Додик: Питање статуса Косова не одвајати од питања Републике Српске

Срна
Додик: Питање статуса Косова не одвајати од питања Републике Српске

Београд - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да питање статуса Косова и Метохије не треба одвајати од питања статуса Републике Српске, а да би коначним рјешењем сматрао Српску у савезу са Србијом са дијеловима које Срби могу перспективно да контролишу, као што је сјевер Косова.

Додик је рекао да би то, уз јачање снаге ауторитета српског народа у Црној Гори које би Србији требало да приближи Црну Гору, био неки коначни оквир.


“Коначно рјешење /питања Косова и Метохије/ формално гледано припада Србији. Али, као Србин, и ми који овдје живимо и као припадници тог народа сматрамо да имамо легитимно право на једно важно, наше историјско, национално и народно питање. Ми смо увијек јасно говорили наше ставове”, рекао је Додик у интервјуу за београдски “Телеграф”.

Он је истакао да је предсједник Србије Александар Вучић успио да поново покрене српско национално питање, које је било потпуно изгубљено, у тренутку када се већина Срба помирила са тим да је питање Косова завршено и да ће једног дана бити извршена његова верификација.

“На сјеверу Косова постојала је снажна, политички организована структура, али је огроман притисак Запада довео до њеног урушавања. Мислим да је Вучић то успио да постави на дневни ред разговора и да нема коначног рјешења питања Косова без става Србије”, рекао је Додик.

Он је навео да Република Српска на том пољу ради оно што је у њеној могућности - онемогућила је да БиХ, “као нека територија, међународни провизоријум”, призна самопроглашено Косово, али и не попушта у ставу се Албанцима са Косова и Метохије олакша улазак у БиХ.

“Други у Босни то желе. Муслимани то желе, одмах би признали Косово. Али, када би поменули Републику Српску, одмах би били спремни да узму пушку. То говори да су дволични и циници. Ако желите да признате Албанцима на Косову државу, онда признајте и Републику Српску као државу. Онда би можда били принципијелни, можда би то историјски било одрживо”, рекао је Додик.

Додик је потпуно увјерен да Вучић води одговорну државну политику “са силним изазовима које добија свакодневно”.

Он је оцијенио да политиком не треба да се бави онај ко не промишља шта може бити овдје за 10-20 година.

“Ми не смијемо више да изгубимо ниједно наше овлашћење. Ми нашу аутономију морамо да ојачамо. Наша аутономија мора да буде снажнија. Нигдје ниједна аутономија на свијету није себе укинула, већ је јачала. Аутономије у свијету и у Европи јачају. Зашто смо ми проблем, ако је то тако?”, упитао је Додик.

Он је оцијенио да су странци све вријеме понижавали и потцјењивали српски народ и српску државу, те сматра да “нека врста сатисфакције мора да постоји”.

На констатацију да су европске земље, поготово најмоћније, попут Њемачке против промјене граница, Додик је рекао да су и они промијенили све границе.

“Што се тиче БиХ граница је нацртана. Наша ентитетска линија разграничења је постављена. Сада је само питање њене еволуције”, рекао је Додик.

Предсједник Републике Српске је рекао да своје увјерење да ће Србија и Српска вијек дочекати у једној држави темељи на вољи српског народа.

“Овај народ за разлику од раније, када је лако потезао оружје због одбране слободе, мора да научи да то брани путем институција које треба да изгради, и снаге и воље, које искаже на изборима и референдуму”, нагласио је Додик.

Он је оцијенио да, упркос томе што је институт референдума продукт демократског Запада, странци непримјерено реагују противљењем кад год Срби у Српској помену референдум јер знају шта мисле.

Говорећи о Декларацији о опстанку српског народа, Додик је навео да је документ углавном финализован и да треба да буде формализован одлучивањем у институцијама.

Он је навео да је потпуно увјерен да ће то бити учињено у тренутку који власт у Београду процијени као најоптималнији.

“Ми смо то у Републици Српској урадили на нивоу владе. Веома смо разумни у том погледу, знајући да је фокус те приче стављен на преговоре око Косова и да то на неки начин одвлачи сву пажњу и снагу власти у Србији”, навео је Додик.

Он каже да поносан што су у изради Декларације ангажовани значајни ауторитети из области српског националног идентитета, који су помогли у дефинисању општеприхватљивог текста Декларације.

“Она би требало да има снаге и зато се чека најпогоднији тренутак и то тако треба разумјети. А, не да то ми доносимо из неког дневног разлога”, рекао је Додик.

Предсједник Српске истиче да није ни екстреман, ни нетолерантан човјек, али сматра да је прошли вијек био вијек страдања Срба из њиховог највећих заблуда, попут Југославије.

“У овом вијеку Срби морају дефинисати своје основне националне интересе и државну политику и да кажемо да је то оно о чему сам причао - државно јединство Србије и Републике Српске са дијеловима Косова, које можемо перспективно да контролишемо, чак и неком интеграцијом са Црном Гором. Сматрамо да могу доћи неки други владари у Црној Гори, који могу да имају неко друго мишљење о томе”, рекао је Додик.

Додик каже да то можда неће доживјети у овом тренутку, али да жели да неко ко се за 50 година буде бавио оним чиме се он бави, има упориште да је некоме у успјело да то постави као национални програм.

Он је подсјетио да су Нијемци од Другог свјетског рата па до почетка деведесетих година били одвојени и да су функционисали као засебне државе, па су се на крају интегрисали.

“По којој то логици неко мисли да се српски народ неће једног дана интегрисати, али се прихвата логика да се Албанци могу интегрисати и кажу жево сада не постоји граница између Албаније и Косоваж. Извините, по којој то логици и зашто?”, упитао је Додик.

Он је оцијенио да је потребно “окупити квантум, интелектуални и политички, који ће стати иза пројекта” српског националног програма у чијој би бази требало бити државно јединство Србије и Републике Српске.  

Не журити у ЕУ када сви говоре да се распада

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да треба видјети каква ће бити “кретања” и не журити у ЕУ када сви говоре да се она распада.
“Само њихови амбасадори по службеној дужности говоре лијепо - неће говорити ружно. Али, ми видимо да је тамо мигрантска криза, као и да су евро и друга питања направила проблем у самом функционисању Европе”, рекао је Додик.

Он је истакао да њемачки канцелар Ангела Меркел, која је прије пет година била доминантан лидер у Европи, сада нема сигурну позицију ни у самој Њемачкој, да је и италијанска влада рекла да је Европа проблем, да Британија излази из ЕУ.

“То су све питања која морају озбиљни људи да поставе. ЕУ је историјска појава. Она није постојала пре 50 година. Она је постојала као политичка воља једног броја људи или држава. Да ли је неко сигуран да ће за 10 година постојати воља да она опстане? Да ли због тога, ми треба да дамо свој суверенитет или његове елементе да би ушли у ту имагинацију?”, упитао је Додик за београдски “Телеграф”.

Он каже да 99 одсто наших људи у иностранству тешко живи и тек ријетки од њих успију да направе велике бизнисе.

Предсједник Републике Српске рекао је да је средином ове седмице имао жестоку дебату са амбасадором Велике Британије у БиХ Едвардом Фергусоном током састанка у Бањалуци, када му је поручио да у Српској не сједе људи који ће извршавати задатке.

“Била је жестока дебата. Али, они морају да разумију да овдје не сједе људи којима ће они дати задатак да га изврше. Он је рекао да је незадовољан перцепцијом коју народ овдје има о Британији, која наводно овдје нешто помаже, али нас нико не пита о тој помоћи - да ли ми то хоћемо или нећемо? Они сматрају да смо ми недостојни и да треба да будемо конзументи те помоћи без икаквог питања”, рекао је Додик.

Предсједник Српске је истакао да разумије да мора да води дијалог са Великом Британијом, али је навео да не мора да се слаже са њима.

Он је Фергусона током састанка подсјетио да је Велика Британија у БиХ послала високог представника Педија Ешдауна да Србима “уради ово што је урадио”, да је послала Резолуцију у Савјет безбједности УН да се гласа да се Срби прогласе за геноцидни народ у прошлом вијеку, да су измислили паравојне формације, што је објавио “Гардијан”, па послије тога у комитет британском парламенту разматрао да се Република Српска масовно наоружава.

“А, ми смо легално купили 2.000 пушака, јер је читава полиција у Републици Српској имала 700 пушака. И ви ћутите на то и пошаљате нам 40 високософистицираних специјалаца који улазе у медије и мреже. Шта мислите, амбасадоре, да сте на нашем мјесту?”, упитао је Додик.

Он каже да му је Фергусон одговорио да “није била добра комуникација”.

“Они мисле да су велики историјски народи и имају право на арогантност, а ми на послушност. Морамо једног дана да кажемо, без обзира колико мисле да смо ми мали, ми имамо свој став и ово је наш став”, поручио је Додик.

Предсједник Српске је подсјетио Фергусона да је Велика Британија бомбардовала Србе, а сада очекује да им се за то захвале.

“Британци су били водећа земља у бомбардовању овдје на крају рата и бомбардовању Србије. И ви сада кажете да сте бомбардовали Милошевића и да то не значи ништа. Ма немој, молим те. Како сада има посљедица бомбардовања?”, рекао је Додик.

Он је поручио британском амбасадору да се и Српска може окренути Истоку, баш као Британија која је фунту стабилизовала тако што је направила аранжман са Кином.

“Зар не мислите да и ми можемо да се окренемо тамо? И да ви нисте нама једини поглед?”, упитао је Додик.

Додик је рекао је да БиХ није на прагу НАТО-а, нити је било шта о томе потписано и додао да је то потпуна лаж и пропаганда.

“БиХ нема МАП. Нема одлуке о уласку у НАТО. Да би земља ушла у НАТО, мора се донијети одлука о томе. Неки је доносе на референдуму, неки у парламенту. Ми нисмо ни у прилици да о томе одлучујемо, али оно о чему смо могли, рекли смо и донијели нашу резолуцију у парламенту - Република Српска је војно неутрална”, рекао је Додик.

Он каже да сигурно неће дозволити било шта што је супротно од кретања Србије.

“Ако Србија, из неког разлога, и нас буде питала о томе, и ако заједнички одлучимо да идемо у НАТО, ми ћемо ићи. Али, без Србије то сигурно нећемо. Сада не постоје ни минимални услови за то”, рекао је Додик.

Додик је подсјетио да је Русија у Партнерству за мир са НАТО, што је институционални оквир сарадње, као и Србија и БиХ, те да је прије 10-15 година чак и Русија била спремна да преговара о уласку у НАТО, али је тада било приче о томе да се успостави МАП - процес прилагођавања и уласка у НАТО, који траје седам-осам година.

“Онда су нам поставили да је услов за МАП да ми предамо своју имовину, што ми не дамо. И тај МАП није ни донијет, ни усвојен. НАТО је у Талину прије седам-осам година рекао да се не може /ући у овај савез/ док се то не уради, а ми кажемо да нећемо. Не дамо нашу имовину, јер то није превиђено Уставом ни Дејтонским споразумом. Поготово не дамо на овакву ароганцију”, рекао је Додик.

Он је подсјетио да се НАТО у БиХ мијешао на крају рата на муслиманско-хрватској страни, што је познато.

“Није познато да је НАТО подржавао чињеницу да се одлука о имовини пребаци на неки наводни суд, који опет нема уставну основу у БиХ, и поздравио када суд донесе неку одлуку. Мислили су да ћемо ми то прихватити. Нећемо то прихватити”, рекао је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана