само подаци о директној штети, док је занемарена индиректна, коју су домаће власти процијениле на 200 милиона марака.

Камен темељац за болницу у Источном Сарајеву

Камен темељац за нову болницу у Источном Сарајеву положен је 7. јула, а њена изградња коштаће 46,58 милиона КМ без ПДВ-а.

Рок за изградњу је 1. октобар 2018. године, а највиши званичници Српске су нагласили да ће то бити најбоља и најопремљенија болница у РС, с обзиром на искуство стечено изградњом сличних објеката у Бијељини и Бањалуци.

Зграда ће бити површине 10.500 квадратних метара, а чиниће је два спојена објекта - стационарни и технички, који ће бити повезани са недавно изграђеним поликлиничким објектом. Планирано је да када у потпуности буде завршена дугорочно опслужује око 120.000 становника сарајевско-романијске регије, пружајући савремене медицинске услуге.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица