Дмичић: Протекторат у БиХ коначно треба да престане (исправљено)

Дмичић је нагласио да је високи представник једино имао овлашћења за надгледање спровођења мировних рјешења, одржавање тијесних конатаката са странама потписницама Дејтона, те да координише активности цивилних послова, поштујући аутономију и надлежности домаћих органа и институција.

„Међутим, он је преузео и законодавна, извршна и наредбодавна овлашћења, па и она да смјењује и именује, доноси законе и друге прописе. Чак и да мијења Устав, који све више постаје политички, а све мање правни акт“, упозорио је Дмичић.

Он је рекао да се промјене дејтонских рјешења врше и даље, првенствено у интересу и на захтјев појединих радикалних политичких, националних, религијских лидера и других страна.

„Уз то, постоји и стална радикализација међуентитетских и међунационалних односа“, оцијенио је Дмичић.

Он је објаснио да је потребно постићи оптимум између општег и посебног интереса два равноправна државотворна и јединствена ентитета, три конститутивна народа и свих народа и грађана у БиХ.

Дмичић је рекао да се поменута рјешења и компромиси морају постићи у оквиру домаћих органа и институција.

„Промјене су могуће само сагласношћу свих учесника у постизању и потписивању мировног споразума. Такође, његова евентуална замјена било каквим другим актом или стављање ван снаге подразумијева враћање општим принцпиима међународног права или на акте више хијерахије“, поручио је Дмичић.

Он је рекао да је неопходно употријебити сва правна, политичка и демократска средства за очување и слова и духа дејтонских рјешења, којима је БиХ успостављена као сложена држава, односно државна заједница.

Дмичић је истакао да су пред БиХ крупна питања и проблеми који се тичу централизације и унитаризације, прегласавања и притисака, ванинституционалног дјеловања и одлучивања, неуставног и незаконитог оптуживања и пресуђивања, пристрасне валоризација догађаја из прошлости, сијања мржње и страха, злураде реторике, неравноправности и неповјерења између народа и грађана...

Он је нагласио да је Дејтонски споразум један од најбољих међународних уговора са елементима уставности, који је постигнут у новијој свјетској историји.

„Његова примјена потврђује да су њиме остварена два основна, највећа и најзначајнија захтјева - да се без одлагања зауставе ратни сукоби и да се прихваћеним рјешењима успостави уставноправни поредак и обезбиједи дугорочнија стабилизација и трајан мир у БиХ“, додао је Дмичић.

Прије 22 године у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ.

Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.

Босна и Херцеговина је постојала и прије Дејтонског споразума, те се у Уставу који је његов саставни дио јасно потврђује њен међународноправни континуитет. Дејтонским споразумом њена унутрашња организација је промијењена на начин да се држава састоји од два ентитета, али БиХ је као независна, суверена и међународно призната држава постојала од 1992. године и није “створена” састављањем два ентитета 1995. године.

НАПОМЕНА:

Уклоњена је тврдња да је овим споразумом створена државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса. У наслову је истакнуто да су извршене измјене. Више чињеница о манипулацијама са чињеницама можете наћи на порталу raskrinkavanje.ba.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.