Дилери тешко испливавају из криминалних вода

Ведрана Кулага 28.07.2018 20:08

Сарајево - Судови широм БиХ највише посла посљедњих година имају са оптуженима за злоупотребу опојне дроге, а посебно свјетло на те предмете баца чињеница да се махом ради о лицима која су већ осуђивана за иста кривична дјела.

Сви судови у БиХ дужни су да достављају Министарству правде БиХ правоснажне пресуде за кривична дјела која се односе на прављење и стављање у промет фалсификованог новца, неовлашћену производњу, прераду и продају опојне дроге и отрова, трговину бијелим робљем те производњу и дистрибуцију порнографских садржаја, али и за друга кривична дјела за која је међународним уговорима предвиђено да буду дио централне базе података.

Централну базу података Министарство води од 2007. године, а у посљедње четири године у регистар је уписана нова 1.621 пресуда.

Највећи број пресуда односи се на неовлашћену производњу и стављање у промет опојне дроге, односно 1.441, што је око 88 одсто од укупног броја пресуда, док су за сва друга кривична дјела која подлијежу упису у регистар донесене 183 пресуде.

- Уочљиво је да је број предмета, као и пресуђених лица због кривичног дјела злоупотребе опојне дроге изузетно велики, што указује на озбиљан проблем. Број осуђених је много већи од укупног броја пресуђених за сва друга дјела за која постоји обавеза централног вођења и праћења - казао је министар правде БиХ Јосип Грубеша.

Нагласио је да је из података, који су сажети у информацији о пресуђеним предметима за кривична дјела прописана законом о кривичном поступку, видљиво да је највише повратника у криминалне воде и раније одговарало управо за кривична дјела у вези са дрогом.

Анализом података из регистра видљиво је да су у протекле двије године условне и новчане казне махом изрицане за кривична дјела која су се односила на злоупотребу дроге и фалсификовање.

- У 2017. години, као најбројније казне, изрицане су углавном условне казне, што чини 40 одсто укупно изречених осуда - казао је Грубеша.

Међу осуђенима лани је било и 29 жена, од чега је чак 25 осуђено због неовлашћене производње, стављања у промет и омогућавања уживања дроге.

Забрињавајући је податак да је међу осуђенима највише лица старости између 18 до 39 година. Иако нису охрабрујући, у Министарству кажу да се ти статистички подаци углавном слажу са већином међународних статистичких података који говоре да скоро сва кривична дјела чине особе управо те старости. Надлежни су указали да се посебно потребно борити против дјечје порнографије, јер је и за то било пресуда.

- Скупљање података о пресудама нема за циљ само бројчано исказивање пресуђених предмета о кривичним дјелима, већ анализа може и треба да послужи за смањење криминала - навео је Грубеша.

Из достављених података, наведено је у анализи, јасно произлази да је законодавац снажно осудио понашање потенцијалних починилаца ових кривичних дјела, изражавајући тај став кроз предвиђање прилично оштрих казни у овим областима.

Увођењем строжих казни у овим областима неће се постићи јачи ефекат одвраћања од чињења ових кривичних дјела, а судови су надлежни да користе репресију коју им је на диспозицију ставио законодавац - закључено је у информацији Министарства правде коју је усвојио и Савјет министара БиХ на посљедњој сједници.

Кривична дјела која улазе у регистар

* прање новца

* тероризам и финансирање тероризма

* фалсификовања

* производња и промет дроге

* трговина људима

* отмице

* дјела у вези са дјечјом порнографијом

Пресуде по годинама

2017. 376

2016. 409

2015. 418