Додик: Механизам координације кључан за Транспортну заједницу

Додик је рекао да је Република Српска само у априлу консултована да изнесе своје мишљење о питању Транспортне заједнице и да је тражила да у тај процес буде укључен механизам координације.

"Видјели смо да наша путна инфраструктура не може да задовољи брзине и терете који се траже и да би због тога у некој прилици или неприлици могли да плаћамо и неке казне", рекао је Додик за Радио Републике Српске.

Према његовим ријечима, представници Српске су на то реаговали.

"Ми смо рекли жОКж Транспортној заједници, али проблем је видљив у више чињеница, од којих је основна та да је уставна надлежност за транспорт искључиво у ентитетима и ми не можемо да је путем те приче препустимо у надлежност Савјет министара БиХ и да они одлучују о томе који ће пројекти бити или неће бити", истакао је Додик.

Он је појаснио да механизам координације у тим процесима подразумијева да тијело, које би чинили ресорни министри из Српске, Федерације БиХ и из Савјета министара БиХ, доноси политике и утврђује програме за Транспортну заједницу, док би системом ротације увијек неко други из тог тијела представљао БиХ.

Додик каже да у Савјету министара БиХ тако нешто не прихватају због чега Република Српска не може дати сагласност за потписивање уговора о Транспортној заједници.

"Много пута су нас преварили. Зна се да су на тајној сједници донијели механизам координације који није одговарао Српској", рекао је Додик и подсјетио да је један од услова кретања БиХ према ЕУ био усвајање механизма координације.

Он је истакао да је сада проблем у томе што се покушава парализовати и обесмислити механизам координације.

"Сада је покошава то вратити на систем тихог преноса надлежности на ниво БиХ и лоцирања одређеног броја људи који би се искључиво бавили трансферима надлежности", нагласио је Додик. 

Лоше намјере правосудних институција БиХ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су правосудне институције на нивоу БиХ под снажним политичким утицајем из Сарајева и странаца и у континуитету показују лоше намјере, што је неподношљива ситуација којом се покушава одржати привид сталног прогона и под паском држати руководство Српске.
Додик наводи да су правосудне институције на нивоу БиХ, прије свега, под утицајем неких западних амбасада, предвођених старом америчком администрацијом.

"Они су се упуштали у то да именују судије, предсједнике судова, чланове Високог судског и тужилачког савјета БиХ, да одређују ко ће бити тужиоци. И када све то заврше онда одлучују да ли неки процес треба ићи у правосудну обраду и који ће тужилац то да ради", рекао је Додик за Радио Републике Српске, поводом најаве Тужилаштва БиХ да ће уложити жалбу на одбацивање оптужнице против чланова Комисије за референдум о Дану Републике Српске.

Додик каже да се, када је било видљиво да он неће бити процесуиран због референдума, онда отвори ситуација у вези са "неким вербалним деликтом", што говори о томе да се овдје ништа није промијенило стотинама година.

"Људи из Сарајева који су задојени старом традицијом муслимана на овим просторима дјелују по систему жкадија те тужи, кадија те судиж. Још ако си према њиховој терминологији жВлахж, онда си најбољи за осуду", истиче Додик.

Према његовим ријечима, није непозната чињеница ударања на прваке српског народа на овим просторима, још од сјече кнезова почетком 19. вијека, па све до данас, подизањем монтираних оптужница за сваког ко се дрзне да штити националне интересе, без намјере да било коме другом буде одузето било какво право.

"Порука је да се буде послушник и да се показује сервилност на начин да се ради супротно интересима властитог народа", наводи Додик.

Он каже да је сада евидентан политички утицај из Сарајева на правосуђе на нивоу БиХ, гдје је предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић у Суду и Тужилаштву БиХ, Агенцији за истраге и заштиту БиХ и полицији окупио најближе рођаке којима се не може супротставити нико ни у Сарајеву, што се видјело у случају /лидера Савеза за бољу будућност/ Фахрудина Радончића.

Додик напомиње да није ријеч само о потреби деполитизације правосуђа на нивоу БиХ, већ да је проблем то што је накарадно постављен систем који нема уставну основу и што то није нешто што је произашло из суверене воље три народа и два ентитета.

"У суштини, када видите шта они раде, то се уопште не разликује од инквизиције из 14. вијека, када је била најригиднија", напомиње Додик.

Он је подсјетио да од почетка указује на то да су правосудне институције на нивоу БиХ само политички инструмент.

"Можда ће и да ме туже за причу о зеленој трансверзали. Ево, чуо сам да постоји зелена трансверзала која никада у њиховим /бошњачким/ политичким концепцијама не престаје да буде важна", навео је Додик.

Он је подсјетио да је бивши поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић у Фочи, када је начелник те општине био Здравко Крсмановић, више пута говорио да треба рехабилитовати зелену трансверзалу.

"Хоће ли неко можда да нам каже да не помислимо случајно, јер је то кривична одговорност, ако неко у Српској каже да онај пут /Вардиште-Вишеград/, како га они предлажу, није рехабилитација те зелене трансверзале? Да ли то значи да Српска треба да ћути док они проводе такве своје планове?", пита Додик.

Предсједник Српске поручује да ће пут бити грађен у Српској само тамо гдје то одреде власти Републике српске, а не гдје неко други мисли да то ради.

"Ми нисмо против њих, али оно што они предлажу јесте против нас. Ако хоћете да направите пут, ипак морате да прихватите одлуке Владе Српске о путу који ће бити грађен на простору Републике Српске", рекао је Додик.  

Неопходне реформе

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се у Српској морају спровести реформе у областима битним за економију, почев од нове организације Бањалучке берзе до реструктурисања дуга.
"Реструктурисање дуга је потребно не зато што је дуг велики и оптерећујући, већ зато што желимо да направимо простор у којем ћемо добити више времена за неке базичне ствари и сређивање у самој економији", рекао је Додик.

Предсједник Српске изјавио је за Радио Републике Српске да се након тога треба окренути инфраструктурним и капиталним пројектима, као што су изградња ауто-путева и Термоелектране у Гацку.

Додик је рекао да ће се радити на стабилизацији јавних финансија и усмјеравању цјелокупне енергије у развој реалног сектора.

"Ми имамо неке природне ресурсе, али губимо квалитетну радну снагу индустријског типа. Они које анимирамо да дођу овдје и отворе индустријске погоне имају проблема са квалитетном радном снагом", рекао је Додик.

Предсједник Републике Српске очекује раст бруто домаћег производа /БДП/, али не у процентима који могу да обезбиједе скоковит раст економије, већ неко ново структурисање.

"Уколико се деси да у овој години имамо раст БДП-а од 3,5 одсто, могу се створити услови за повећање плата, али не драматично скоковито", рекао је Додик.

Он сматра успјехом то што свих ових година није долазило до смањивања плата.

Говорећи о изградњи ауто-путева, Додик је рекао да је циљ, уз завршетак трасе ауто-пута од Бањалуке до Прњавора, почетак изградње двије нове трасе.

Додик каже да једна од нових траса иде од границе са Србијом преко Бијељине до Брчко дистрикта, а другу чине два правца од Бањалуке до Мркоњић Града и од Бањалуке према Приједору.

"Разговарамо са инвеститорима и предвиђали смо да ћемо до нових прихода доћи од акциза, али неки су из Републике Српске говорили да то не треба. Изгубићемо неколико стотина милиона КМ", нагласио је Додик.

Он истиче да, када је ријеч о економским активностима, Српску види као динамично друштво које се у цјелини бори да досегне што је могуће више материјалних добара као основу за добар и успјешан живот.  

Издајнички однос опозиције према Српској

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да се опозиција у Српској, која је у власти на нивоу БиХ, према Српској односи издајнички, те им поручио да морају да одговоре за низ мјера које су донијели на штету Републике Српске.
Додик је оцијенио да је неприхватљиво понашање опозиције према Радио-телевизији Републике Српске /РТРС/.

"Зар мислите да није издаја да доведете кадар СДС-а у Регулаторну агенцију за комуникације БиХ који кажњава РТРС према политичком налогу СДС-а", рекао је Додик вечерас за Радио Републике Српске.

Он је за наводе опозиције да га има превише на РТРС-у рекао да то није примијетио, будући да је предсједник Републике и да је у интересу јавности да зна шта ради предсједник.

"Колико сам примијетио и њих /опозиције/ има на РТРС-у, али сходно томе колика им је политичка моћ", навео је Додик.  

БиХ је фиктивна земља у којој је српска заробљена

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је БиХ веома фиктивна земља у коју су заљубљени само они који примају велики новац да за њу раде, а у којој је Српска заробљена и не може да досегне максимална достигнућа у економији.
"Српска не може да досегне максимална достигнућа у економији зато што постоји оквир који се зове БиХ, у којој је присутна огромна концентрација наметања воље Запада. Запад је направио илузију о БиХ и такве услове да се још годинама спречава било какав развој", рекао је Додик за Радио Републике Српске.

Он истиче да БиХ није направила базични консензус ни за вријеме Дејтона и уз обилату асистенцију међународног фактора, уз чињеницу да јој је дат огроман новац, прије свега да би биле плаћене огромне операције странаца.

"БиХ није успјела. Данас ћете чути за БиХ да је пропала земља, да не може у себи да арткулише или усмјери или дође до заједничке општеприхваћене политике. Једни виде БиХ тамо гдје је нема, неки је не виде нигдје, него виде Републику Српску или хрватску националну заједницу", навео је Додик.

Он каже да се никада нико у БиХ није договорио о БиХ.

"Да ли можемо да градимо будућност заједно? Мислим да је ово мало будућности што смо имали од 1996. године показало да не може", сматра Додик.

Он је подсјетио да је Устав наметнула међународна конференција и да су основи земље постављени на тој конференцији гдје се нешто посебно није питао нико из БиХ.

"То је постављено тако да се успостави оквир и да се временом створе услови да разграничени ентитети Дејтонским мировним споразумом успоставе мир, живећи једни поред других. Послије су се јавиле идеје да је Дејтонски споразум проблем, да не треба да постоји, да из Сарајева траже неку структуру БиХ у којој би они били доминантни", навео је Додик.

Према његовим ријечима, у причи о либералној демократији, оличеној у систему "један човјек-један глас", манифестовала се бошњачко-муслиманска већина у БиХ која би креирала сву структуру БиХ, а остали би били сведени на мањину.

"То је та доминантна бошњачка политичка структура и ту нема разлике у оном што су њихове десне или лијеве политичке партије", указује Додик.

Он сматра да би можда било паметније да се одмах након рата радило тако да нико никог не негира и да се уважавају нови реалитети.

Додик је рекао да нико не пориче право бошњачком народу да воли БиХ, али да они морају да схвате да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа и да су они само једна трећина или једна половина у свему томе.

Он наглашава да БиХ данас има јасно разграничене ентитетске линије и јасно лоциране надлежности, и потребно је изградити механизам који би уважавао такве надлежности.

"Тога нема и зашто би неко био у БиХ ако није уважаван?", пита Додик.

Он је нагласио да је Република Српска створена вољом народа и одбрањена у немогућим условима, захваљјући генерацијама људи - од војника, обичних грађана, гласача, до људи различитих опција који су били у власти.

"Све до данас сачувана је основна идеја, а то је да српски народ има своју државу у БиХ као гаранцију да му се неће десити оно што му се десило 1941. године", нагласио је Додик.

Када је ријеч о изјави лидера СДА Бакира Изетбеговића да не треба сарађивати са Србима јер се са њима ништа добро није догодило, Додик је навео да је Бакир Изетбеговић "политичка олупина", те да су његова и политика његовог оца највише коштале Бошњаке на овим просторима.

Додик је рекао да је у вријеме комунистичке власти у БиХ дошло до експанзије муслимана, како су се тада звали, као одлучујућег политичког фактора.

"Хоће ли неко да каже да се у вријеме Хамдије Поздерца и неких других виђенијих муслимана тог времена није градила прича да се конституишу муслимани као политички фактор? То је био пројект комунистичке БиХ", навео је Додик.

Он је рекао да су Изетбеговићи тој политичкој опцији додали димензију радикализма у покушају стварања исламске државе коју Срби нису хтјели, а и Хрвати су то одбили "накнадном памећу".

Додик је напоменуо да је европски пут БиХ предусловљен самим положајем овог простора, као и простора земаља бивше Југославије, те да је у средишту Балкана остало пар држава које треба да "гурају" свој пут ка ЕУ.

"Када ће то бити не знам, али у сваком случају остаје проблем неријешених односа у функционисању БиХ. Сам европски пут биће одбачен ако ће довести или доводи до унитаризације БиХ", рекао је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.