Ђокић: Радујемо се што Србија жели да инвестира у наше пројекте

Ђокић је у Београду, након прве сједнице мјешовитог Енергетског комитета Србије и Републике Српске, рекао новинарима да је циљ Комитета да разматра сва питања из области енергетике која су од интереса за Србију и Српску.

"Желимо да наставимо пројекте гасификације Републике Српске. Надамо се да ће доћи до рјешења токова попут гасовода жЈужни токж или њему сличног, гдје ће Српска моћи да развија сопствену гасну мрежу", навео је Ђокић.

Он је истакао да ријека Дрина представља изузетан потенцијал и да је на њој могуће изградити неколико хидроенергетских објеката - на горњем току четири хидроелектране, средњем - три и доњем - четири.

"Значајно је то што је на путу да се ријеши питање жГаспрометаж као дијела система жСрбијагасаж, за шта су потребне одређене сагласности влада Србије и Српске. Ми желимо да ријешимо питање неисплаћених накнада за потопљено земљиште приликом изградње Хидроелектране жБајина Баштаж и жЗворникж, што је у интересу неколико општина које трпе велику финансијску штету", нагласио је Ђокић.

Он каже да су на данашњој сједници Енергетског комитета размијењена искуства у вези са прометом течних енергената, те да би Српска, примјењујући искуства Србије, могла да побољша стање промета и обезбиједи веће приходе.

"Увјерен сам да ће Енергетски комитет тек у будућности пружити могућност да развијамо сарадњу и имамо конкретне резултате. Крајње је вријеме да почнемо да реализујемо енергетске пројекте, а не само да о њима разговаром", додао је Ђокић.

Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић рекао је да енергетика не познаје границе и да постоји идеја да Комитет разматра све аспекте енергетских односа Србије и Српске.

"Постоје проблеми, попут односа жСрбијагасаж и жГаспромета Палеж, али мислим да је рјешење близу. Разговори о заједничким енергетским пројектима биће настављени на нивоу компанија, а истакао бих заједничке активности жЕлектромрежа Србијеж и жЕлектропреноса БиХж. Морамо да ојачамо наше електроенергетске преносне капацитете", поручио је Антић.

Он је навео да Република Српска има много бољу енергетску повезаност са Хрватском него Србија.

"Ми планирамо интерконекцију кроз трансбалкански коридор и то ће бити један од приоритета", истакао је Антић.

Он је нагласио да је Србија заинтересована да разговара о учешћу и партнерству у пројекту "Бук-Бијела", као једном од најбољих хидроенергетских пројеката у овом дијелу Европе, као и о потенцијалима доње Дрине.

"Оптерећени смо споразумом са италијанском страном, када је реч о средњој Дрини. Италијани су нас ту развлачили годинама и мислим да је коначно време да ту ствар пресечемо и тај наш заједнички потенцијал ставимо у функцију тако што ћемо радити сами, или пронаћи неког другог партнера", каже Антић.

Говорећи о размјени искустава, Антић је додао да је Србије расположена да учи од Српске о концесијама, док је Србија постигла одличне резултате у вези са сузбијањем сивог тржишта нафтних деривата.

Енергетским комитетом предсједавали су Ђокић и Антић, а Комитет чине представници свих енергетских компанија из Србије и Српске, као и представници Нафтне индустрије Србије /НИС/ која послује у Србији и БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.