Дан када је почео прогон и етничко чишћење Срба

Горан Маунага
Дан када је почео прогон и етничко чишћење Срба

Бањалука - Почетак рата у Сарајеву 6. априла 1992. године био је почетак прогона и етничког чишћења Срба из Сарајева, највећег етничког чишћења у Европи од Другог свјетског рата, слажу се политичари и истакнути српски интелектуалци.

Они подсјећају да је до тог датума у Сарајеву живјело око 160.000 Срба, а да их данас нема ни 10.000, углавном старих.

Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић изабрана је уз Николу Кољевића за српског члана Предсједништва Социјалистичке Републике БиХ на првим демократским изборима 1990. године

Каже да су 8. априла, два дана послије сједнице Скупштине, професор Кољевић и она дали оставке у Предсједништву СРБиХ, чиме је Предсједништво остало без представника српског народа.

- Ноћ прије тога одржана је сједница Предсједништва и то ноћу око 12 часова, а нас двоје нисмо били обавијештени. Нисмо били обавијештени, а то је била сједница на којој је подигнута Територијална одбрана. Узела сам папир и написала оставку. Сјећам се добро те реченице да је то распад БиХ, да је одлука донесена без присуства представника Срба, исто као што је и у октобру донесена одлука о независности и написала сам још да, пошто је то најава рата, ја у томе нећу да учествујем - каже Биљана Плавшић и додаје да је професор Кољевић исто тако урадио.

Истиче да је то посљедњи дан који је провела у згради Предсједништва.

- Рушење Устава за мене је значило почетак рата. Срби га нису жељели. Они нису жељели да разарају Југославију. Нису имали никаквог интереса за рат, али је очигледно да су муслимани имали - каже Плавшићева.

Истиче да је у Сарајеву данас много мање Срба него што их је било у вријеме турске владавине.

- Знате како кажу, Сарајево је други српски град у оној великој Југославији. Сада то више није. Када би се Сарајево онако добро претресло, оно што би се нашло по подрумима и по таванима био би ужас. Тај однос комшија муслимана, и то нажалост већине, они су под изговором да долазе да заштите своје комшије, узимали њихове кључеве и пуштали наоружане људе у станове. Сарајево је једна језа - каже Плавшићева.

Књижевник Рајко Петров Ного каже да је обавезао себе да “не реагује на оне гласове који се чују до Козје ћуприје” јер сматра да “Сарајево треба оставити њиховом аутизму да се у њему брчкају”.

- До објективизације свега оног страхотног што се у Сарајеву дешавало већ долази, иако се још не зна тачан број убијених сарајевских српских цивила - каже Ного.

Крици и јауци сарајевских жртава свих нација и вјера, како вријеме буде пролазило, додаје он, прогањаће оне који монументално лажу.

- Доћи ће нараштаји са сензибилитетом који ће морати причати о ономе шта се све ту збило, јер нема злочина који се може сакрити. То да Срби нису имали шансе да избјегну рат већ је опште мјесто, о томе све више говоре и странци. Рат се могао избјећи, али они са стране који су га програмирали, уз балканске страсти, то су операционализовали удруженим снагама - каже Ного.

Привредник, публициста и бивши политички функционер Рајко Дукић за “Глас Српске” каже да је из Сарајева избјегао 3. априла и да је касније сазнао да су он и његова породица били први на списку за ликвидацију.

- Прогони и убиства Срба почели су много раније. Доказ за то је и данашњи Закон о правима бораца ФБиХ који борачки ратни стаж припадницима Патриотске лиге и “Зелених беретки” признаје од 1. марта 1991. године, дакле читаву годину прије почетка рата. Срби никакве везе немају са изазивањем и отпочињањем рата. Они су покушали на сваки начин да га избјегну, али за то нису имали шансе - каже Дукић.

Срби су у Сарајеву 1991. године, каже, прекрижени као конститутивни народ, а историја ће показати, као и за оно што се сада дешава у сјеверној Aфрици, ко је покренуо те ратове.

- Ми смо ту сувише мали. Тадашњи предсједник Предсједништва РБиХ Aлија Изетбеговић потписао је Кутиљеров план који је значио мир, па је одустао од тога. A то му је наредио амерички амбасадор Ворен Цимерман - каже Дукић.

- Срби су из Сарајева протјерани. Борбе послије тога биле су само борбе за голи опстанак - каже Дукић.

Етничко чишћење

Рајко Петров Ного каже да је у БиХ и даље на снази примјер такозване “трибалске свијести” по којој је “добро кад наши убијају њихове, а рђаво ако туђи убијају наше”.

- Дакле и даље етничко чишћење које су они спровели није етничко чишћење, него је то само оно што смо ми спровели. Сарајево је од другог по величини граду у Југославији, кад је ријеч о броју Срба, постало град у коме има више Кинеза и муџахедина - каже Ного.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана