Дејан Ристић, историчар: Сјећање на логоре смрти и даље доминантно политичко, а не људско питање
Београд - Јасеновац мора да постане мјесто које окупља све оне који искрено жале за прецима који су страдали у систему логора смрти, али и све припаднике савремене генерације који имају знање и свијест о ономе шта се тамо догодило, рекао је историчар Дејан Ристић.
Ристић, који је и бивши директор Народне библиотеке Србије, указао је да одвојено обиљежавање годишњице пробоја из Јасеновца шаље поруку да је сјећање на Јасеновац и даље доминантно политичко, а не доминантно људско /питање/ – што би требало да буде.
Он је за Радио-телевизију Србије рекао је да постављање табле припадницима ХОС-а са уписаним усташким поздравом "За дом спремни" представља лошу поруку коју Хрватска шаље прије свега својим грађанима, али и региону.
Ристић је оцијенио скандалозном одлуку да се награда града Загреба додијели Јакову Седлару за документарни филм "Јасеновац - истина" и указао да "то говори о стању духа у једној земљи ако аутор једног таквог остварења може да добије годишњу награду главног града те земље".
"Најблаже речено она је спорна, скандалозна. Ако неко направи играно-документарно остварење на тему Јасеновца и притом свесно минимизира број жртава и не само да га минимизира, него и мења карактер тог места од логора смрти у радни логор, не да не заслужује награду, него јавну и сваку другу осуду", рекао је Ристић.
Када је ријеч о раду мјешовите православно-римокатоличке комисије о одговорности кардинала Алојзија Степинца током и након Другог свјетског рата, Ристић је увјерен да ће њен рад допринијети објективнијем сагледавању контроверзне личности какав је Степинац био.
"У којој мери ће она утицати на коначну одлуку папе – то је тешко рећи. Моје мишљење је да овај папа неће канонизовати Степинца за свог понтификата, али то је претпоставка на основу његових поступака", закључио је Ристић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
