Додик: Референдумом показати неодрживост правосудног система

Додик је истакао да је Република Српска одлучна да истраје у својим намјерама без обзира на напоре дијела међународне заједнице да спријечи одбацивање кршења права које је у ранијем периоду вршено насилном политиком.

"Вјерујем у референдум и он ће се одржати. Немам ниједне дилеме о томе", рекао је Додик новинарима у Бањалуци, након састанка са амбасадором Руске Федерације у БиХ Петром Иванцовим.

Додик је напоменуо и да многи у Републици Српској не желе да признају да је високи представник у БиХ, као институција под утицајем политичког запада, подржавајући политичко насиље, отео надлежности Српској.

Према његовим ријечима, Српска никада не смије признати да је тако нешто било легитимно и легално, због чега се и ушло у овај процес.

"Ово је један рационалан приступ рјешавању проблема - да се не може дерогирати правосуђе Републике Српске и да се не може наметати по систему жкадија те тужи, кадија ти судиж, како је то сада у Суду и Тужилаштву БиХ", рекао је Додик.

Додик је нагласио да сада "полтрони, извршиоци налога међународне заједнице, издајници покушавају да направе атмосферу страха", истичући да се он уопште не боји, него да зна шта ради.

"Српски народ овдје и Република Српска никада не смију верификовати насиље које су извршили високи представници дуги низ година", рекао је предсједник Српске.

Он је навео да се све што је урадио високи представник "мора вратити у дијалог", а ако не буде дијалога - све наметнуте одлуке морају се оспоравати.

Додик је рекао да ће, и када не буде предсједник, наћи начина да се бори против правног насиља, јер не жели да српски народ остави у позицији коју му је покушао наметнути високи представник.

"Српски народ се сматра народом који нема карактер, који не жели да се бори, који не може да очува освојене слободе и освојена права... Против тога ћу се борити док год живим. Борићу се за афирмацију права која смо стекли Дејтонским мировним споразумом", поручио је Додик.

Он је позвао америчког амбасадора у БиХ да му јавно саопшти одредбу Устава БиХ и Дејтонског споразума гдје се крши овај споразум, а "не да измишља ствари".

Додик је нагласио да се борбом за властита права не чини ништа лоше ни САД, нити ЕУ, те поручио да је на сваком појединцу да одлучи да ли ће се борити или ће прихватити да једног дана буде у позицији мањине која нема никаква права.

"Ми смо узели политички процес као право, нисмо узели оружје, не ратујемо, само тражимо да се боримо за своје право. Зашто је референдум толики проблем? Зато што су претходно високи представници, подржани међународном заједницом, Америком и Европом, кршили међународно право, и сад референдум то треба да покаже. Зато се референдум зауставља, а не зато што је Милорад Додик полудио па мисли да гања своја хирове", рекао је предсједник Српске.

Према његовим ријечима, примједбе опозиције о томе да референдума неће бити говоре колико они не разумију тај процес и не схватају о чему је ријеч.

Он је рекао да је опозиција сву своју политичку борбу усмјерила ка мржњи према Милораду Додику и актуелној власти, не гледајући и не видећи национални и државни интерес за Српску.

"Република Српска је држава по свим елементима, као и правним и политичким дефиницијама, познатим у свијету, и она као таква не може да буде разграђена. Ми се овдје боримо за државу", истакао је Додик.

Он је нагласио да је Република Српска држава која је унијела своју територију и суверенитет, свој капацитет у дејтонску БиХ.

Он је рекао да је БиХ држава само у међународном правном смислу, а на унутрашњем плану нема никакве ингеренције.

"Е те никакве ингеренције они желе да напуне неправним одлукама високих представника и подаништвом опозиције, /Младена/ Босића, /Огњена/ Тадића и других који то сада раде", истакао је Додик.

Додик је додао и да сталном причом о криминалу и корупцији опозиција жели да буде процесуирана само садашња власт, и то од органа БиХ.

"Нек подигну све што имају, нећу се жалити ни на шта, чак и да то ураде Суд и Тужилаштво БиХ. Иако не прихватам тај суд, прихватићу да учествујем у том процесу, али они немају никакве доказе", истакао је Додик.

Он је нагласио да опозиција и на основу јавно изреченог става "покушава да направи оптужницу, а сама је кренула спиралом издаје, што сад и народ разумије".

Додик је указао да је та спирала издаје довела до тога да се од Савјета министара прави влада, и то уз помоћ Босића и других у Сарајеву, иако по Дејтону не постоји влада БиХ, а Савјет министара је помоћно тијело Предсједништва.

Устав БиХ правосудне функције додјељује ентитетима

Закони којима су основани Суд и Тужилаштва БиХ неуставни су зато што Устав БиХ правосудне функције додјељује ентитетима, наводи се у документу Правни основ за планирани референдум Републике Српске.
У овом документу подсјећа се на Извјештај Међународне кризне групе из 2014. године у којем је истакнуто да "судбина Суда БиХ, државног суда, показује да је изградња државе кренула наопако".

"Дејтон је питања правосуђа додијелио ентитетима, осим државног Уставног суда. PIC /Савјет за провођење мира/ је 2000. године наредио лидерима БиХ да оснују државни суд. Када то законодавац није урадио, OHR је наметнуо закон којим је основан Суд БиХ", наводи се у анализи коју је предсједник Српске Милорад Додик упутио у писму домаћим и страним представницима у БиХ.

Даље се напомиње да се у Уставу БиХ изричито каже да "све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима".

"У Уставу БиХ детаљно су набројане надлежности БиХ, од којих ниједна – осим Уставног суда БиХ – не обухвата судска питања. Дакле, судска питања су у надлежности ентитета, а закони којима су основани Суд и Тужилаштво БиХ су неуставни", појашњено је у Правном основу за планирани референдум Републике Српске.

У овом документу је наглашено да су судије Уставног суда обавезане да увијек потврђују законе које доноси високи представник

"Када је Закон о Суду БиХ, који је високи представник наметнуо одлуком, оспорен пред Уставним судом БиХ, четири од шест судија из БиХ правилно су закључили да је Закон неуставан", наведено је анализи.

У документу се додаје да је Закон подржан гласовима 5:4, зато што су три стране судије Уставног суда гласале као блок, заједно са двојицом бошњачких судија, и заштитиле креацију високог представника.

"Један од тих судија, аустријски професор Јозеф Марко, касније је писао да је постојао "прећутан договор између Суда и високог представника да Суд . . . . . увијек потврђује меритум његових закона . . .", појашњено је у документу.

Када је овај "прећутни договор" већина судија Уставног суда игнорисала у одлуци из 2006. године, у којој се истиче да појединци морају имати прилику на жалбу против вансудских казни донесених одлуком високог представника, високи представник одговорио је одлуком којом је поништио одуку Суда.

"Одлука, коју високи представник никада није повукао, забрањује сваки поступак пред Уставним или било којим судом којим се жоспорава на било који начин било која одлука високог представникаж", наведено је у документу "Правни основ за планирани референдум Републике Српске".

Референдум усклађен са Дејтонским споразумом и Уставом БиХ

Референдум на који позивају предсједник Републике Српске Милорад Додик и Народна скупштина Републике Српске има за циљ да се исправе кршења Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ на начин који је у потпуности усклађен са њима, наводи се у документу Правни основ за планирани референдум Републике Српске. У овој анализи истиче се да су закони којима су установљени Суд и Тужилаштво БиХ наметнути одлуком високог представника, противно Уставу БиХ и демократским институцијама.

"Референдум о коме је Народна скупштина донијела одлуку 15. јула даје грађанима могућност да изразе своје мишљење о наметању и примјени тих закона. Далеко од тога да оспорава Дејтонски споразум, планирани референдум представља прилику да грађани Републике Српске потврде тај споразум", истиче се у овом документу.

Подсјећа се да је референдум дио уставног и европског демократског насљеђа и да је у потпуности у складу са Уставом БиХ и праксама демократских држава у Европи и свијету.

У Уставу БиХ у тачки 3.3./б/ стоји да ће "Општи принципи међународног права представљати интегрални дио права БиХ и ентитета". Тако се и преамбула Устава БиХ позива на Повељу УН, Универзалну декларацију о правима човјека, као и друге акте међународног права. Зато се у тумачењу Устава БиХ треба полазити и од чињенице да је Устав дио међународног уговора којим је одређен његов међународноправни карактер.

"Дејтонски споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума. У резолуцији из 2007. године, Парламентарна скупштина Савјета Европе каже: "Референдум је инструмент непосредне демократије који припада европском изборном насљеђу".

Конгрес локалних и регионалних органа власти Савјета Европе у резолуцији из 2007. године уважава да "референдум, било на државном, локалном, или регионалном нивоу, представља један од основних инструмената непосредне демократије и грађанима даје могућност учешћа у политичком одлучивању, као и јавним питањима која их се директно тичу ..."

У документу се подсјећа да Устав Републике Српске конкретно говори о референдуму у члану 70 и 77, те да је Венецијанска комисија Савјета Европе детаљно анализирала усклађеност Устава Републике Српске са Уставом БиХ и ниједном није приговорила на одредбе Устава о референдуму.

Закон о референдуму Републике Српске из 2010. године израђен је у свјетлу Кодекса добре праксе Венецијанске комисије и Препорука Министарског комитета Савјета Европе државама чланицама о учешћу грађана у јавном животу на локалном нивоу.

У Правним основама се истиче да је планирани референдум законит и оправдан и да у његовој природи не постоји ништа што би га на било који начин учинило противправним.

"На планираном референдуму једноставно ће се затражити мишљење грађана о законима које је наметнуо високи представник, посебно законима о Суду БиХ и Тужилаштву БиХ, као и примјени тих закона у Републици Српској", наводи се у документу.

Појашњава се да је оснивање Суда и Тужилаштва БиХ противправно зато што високи представник нема законско овлашћење да их намеће и зато што Устав БиХ правосудне функције даје ентитетима.

Додик је писмо у чијем прилогу је анализа под насловом Правни основ за планирани референдум Републике Српске упутио је свим члановима Предсједништва БиХ, министрима Савјета министара БиХ, посланицима у оба дома Парламентарне скупштине БиХ, предсједницима и премијерима Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Македоније, амбасадама и дипломатским канцеларијама акредитованим у БиХ, међународним организацијама и канцеларијама међународних организација у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.