Додик: БиХ додијелити статус кандидата за чланство у ЕУ

Срна
Додик: БиХ додијелити статус кандидата за чланство у ЕУ

Бањалука - Новоизабрани члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Милорад Додик позвао је Савјет ЕУ да додијели БиХ статус кандидата за чланство у ЕУ, сматрајући да би то оснажило већ посустали еврооптимизам, а народе и политичке елите у БиХ охрабрило да наставе са прилагођавањем и усаглашавањем законодавства са законодавством ЕУ.

Додик је, у обраћању на конститутивној сједници Народне скупштине Републике Српске, нагласио да Република Српска остаје посвећена европским интеграцијама и да је то за њега, као српског члана Предсједништва, јасан став на којем треба да ради.


"Оно што је постало јасно јесте да и сама ЕУ доживљава трансформацију потресена прво економском, а сада и мигранстком кризом. Број држава које су за проширење Уније се смањује, ЕУ се бави својим проблемима. Ми морамо бити свјесни и тих чињеница, и у свјетлу тих сазнања тражити и алтернативне партнере", поручио је Додик.

Он је истакао да је Резолуција о војној неутралности Републике Српске, коју је изгласала Народна скупштина Српске у прошлом сазиву, кључни документ из којег ће да црпи и свој став у Предсједништву када је ријеч о приступању БиХ НАТО-у.

Додик је навео да одлука о том путу никада није донесена у БиХ, нити види шансу да то буде учињено, бар не у његовом мандату.

"Република Српска се опредијелила за војну неутралност, што би други дио БиХ требало да уважи као јасан став грађана који живе овдје. Зато и с овог мјеста поручујем да би свако инсистирање на промјени нашег става у Предсједништву било чисто губљење времена. БиХ ће бити војно неутрална, јер војно сврставање са било којом силом у свијету нема подршку нашег народа. И данас сматрам да су Оружане снаге БиХ скупа и беспотребна институција, о којој би вриједило поново расправљати", каже Додик.

Он је најавио да ће предложити или да БиХ буде демилитаризована или да за почетак знатно смањи трошкове за Оружане снаге, чији трошкови чине четвртину укупног буџета БиХ.

"Поменуто прилагођавање потребама подразумијева свођење војске на два рода, односно на учешће у мировним операцијама и на протоколарне обавезе. Остале активности оружаних снага треба превести у цивилне структуре као што су цивилна заштита, деминирање, помоћ при елементарним непогодама и слично", сматра Додик.

Он је појаснио да би демилитаризацијом БиХ био ослобођен знатан износ новца који може бити уложен много боље и сврсисходније.

"Вјерујем да су политике рата и сукоба далеко иза нас и да се сви заједно требамо окренути питањима која наше народе примарно занимају. А то је бољи животни стандард. Улагање у Оружане снаге БиХ сигурно није нешто од чега би народи у БиХ живјели боље", закључио је Додик.


Он је нагласио да Република Српска има пријатеље у свијету, од којих је сигурно најважнија Србија.

"Трудићу се да други не оспоравају наше пријатеље, враћајући их са граница, што смо гледали не тако давно. Ми своја пријатељства нисмо градили да би била на било чију штету. Ако смо један од три конститутивна народа и један од два ентитета, како пише у Уставу, залагаћемо се да други с пуно уважавања гледају и на наше пријатеље", рекао је Додик.

Он је истакао да ће унапређење односа БиХ и Србије бити један од приоритета у његовом раду.

"Односи са Србијом за Републику Српску су од прворазредног значаја и то се не може промијенити. Ми са Србијом имамо братски уговор. Србија је наш ослонац, наш старији брат и подршка у сваком смислу. Оно што буде зависило од мене као српског члана, а односиће се на Србију, унапријед поручујем да се мој став по том питању неће разликовати од става Србије. Ово не желим да било ко схвати као ултиматум. То је чињеница о којој нећу полемисати ни са ким. Као српски члан Предсједништва никада нећу гласати за било коју одлуку која би ишла на штету Србије", рекао је Додик.

Он је закључио да је Република Српска мост који спаја Федерацију и Србију и позвао све добронамјерне у БиХ да тај мост пређу да би односи били унапријеђени у политичком, привредном и културном смислу.

"БиХ је окружена Србијом и Хрватском и сматрам да ниједан народ у БиХ нема право да квари односе са те двије државе. Оно на чему ћу инсистирати је управо регионална сарадња и његовање добросусједских односа", поручио је Додик.

Он је закључио да након осам година, колико је провео на мјесту предсједника Републике Српске, може рећи да су напорним радом, у координацији свих институција, Републику Српску поставили на здрав колосијек.

"Вријеме велике економске кризе оставило је одређене трагове и на нашу привреду и економију и из њега смо изашли. Вријеме које је пред нама тражиће нове напоре и нова рјешења да би животни стандард наших грађана био унапријеђен. То подразумијева нова радна мјеста, веће пензије и веће плате. То подразумијева и увођење јачих контролних механизама у свим областима", поручио је Додик.

Он је рекао да Републику Српску у наредне четири године види као велико радилиште и градилиште, као заједницу задовољних људи, који могу да оставрују законом прописана права.

"Да би то све тако било сви који су преузели одговорност за управљање Републиком Српском, морају бити свјесни једне чињенице - ми резервну државу немамо. Зато своје знање, труд, патриотизам морамо ставити у функцију унапређења Републике Српске", поручио је Додик.  

 

Народима у БиХ вратити судску власт

 

Новоизабрани члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће у наредне четири године учинити све да народима у БиХ буде враћена судска власт, коју су узурпирали странци у Уставном суду БиХ и да ће се залагати за хитно доношење закона о том суду.
Он је, у обраћању на конститутивној сједници Народне скупштине Републике Српске, нагласио да је Уставни суд још један експилицитан доказ да је БиХ окупирана изнутра и упитао у којој сувереној земљи о тако важним питањима одлучују странци.

"Чак и да су стране судије доносиле одлуке у корист и по вољи Републике Српске, захтијевао бих да они напусте суд. Сматрам да сви заједно можемо доћи до квалитетног законског рјешења о Уставном суду, којим би, између осталог, страним судијама онемогућили рад у тој правосудној институцији. Или треба да живимо у увјерењу да овдје нема довољно домаће памети да би попунила мјеста у Уставном суду", рекао је Додик.

Он је навео да је Уставни суд БиХ уставом прописана правосудна институција у БиХ која би требало да одражава принцип равноправности конститутивних народа, и потребу за уважавањем њихових виталних интереса.

"Нажалост, Уставни суд, већ више од двије деценије, у свим важнијим предметима одлуке доноси прегласавањем два од три конститутивна народа, уз помоћ страних судија, које, осим што нису изабране од домаћих институција, по правилу свој глас придружују судијама из реда бошњачког народа. Тиме се обесмишљава сам концепт на којем почива Дејтонски споразум. Уставни суд је у пракси потврђивао одлуке високих представника и као његова продужена рука учествовао у противуставној централизацији БиХ", рекао је Додик.

Он је подсјетио да је Уставни суд БиХ јединствен и по томе што функционише без легитимног правног упоришта, јер ни након 23 године БиХ није усвојила закон о Уставном суду, који би уредио начин рада тог суда.

"Стога ћу се залагати за хитно доношење закона о Уставном суду БиХ, којим би био дефинисан састав, јасно назначена надлежност, те прописана прецизна правила његовог рада и функционисања. То је од суштинског значаја за успостављање његовог легитимитета, али и за испуњавање услова за приступање БиХ ЕУ", најавио је Додик.

Он је обећао да неће одустати ни од редефинисања Суда и Тужилаштва БиХ, двије неуставне правосудне институције, које је наметнуо високи представник.

Додик је рекао да структурални дијалог са ЕУ, отпочет 2011. године, чији је циљ био да се усагласе ставови и постигне договор у области правосуђа, није дао резултате, а повјерење у те двије институције је до те мјере урушено, да је њихов опстанак у овом облику потпуно бесмислен.

"Очекујем да ће коначно бити разумијевања код партија у Федрацији БиХ о неопходности измјена Закона о суду и Закона о тужилаштву БиХ, као и о неопходности свеобухватне реформе система Високог судског и тужилачког савјета, ради усклађивања са уставном структуром БиХ, европским стандардима и праксом демократских федералних држава у читавом свијету", рекао је Додик.

Он сматра да је неопходно што хитније усвојити нови закон о Суду БиХ, будући да он ни у ком случају не треба да буде надлежан за крвична дјела прописана законима ентитета и законима Брчко Дистрикта БиХ.

"Таква строга подјела надлежности сагласна је са Уставом БиХ о подјели надлежности, јер организација судства није у надлежности БиХ, већ у надлежности ентитета. Тужилаштво БиХ дужи низ година је инструмент у рукама високог представника, појединих дипломата, али и дијела бошњачке политиче елите, и служи за дисциплиновање неистомишљеника, док штити бошњачке политичаре из СДА од оптужби за ратне злочине", додао је Додик.

Новоизабрани члан Предсједништва БиХ из Републике Српске закључио је да је најизраженији проблем непоступање Тужилаштва у свим или готово свим предметима ратних злочина које су почињнили Бошњаци према српским жртвама, о чему Република Српска годинама извјештава међународне организације.
 

За унутрашњи суверенитет Српске и ФБиХ

 

Новоизабрани члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Милорад Додик рекао је данас у Бањалуци да ће се залагати да се и Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/ изборе за унутрашњи суверенитет, да изабрани политичари преузму одговорност за управљање земљом и да дипломатски представници раде само свој посао.
Он је, у обраћању на конститутивној сједници Народне скупштине Републике Српске, нагласио да је предуслов напретка поштивање децентрализоване структуре БиХ јер је она гарант функционалности власти у ентитетима, чије институције су једини прави сервис грађанима у БиХ и носиоци економског развоја, социјалних и политика у области образовања, здравства, енергије, саобраћаја и свих других сектора од значаја за живот грађана.

"Будући да су бројне институције успостављене биће потребно пажљиво размотрити начин њиховог даљег функционисања. Потребно је доћи до политичког договора о начину враћања уставних надлежности у оквире институционалних структура унутар ентитета, као и зауставити било какве даље покушаје дерогирања и преузимања ентитетских надлежности кроз чврсту координацију и сарадњу институција Републике Српске и њених представника на заједничком нивоу", сматра Додик.

Додик је нагласио да са нове позиције није спреман да успори, заустави или оспори било који развојни пројекат у ФБиХ, али исто тако неће допустити да друга два члана Предсједништва ни у ком смислу зауставе Републику Српску.

"Нисам спреман да просперитет Републике Српске и нашег народа градимо на штету било ког другог народа или Федерације БиХ, и очекујем да се и друга два члана Предсједништва са истим сензибилитетом односе према Српској и српском народу", поручио је Додик.

Он је нагласио да ће се залагати за што скорије затварање канцеларије високог представника за БиХ, који је, између осталог, флагрантно кршио међународно право и излазио из оквира надлежности које су му додијељене.

Додик је навео да је колонијална управа, како би се најједноставније могло описати дјеловање високог представника у БиХ од 1995. до данас, умртвила способност домаћих политичких елита да уопште и разговарају, а Бошњаци, навикнути на наклоност страног фактора, најчешће су одустајали од разговора, рачунајући да ће њихове политичке идеје наметати странци.

"Нажалост, много пута у прошлости је било управо тако. Тако је понашање и високих представника, појединих амбасадора, и Бошњака , који су се ослањали радије на њих, него на договор са друга два народа, Србе и Хрвате је довео у позицију да преиспитују смисао останка у таквој државној заједници", подсјетио је Додик.

Он је подсјетио и да му је на недавно завршеним општим изборима у БиХ око 370.000 грађана дало повјерење да у наредне четири године буде српски члан Предсједништва.

"Број освојених гласова ме чини срећним и поносним, али толика подршка у првом реду обавезује. Зато ћу на ту подршку гледати, не као на награду, што у извјесном смислу у политици јесте. Гледаћу је као на свог кључног сарадника на свим питањима која се буду нашла на дневном реду Предсједништва. Ту подршку гледаћу и као опомену да никада не заборавим ко ме је изабрао у Предсједништво, и гдје сам добио гласове", поручио је Додик.

Он је додао да је његова и изборна база изабраних посланика Република Српска, и то и њему као новоизабраном члану Предсједништва, и њима као новоизабраним народним посланицима мора бити светиња.

"Ако и мени и вама ова земља, Република Српска, не буде прије и изнад свега, бићемо на погрешном путу. А ја се нисам кандидовао да лутам. Кандидовао сам се да своје знање, искуство, енергију и патриотизам ствавим у функцију јачања Републике Српске и нашег народа", навео је Додик.

Он је истакао сваког тренутка морају имати на уму ко их бирао и гдје су изабрани.

"По завршетку наших мандата мораћемо пред лице тог истог народа који нас је бирао. Зато и ви и ја већ данас треба да размислимо како ће изгледати наш посљедњи радни дан на мјестима за које смо добили повјерење. Ако тај дан замислимо као дан у којем се нећемо стидјети ни предака ни потомака, онда је јасно да је наш једини пут непрестана борба за интересе и напредак наше Републике и нашег народа", сматра Додик.

Он је рекао да не иде на позицију српског члана Предсједништва која је на било који начин надређена Републици Српској, што је дефинисано и Уставом, као и да не мисли да његов рад у Сарајеву може бити лишен сарадње са институцијама Републике Српске, у првом реду са предсједником, Народном скупштином и Владом Српске.

"Мој глас у Предсједништву биће јак колико и ваш став у Народној скупштини Српске буде јак. Јер и ја своју снагу црпим из снаге Републике. Моји политички ставови и конкретне активности у Предсједништву биће директан плод консултација са инстутуцијама Републике Српске. Зато сам и сматрао да заклетву о својој одговорности за рад у Предсједништву БиХ треба да положим овдје, пред изабраним представницма народа који живи у Републици Српској. Тамо гдје сам и сам изабран, од тог истог народа", поручио је Додик.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана