Додик: Продужити рок за референдум о Суду и Тужилаштву БиХ

Он је рекао да је закључено и да је потребно продужити рок за одржавање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ и допунити одлуку о републичкој референдумској комисији, на бази претходно прибављене сагласности свих, прије свега опозиције у Српској.

"Позивам опозицију да подржи одржавање референдума са предложеним измјенема у року од 10 дана, а уколико је не буде, одлуку о референдуму треба привремено повући до постизања консензуса у Српској", рекао је Додик новинарима у Бањалуци након састанка поводом ослобађајуће пресуде Насеру Орићу.

Додик је нагласио да у међувремену треба подржати иницијативу да се организује потписивање петиције са питањем идентичним референдумском о Суду и Тужилаштву и да се обезбиједи најмање 500.000 потписа на простору Српске.

Додик је поручио да је надлежност за правосуђе Дејтонским споразумом дато искључиво ентитетима, те да је овакво неуставно, антидејтонски наметнуто, правосуђе од стране међународне заједнице за Српску неприватљиво.

"Констатовали смо да је стање у неметнутим правосудним иснституцијама на нивоу БиХ неиздрживо и неодрживо, као и пракса коју стварају својим радом, те да Суд и Тужилаштво БиХ генеришу међунационалну мржњу на простору БиХ и не доприноси помирењу народа", рекао је Додик.

Он је навео да је на састанку закључено да се не пристаје на накнадну уставну верификацију било које од пренесених надлежности Републике Српске на ниво БиХ, а које су Дејтонским споразумом предвиђене као надлежности Републике Српске.

"Овакав рад правосудних институција на нивоу БиХ у будућности би могао да остави несагледиве посљедице за опстанак БиХ као државне заједнице", поручио је Додик.

Он је навео да су Срби у овим институцијама искључиво оптуживани за геноцид и злочине против човјечности као најтеже злочине и да је 41 Србин оптужен или осуђен за то, а ниједан Бошњак или Хрват.

Правосуђе БиХ је, навео је Додик, Србима до сада досудило 1.728,5 година затвора или 74,5 одсто укупно пресуђених случајева, док је Бошњацима 14 одсто, а Хрватима само 11 одсто.

"Пред правосуђем БиХ никада нису процесуирани злочини са почетка рата, од Купреса, Сијековца, Добровољачке, Тузланске колоне, Брадине, Братунца и других, те је у том погледу јасан дискриминаторски однос Тужилаштва према догађајима гдје су страдали Срби", нагласио је предсједник Српске.

Додик је рекао да Суд и Тужилаштво намјерно избјегавају процесуирање или осуду злочина над Србима на простору Сребренице, јер желе да се задржи лажни мит о страдању само једног народа у том мјесту, иако чињенице говоре да је страдање Срба билло масовно.

"На територији Федерације БиХ током рата је било 536 логора за Србе о којима нема ни пресуде нити су покренуте било какве истраге", напоменуо је Додик.

Додик је навео да је закључено и да је срамно и недопустиво да се у Суду БиХ налазе судије са криминалном прошлошћу, те да траже од Високог судског и тужилачког савјета да из судова одстрани сваког ко има додира са правосудним институцијама из периода рата.

"Констатовали смо да интервенција високог представника и наводна правосудна реформа нису допринијеле ни међунационалном повјерењу нити резултату у процесуирању ратних злочина и било којих других случајева", рекао је Додик.

Према његовим ријечима, на састанку је констатовано и да је пресудама Суда и Тужилаштва БиХ покушано да се измијени карактер рата у БиХ који је Дејтонским споразумом окарактерисан као трагичан сукоб у региону.

Додик је рекао да је на састанку констатовано да би повлачење судија и тужилаца Срба из Суда и Тужилаштва БиХ било најдјелотворније рјешење у овој ситуацији, али да је оно реално одрживо и могуће само уколико за такав потез добију подршку представника Српске у институцијама БиХ.

"Позивамо Србе у институцијама БиХ да затраже и подрже њихово повлачење све до доношења новог закона о Суду БиХ и новог закона о Тужилаштву БиХ са утврђеним надлежностима, посебно у дијелу избора судија или тужилаца које би се, према новом рјешењу, обављало у оквиру законодавних тјела на свим нивоима власти, те да се до тада обустави свако одлучивање у институцијама БиХ", поручио је Додик.

Он је додао да је у што скорије вријеме потребно да се у Кривичном закону Српске утврди кривична одговорност за непоштивање и спровођење одлука институција Српске на нивоу БиХ и да се ова мјера примјењује послије октобра наредне године.

Учесници састанка предложили су Народној скупштини да затражи од високог представника у БиХ да, у складу са анексом десет, чланом један Е Дејтонског споразума, достави извјештај о свом раду на разматрање Народној скупштини у року од 30 дана.

Говорећи о неопходном политичком јединству у Српској о овом питању, Додик је рекао да постоје теме које превазилазе сваку политичку и личну разлику а поготово политичку и личну сујету, те да је ово једна од тих тема.

"Јасно је да без јединственог координисања Срба у заједничким институцијама не можемо да направимо ништа", рекао је Додик и додао да је БиХ пропала држава са становишта уважавања интереса свих који у њој живе.

Састанку код предсједника Српске присуствовао је предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, министри у Влади, представници политичких партија, представници организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и представници Цркве. Састанку се нису одазвали представници опозиције у Републици Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.