Додик: Било је логично да свједочим на суђењу Караџиђу

Додик је увјерен да Тужилаштво у Хагу нема ниједан валидан документ који би потврдио Караџићеву кривицу и да, стога, покушавају да наведу свједоке да потврде неке тврдње које постоје једино на бази новинарских извјештаја.

У том смислу, рекао је Додик, тужиоци су имали намјеру да и њега наведу да одустане од неких ранијих свједочења у неким другим предметима пред Хашким трибуналом.

Додик је потврдио да многи бивши блиски сарадници Радована Караџића, иако су позвани, нису се одазвали да свједоче у одбрану бившег предсједника.

О именима Додик није желио да говори, јер сматра да није позван да даје такве информације.

Упитан о томе колико је процес против првог предсједника РС Радована Караџића данас битан за Српску, Додик је рекао да је почетни ентузијазам Хашког трибунала или почетно вјеровање да ће тај суд од почетка судити све починиоце злочина, изгубљен временом.

- Један стереотип, политички стереотип наметнут је као главна основица за распад бивше Југославије, а то је политика Срба или тадашњег српског режима Слободана Милошевића и да би управо та политика, која је касније по њима прерасла у злочине, требала да буде кажњена, а остали су злочини били као неки рефлекси, нешто што се десило као нека врста самоодбране у самом рату...То наравно није тачно. Тако да Хашки процес губи значај у том погледу. Али, оно што је важно јесте да, као свака институција међународног права, остаје са позицијама изречених пресуда које постају касније не само историјска грађа, него и значајна политичка грађа за оцјењивање актуелних догађаја - оцијенио је Додик и додао да је сигурно да се са таквим оптужницама и пресудама “навучемо” на криви закључак о распаду бивше Југославије.

- Било је логично да се појавим на позив господина Караџића и да свједочим о догађајима у којима сам ја учествовао. А, учествовао сам на Оснивачкој скупштини српског народа у октобру 1991. године у Сарајеву, у времену веома турбулентном, када се већ пуцало. Ми смо се одвојили и изашли су готово сви Срби из различитих политичких партија пред навалом политике Алије Изетбеговића, који је хтио да створи БиХ као унитарну државу, по принципу један човјек један глас, гдје су муслимани апсолутна већина или гдје су могли да обезбиједе апсолутну политичку већину и доносе своје одлуке. Ми Срби смо сматрали да то не може - потврдио је Додик.

Ако напуштамо Југославију, додао је, морамо да имамо неки степен своје организације која ће омогућити да на овим просторима одлучујемо о својим ресурсима и свом животу.

- Та идеја, која је промовисана тада, била је прихваћена и од мене и ја сам због тога разлога учествовао у октобру 1991. године на Оснивачкој скупштини српског народа и данас сам једини актуелни политичар у политичком животу Српске који се из тог времена бави политиком – рекао је предсједник Српске.

Мислим да је пресуда Караџићу написана и прије него што је ушао у судницу, навео је.

- Њима треба само сценографија у којој би се показало да има неке правде у процесу. Волио бих да нисам у праву и волио бих да суд ослободи Радована Караџића од одговорности. У том погледу, мислим ипак да су Караџић и Младић проглашени лицима од највећег значаја за Хашки трибунал, јер су управо преко њих хтјели да се заврши сва та фарса о српској колективној одговорности и кривици. Очигледан је покушај да се пресудама напише колективна одговорност. Ако је за Србе из протеклог рата на различитим просторима изречено казни затвора у укупном кумулативном износу од 1.100 година, онда то свако ко за 50 или 100 година буде писао историју, мораће да каже: Ти Срби су заиста предодређени за то - каже Додик за “Пресинг”.

Ово је био грађански рат, нагласио је, мотивисан вјерским елементима које је у политички живот унио Алија Изетбеговић, путем раније написане Исламске декларације, која је промовисала универзално муслиманство и тражио и подучавао муслимане како да се политички понашају у времену, за шта је још у бившој Југославији био спреман да лежи у затвору за написану Исламску деклерацију.

- Муслимани тога времена нису пропустили да изаберу Алију Изетбеговића за свог политичког вођу и поред чињенице да су знали да је он написао декларацију у којој је позивао на стварање исламске државе - рекао је предсједник РС.

Додик је потврдио да је о Караџићу, којег није срео од 1995. године до прије неколико дана у Трибуналу, стекао позитиван утисак, о његовом ентузијазму и његовом ведром духу.

- Нисам схватио из којих елемената црпи мотив, али вјерујем да жели да се чује ова друга прича и у томе види своју улогу у овом суђењу – рекао је он.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да никаква рјешења за Косово и Србе на Косову нису могућа насиљем, већ искључиво институционалном политичком борбом.

- Искључиво институционална политичка борба може да доведе до одређених елемената да Срби на том простору могу да организују свој живот на начин како то њима одговара - истакао је Додик.

Додик је синоћ за РТРС рекао да би Србија требало да истраје на ставу неприхватања нечега ради ЕУ.

- Србија треба јасно да поручи да јој не треба ЕУ, ако губи своје суверено право на Косову - истакао је Додик.

Говорећи о ситуацији у БиХ, Додик је рекао да базични интерес Срба није БиХ, већ Република Српска.

Он је истакао да Српска не спори БиХ у Дејтонским оквирима, али да је Срби не воле.

- Уколико БиХ иде у ЕУ, онда мора да иде са појачаним капацитетом Републике Српске - закључио је Додик.

Додик сматра да бивши предсједник Српске Драган Чавић треба да се одрекне потписа са извјештаја о Сребреници и да се јавно извини српском народу, јер су се, у међувремену, стекли нови услови и докази у вези са догађајима на сребреничком подручју у јулу 1995. године.

- Чавић је потписао срамни извјештај о Сребреници да би сачувао политичку фотељу. Да није било тог срамног и лажног извјештаја, много би лакше било данас Радовану Караџићу и многим другим људима у Хашком трибуналу - оцијенио је Додик.

Предсједник Српске је синоћ рекао да међународна заједница и Хашки трибунал нису имали никаквих егзактних података и доказа о томе шта се дешавало у Сребреници.

- Странци и Бошњаци покушали су искористити причу о Сребреници као доказ да су Срби починили геноцид у Сребреници и зато је био потребан Чавићев извјештај који прелази фамозну цифру од преко 8.000 убијених у Сребреници - истакао је Додик.

Он је рекао да свједочења многих данас у Хашком трибуналу говоре да то није тако, додајући да је један високопозиционирани муслимански званичник рекао да се на спомен-плочи у Поточарима налазе имена више од 1.000 људи који су погинули у међусобним борбама муслимана, као и имена неких који су живи.

Комисија за Сребреницу 2004. године утврдила је да је од 10. до 19. јула 1995. године на подручју Сребренице нестао 7.801 Бошњак.

Комисију је формирала Влада Републике Српске, на основу налога Дома за људска права БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.