Дечак из Жуте куће најшокантнији роман

Дечак из Жуте куће најшокантнији роман 28.10.2012 19:13 | Глас Српске

Москва - Публициста Саша Миливојев, аутор књиге "Дечак из Жуте куће", у којој се детаљно описују злочини албанских терориста на Косову, каже да је то „најшокантнији роман икада објављен у свијету и постаће енигма за Трибунал у Хагу".

 "У улози приповедача у роману дечак-сведок прича приче о косовском рату, о језивим злочинима злогласне ОВК над киднапованим жртвама, о трговини њиховим виталним органима и о трговини људима, о прогону, силовању, о етничким чишћењима, логорима и тајним затворима, о геноциду и тајним гробницама", рекао је Миливојев за "Глас Русије".


Он се нада да ће овим романом утицати на свјетску јавност да покрене истрагу о злочинима у "Жутој кући" и истрагу високоорганизованог криминала, када су се у ратном паклу кршила правила ратовања.

"Живе људе су замотавали у бодљикаву жицу и бацали низ брда", то је једно од најблажих сјећања главног јунака књиге - дванаестогодишњег Србина руског поријекла којег су у сред бијела дана отели Албанци и који умало није постао жртва "црних трансплантолога" у по злу чувеној "Жутој кући" на сјеверу Албаније, гдје је убијено најмање 300 људи, углавном Срба.

"Многи угледни извори тврде да су њихови органи били продати у иностранству, што је омогућило врхушки терористичке ОВК да се невероватно обогати", истиче Миливојев.

Он каже да је, читајући списак несталих и киднапованих лица на Косову и Метохији 1999. године, који је објављен на сајту Министарства за Косово и Метохију и на сајту МУП-а Србије, дошао до информација о ужасним и тужним судбинама жртава.

"На списку је 1.128 људи. Међу њима је било жена и деце, и свештених лица. Губи им се сваки траг...Материјал за роман сакупљао сам разговарајући са сведоцима, са породицама несталих и киднапованих, разговарајући са припадницима Војске Југославије и полиције који су се борили са терористичким групама злогласне ОВК", наводи Миливојев.

Он каже да је читао и оптужнице Тужалаштва за ратне злочине, тумачио их и поредио са причама свједока, те да је разговарао и са Албанцима и са "окупаторима" и дошао до језивих прича о несталим и киднапованим цивилима.

"Романописац увек има право на фикцију, али фикција за тако добар роман ми није била ни потребна. Биле су довољне приче из живота. Стварност је толико језива. И све сам видео као филм", рекао је Миливојев.

Осим разговора са свједоцима, он каже да се служио и полицијским извјештајима о терористичким нападима на територији Косова и Метохије 1998. и 1999. године.

"Нисам ја измислио косовски рат. И мене су NATO бомбардери и жЦрни орловиж гађали бомбама због измишљеног случаја жРачакж, у коме су наводно Срби масакрирали Албанце, па сам тумачећи догађаје у косовском рату лоцирао једну гробницу. Полиција и Тужилаштво имају информације о киднапованом аутобусу 1998. у ком су били рудари копа жБелаћевацж.
Према информацијама сведока, жртве су бачене у бунар на Каљаји", истиче аутор романа.

У предговору, који је посвећен бившем тужиоцу Хашког трибунала Карли Дел Понте, он изражава своју забринутост да је међународна заједница „гурнула под тепих" проблеме "црне транспантологије" на Балкану.

"NATO је бомбардовао Србе и тако дао подршку Албанцима да протерују и убијају наш народ и да на територији наше покрајине стварају државу криминала и безакоња, богатством од крађе руда и виталних органа киднапованих цивила. Међутим, ни Албанци ни Срби никада се неће осободити окупатора уколико не буду сарађивали", наглашава Миливојев.

Према његовим ријечима, кад проблеме "црне трансплантологије" на Балкану неко жели да "гура под тепих" то значи да себе или неког штити од глобалног суда и међународне бруке.

Одговарајући на питање како је одлучио да се бави овом темом, Миливојев каже да га много тога везује за Косово, да му је мајка са Косова, рођена у Приштини, одрастала у Обилићу, те да га је инспирисала и судбина неколико хиљада невиних жртава које вапе за правдом.

"Потресен судбинама несталих и киднапованих лица почео сам да пишем роман, исповест дечака из жЖуте кућеж. Дечак из жЖуте кућеж се појавио да покаже свету да ми нисмо жнајгеноциднији народ на светуж. Инспирисала ме је Карла Дел Понте. Сазнао сам за трагичне судбине жртава и то је било јаче од мене", каже Миливојев.

Он каже да тужилаштво Републике Србије мора јавности да открије тајне гробнице, као што су објавили изјаве заштићеног свједока, припадника ОВК.

„жИзвадио сам Србину срце, и даље је куцалож - та реченица је потресла људе широм планете. Реч је о деветнаестогодишњем младићу, жртви. Откривањем гробница Тужилаштво Србије би доказало геноцид над Србима и да је тзв. држава Косово геноцидна творевина, а не Република Српска", закључује Миливојев.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица