Додик: 1.март синоним за насиље над Србима

"Не постоји дан независности БиХ. Један дио људи у Федерацији БиХ то слави и покушава да то наметне као празник БиХ. То није празник БиХ. Ми немамо ништа против да они то славе као свој празник. Ми имамо своје празнике, то је Дан Републике, 9. Јануар", рекао је Додик новинарима у Београду, након пријема поводом Дана Републике Српске и првог Устава.

Он је нагласио да ће Република Српска наставити да слави своје празнике, али не жели да јој неко намеће туђе.

Додик је навео да у БиХ не постоји ниједан заједнички празник, осим Нове године и 1. маја и евентуално Дана побједе, али то су међународни празници.

"Ниједан заједнички празник, који славе три народа у БиХ, није ни могућ, јер смо увијек били на различитим странама историје и на различите начине их обиљежавали - неко као побједу, неко као пораз", истакао је Додик.

Према његовим ријечима, у сваком случају 1. март је, што се Срба тиче, синоним за насиље које је урађено над њима, јер је тада био одржан референдум који није уважавао политичку и демократску вољу српског народа, чиме се "хтјела наметнути политичка воља Бошњака и тада Хрвата Србима у БиХ".

Он је навео да је на данашњи дан 1992. године проглашен демократски први Устав Републике Српске и да је то био разлог и повод да се у Београду организује свечани пријем за људе у Србији, власт, институције културе образовања и пријатеље Српске.

"Морам да кажем да сам пресрећан што су у суботу поподне, када се очекивало да су многи изван Београда, ипак, дошли на овај пријем, што показује да Србија и Београд има свој истински искрен однос подршке и привржености Српско"ј, рекао је Додик.

Додик: РС и Србија не праве завјере

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је РС окренута миру и слободном животу свих грађана без обзира на разлицитости, али да тражи да буде поштована и да не буде заобиђена у свим глобалним процесима па и ка ЕУ.

Додик је на пријему поводом Дана РС и годишњице проглашења њеног првог Устава, којем је присуствовао и предсједник Србије Томислав Николић, рекао да ће однос РС према ЕУ зависити од њене коректности према свима у БиХ.

"Наш однос према ЕУ зависиће од тога да ли ће ЕУ бити коректна према свима у БиХ. РС веома пажљиво мјери кретања у ЕУ, али ако ЕУ буде селективна у БиХ ми нећемо прихватити такозване европске процесе само због тога што је то обећање неких далеких перспектива и привилегије које нису осјетили ни они који су сада у ЕУ", рекао је Додик.

Пресједник РС је нагласио да се претходних година, па и данас, кроз смањење овласћења, покушава њено слабљење.

"Ако нас терате да бирамо између онога што волимо и желимо, а то је РС, и онога што нам нудите кроз европску перспективу, а да умањите РС, хвала вам, ми навијамо за РС", поручио је Додик.

Он је нагласио да је РС захвална Србији која је потписница Дејтонског споразума, али од ње и затражио да од високог представника ЕУ за БиХ затражи извјештај о спровођењу тог споразума.

Додик је поручио и да РС и Србија не праве никакве завјере, али да морају заједно да раде, јер су у питању двије државе српског народа које свака са својим одговорностима доприноси миру и стабилности у региону.

Додик се захвалио свим људима који су у почетку стварања РС имали визију и жели да се она створи, па и онима против којих се воде судски процеси, попут Радована Караџића, наводећи да им народ због тога мора остати захвалан.

Патријарх Иринеј је казао да је РС историјска чињеница која 20 и више година потврђује своје постојање и оправданост свог постојања.

РС је проглашена 9. јануара 1992. године, а 28. фебруара је проглашен њен Устав.

 Додик: Српска и Србија доприносе стабилности у региону

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Београду да су Српска и Србија двије државе, које свака својом одговорношћу, доприносе стабилности и миру у региону.

Додик је истакао да Република Српска и Србија не праве никакве завјере, немају ништа прикривено и морају заједно да раде јер су то двије државе српског народа.

На свечаности у Београду поводом Дана Републике Српске и 23 године од проглашења првог Устава Српске, Додик је навео да је Српска увијек загледана у Србију и да јој жели моћ, да буде најјача земља Балкана и да остане земља афирмације мира и стабилности.

Он је изразио захвалност окупљенима, посебно представницима Србије, наводећи да су доласком показали свој однос према Српској, којој је до тога веома стало.

"Када долазимо овдје, долазимо у наше мјесто, у Србију, у Београд, јер је то уточиште и нама који живимо у Српској и, вјерујем, Србима ма гдје они живјели", нагласио је Додик.

Он је рекао да је Република Српска настала као потреба српског народа за очување своје слободе, да је од почетка хтјела само слободу за Србе и друге народе, те да није хтјела мајоризацију нити понижавање.

"Захвалан свима који су на почетку стварања Српске имали визију и жељу да створе Српску. Многи су били жртве прогона зато што су имали у суштини идеју о слободи народа којем су припадали, многи су осуђивани, а некима се још суди у неким међународним институцијама", истакао је Додик.

Он је напоменуо да је Српска створена прије рата - 9. јануара 1992. године.

"Рат је почео касније, почео је када смо прегласани, када су почели да нас убијају на нашим свадбама у Сарајеву и на неким другим мјестима широм БиХ", подсјетио је Додик.

Додик је истакао да српски народ мора да остане захвалан људима који су данас изложени судским процесима, као што је први предсједник Српске Радован Караџић, и свим људима тог времена који су у тим тренуцима били несхваћени или нису били на најбољи начин прихваћени.

"Али, данас знамо да су они у то вријеме одржавали оно најчистије што је желио српски народ, а то је слобода. Слободе за српски народ нема без Републике Српске", поручио је Додик.

Он је подсјетио на дугогодишње покушаје оспоравања и брисања Српске, на 29.000 Срба који су погинули у протеклом рату, на спекулације и лажи да су Срби побили 300.000 Бошњака и да су се на тој лажи правиле политике тог времена.

Додик је рекао да је Српска мјесто за афирмацију националних вриједности српског народа, на који је поносан, јер све вријеме поштује друге и другачије и жели мир, не оклијевајући да брани своју слободу.

Говорећи о економији, Додик је навео да и у Српској има проблема и изазова, али да су евидентни помаци у расту економије, да је поносан на изградњу аутопута Добој - Бањалука, подсјетивши да се граде двије термоелектране и двије мале хидроцентрале.

Додик је захвалио и Српској православној цркви, која је мјесто гдје се на најснажнији начин афирмише и реафирмише национални идентитет српског народа.

Крајње вријеме да Србија затражи извјештај високог представника

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је крајње вријеме да Србија затражи извјештај високог представника у БиХ како би изнијела став о кршењу Дејтонског споразума, као његова потписница.
Додик је рекао да Србија има право да тражи извјештаје о реализацији Дејтонског споразума, јер је она према Анексу 10 утврђена као једна од пет потписница да може да тражи извјештаје високог представника у БиХ за његов рад.

Према Додиковим ријечима, високи представник је био дужан да то доставља, али он то никада није урадио.

"Крајње је вријеме да буде затражен јер је Србија потписала Дејтонски споразум, а не високи представник који је рушио Дејтонски споразум. Србија мора да каже свој став о томе. И Република Српска је потписала Анекс 10 и она тражи извјештај", рекао је Додик на свечаности у Београду поводом Дана Републике Српске и 23 године од проглашења првог Устава Српске.

Он је истакао да је Република Српска захвална свим својим пријатељима, прије свега Србији која је потписница Дејтонског споразума, као и Русији, Израелу и неким земљама ЕУ за разумијевање и помоћ.

"Захвални смо и САД што су помогле у заустављању рата и успостављању мира јер је он био важан, без обзира колико сви на почетку нисмо били задовољни Дејтонским споразумом. Показало се да је већа опасност била његова промјена све ово вријеме од међународне заједнице, него сам Дејтонски споразум", оцијенио је Додик.

Према његовим ријечима, улога Америке баш и није мала у рушењу Дејтонског споразума "и стварању хибрида и илузије која се зове БиХ".

"И данас БиХ функционише искључиво што је подржава међународна заједница. И ми то уважавамо, али прије свега уважавамо Републику Српску", закључио је Додик. /крај/аб

Република Српска је окренута миру

Београд, 28. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је Република Српска окренута миру, да жели да у њој живе сви без обзира на различитости, нацију и вјеру, али да тражи да буде поштована и да не буде заобиђена ни у једном процесу глобалних кретња, па ни у кретању ка ЕУ.
Додик је на свечаности у Београду поводом Дана Републике Српске и 23 године од проглашења првог Устава Српске рекао да само јака Република Српска која даје слободу Србима и другима који у њој живе, и Бошњацима и Хрватима, има смисла, а никаква друга нема.

Он је истакао да је доласком међународне заједнице свих година након Дејтонског споразума у континуитету покушано, а покушава се и данас, да се Република Српска смањењем својих овлаштења, преносом система надлежности на ниво БиХ, додатно ослаби, направи празном љуштуром, "а онда ће вјероватно једног дана, таква као празна, по идеологији многих, постати досадна и за саме Србе, јер им ништа не даје".

Према Додиковим ријечима, Република Српска је у Дејтон отишла већ као формирана држава која је имала територију, функционалну власт и становништво, што су три основна елемента која су према критеријумима утврђеним 1933. године у Монтевидеу потребна да би се прогласила држава.

"У данашње вријеме додају се људска права и друге ствари, али је у сваком случају Република Српска унијела свој територијални и политички капацитет у оно што се данас зове БиХ", нагласио је Додик.

Он је рекао да нема БиХ у континуитету, јер није ни била. "Данашња БиХ је резултат компромиса у коме је било потребно зауставити рат, успоставити нови систем који би могао да се одржи, а да не изазове нови ратни сукоб", истакао је предсједник Републике Српске.

Према Додиковим ријечима, у БиХ су дошли странци и преузели извршну власту.

"Десетак година након Дејтонског споразума низом креација, међународног насиља и правног насиља, проглашавајући уставе, доносећи законе као неовлаштени и неизабрани странац у БиХ, високи међународни представник је учинио највеће зло за одрживост БиХ и учинио је потпуно стерилном, немогућом за функционисање зато што је масовно кршио Дејтонски споразум и Устав БиХ", истакао је Додик.

Према његовим ријечима, иза тог кршења стајала је међународна сила у политичком смислу која му је давала за право "чак и онда када нису били у праву, а нису били готово никад".

"Чак и ЕУ која би требало да буде синоним за демократске слободе и поштивање права и Устава у правилу је подржавала неправно, неуставно понашање високог представника и онда када је успоставио институције које нису имале за основу Устав и многе друге демократске институције", рекао је Додик.

Он је навео да је Република Српска изгубила 83 надлежности бахатим вануставним понашањем високих представника, јер су пренесене на ниво БиХ, али да је још горе да све те институције успостављене на нивоу БиХ не функционишу и не дају ништа добро за функционисање БиХ.

Додик је нагласио да је Република Српска, упркос овим проблемима, на међународном плану радила на својој афирмацији.

"Она је данас позната и призната, сам Дејтонски споразум признао је међународни капацитет Републике Српске", навео је Додик.

Он је рекао да Република Српска данас има значајан број пријатеља, наводећи да је Република Српска окренута миру, да жели да у њој живе сви без обзира на различитости, нацију и вјеру, али да тражи да буде поштована и да не буде заобиђена ни у једном процесу глобалних кретња, па ни у кретању ка ЕУ.

Додик је рекао да ће се однос Републике Српске према ЕУ у будућности увијек заснивати на томе да ли ће ЕУ бити коректна према свима у БиХ на исти начин или ће се користити европски пут да би се моделирао политички систем у БиХ.

"Ми сматрамо да је чланство у ЕУ добровољно и нисмо наивни да не мислимо да Европа на тај начин жели да прошири своје капацитете, па им је БиХ у том смислу интересантна. И није то само прича о доброј намјери и није то баш жеља о доброме, како су нас често учили", рекао је Додик.

Према његовим ријечима, данас Република Српска веома пажљиво мјери кретање у ЕУ.

"Нисмо ми баш они који вјерују и желе да затворе очи пред оним што се дешава у самој ЕУ. Ако ЕУ буде селективна у БиХ, ми нећемо признати и нећемо прихватити тзв. европске процесе само зато што је то обећање неких далеких перспектива или привилегија које још нису осјетили ни они који су ушли у ЕУ", истакао је Додик.

Он је рекао да ће зато Република Српска јасно поручити и увијек поручује: "Ако нас тјерате да бирамо између оног што волимо и што желимо, а то је Република Српска, и онога што нам нудите кроз европску перспективу, а да умањите Републику Српску, хвала вам, ми навијамо за Републику Српску!".

Цвијановић: Важно је што смо Дан Републике прославили у Београду

Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је важно да је Република Српска вечерас у Београду обиљежила Дан Републике и 23 године од проглашења свог првог Устава и тако на још један начин исказала своје политичке ставове и економске интересе.

Цвијановићева је новинарима у Београду рекла да је за Републику Српску важно да буде представљена тамо гдје је процијенила да треба да буде представљена и да има своје заступање.

Она је подсјетила да Републике Српска у осам земаља има своја представништва која, такође, обиљежавају важне датуме за Републику Српску.

"Имамо ситуацију да се прославља Дејтонски мировни споразум у Бриселу, у Београду Дан Републике Српске, у Штутгарту Дан Републике, што је веома важно за Републику Српску", закључила је Цвијановићева и нагласила да се путем тих представништава промовишу интереси Српске.

Патријарх Иринеј: Српска потврдила оправданост свог постојања

Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је вечерас у Београду, на свечаном пријему поводом Дана Републике Српске и 23 године од проглашења првог Устава Српске, да је Република Српска историјска чињеница која већ двадесет и више година потврђује оправданост свог постојања.

"Република Српска је република свих Срба, како оних у Српској, тако и у Србији, али и свих Срба расејаних по континентима, јер сви они припадају матици српској чији је центар Београд и Република Србија, као што је центар свих наши цркава Пећка патријаршија", рекао је патријарх Иринеј.

Он је Републици Српској пожелио свако добро и оно што је, најважније, братство и јединство српског народа.

"Републици Српској желимо благослов Божији, да успева и напредује у свему оном ради чега постоји, да задовољи потребе свога народа, да очува богато духовно, културно и историјско наслеђе које је вековима стварао српски народ, да га обогати и обогаћен остави у насљеђе онима који долазе", поручио је патријарх Иринеј.

Патријарх Иринеј је подсјетио да Република Српска има два значајна национална датума - Дан када је проглашена Република Српска - 9. јануар и Дан када је проглашен Устав Српске - 28. фебруар.

"Честитамо народу Републике Српске и њеном вођсту два велика празника за које су се борили и изборили и надамо се да ће, будући да су праведном борбом дошли до њих, имати своју будућност на добро српског народа, али и другог народа који живи и дели заједничку судбину", рекао је патријарх Иринеј.

Према његовим ријечима, ова два национална датума и празника Република Српска је нашла за потребно и сходно да прослави и у матици српског народа, Републици Србији.

Свечаном пријему у Скупштини града Београда, поводом Дана Републике Српске и 23 године од проглашења првог Устава Српске, присуствовали су и предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић, представници законодавне и извршне власти Српске и Србије и угледне личности из свијета политике, бизниса, науке, културе и умјетности Србије и Српске.

Република Српска основана је 9. јануара 1992, када је Скупштина српског народа у БиХ усвојила Декларацију о проглашењу Српске Републике Босне и Херцеговине, чиме је Српска постала субјект, прво интерног, а затим и међународног права.

Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. године под називом Устав Српске Републике Босне и Херцеговине, док је назив Република Српска званично проглашен 12. августа 1992. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.