Дачић: Космет да остане високо на агенди Савјета безбједности УН

Срна
Дачић: Космет да остане високо на агенди Савјета безбједности УН

Београд - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је на сједници Савјета безбједности УН о Косову и Метохији, да је Космет далеко од стабилности и безбједности и да зато ова тема треба да остане високо на агенди Савјета безбједности УН.

“Прогласити ову тему мање важном у време када интензивно покушавамо да пронађемо трајно и одрживо решење уз велику подршку важних актера међународне заједнице, у најмањеу руку је контрапродуктивно”, рекао је Дачић на сједници на којој се разматра извјештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о Космету.


Он је захвалио Кини, предсједавајућој Савјетом безбједности УН, на томе што је ставила питање Косова и Метохије на дневни ред, након што је Велика Британија одлучила да то питање током њеног предсједавања у августу не буде разматрано.

Дачић је истакао да је Београд заинтересован за постизање компромиса о питању Косова и Метохије и опредјељен за проналажење обострано прихватљивог рјешења, чега, како је навео, не може бити без договора Београда и Приштине, али и подршке чланица Савјета безбједности УН.

“У том смислу поново апелујем на све вас да помогнете овај процес, да искористимо моментум и покушамо да направимо искорак. Даље подјеле у Савјету безбједности око овог питања и расправе о теми треба ли нам УНМИК или не свакако не доприносе томе”, рекао је Дачић.

Он је указао да исте чланице Савјета безбједности УН, које су покренуле питање оправданости останка УНМИК-а на Космету, нису покренули питање останка међународних снага у БиХ.

“Готово сви за овим столом подржавају међународно присуство у БиХ, где је општа ситуација неупоредива и где безбедност грађана, сложићете се, није угрожена. Како је онда тамо потребно међународно присуство, а на Косову и Метохији није?”, рекао је Дачић.

Дачић је рекао да ће док се не постигне обострано прихватљиво рјешење, остати резолуција 1244 коју је донио Савјет безбједности УН и “коју смо дужни да поштујемо”.

“Окренимо се тражењу компромиса за будућност, за трајни мир између Срба и Албанаца, за просперитет и Срба и Албанаца, за мир и стабилност читавог региона. Након тога неће нам бити потребан ни УНМИК ни седнице Савјета безбједности”, рекао је Дачић.

Шеф српске дипломатије истакао је да се ништа суштински позитивно није догодило од посљедње сједнице Савјета - да Заједница српских општина није формирана већ 2.000 дана, нису створени услови за повратак више од 200.000 интерно расељених лица, није почео са радом специјални суд, као и да није пронађен починилац убиства Оливера Ивановића, а да је било нових инцидената.

Дачић је истакао да је у протеклом периоду Приштина грубо кршила Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН и стварала нове инциденте који нарушавају безбједност на Космету и додатно компликују већ сложену ситуацију, истичући да је велики број напада био усмјерен управо на интерно расељена лица и повратнике.

“Како да се очекује и најмањи напредак у процесу повратка расељених, ако у 21. веку у Европи још увек говоримо о томе да највећи изазов за повратак представља безбедносна ситуација, јер су повратници директна мета етнички мотивисаних напада”, навео је Дачић.

Он је истакао да су арбитрарна хапшења, односно хапшења повратника по лажним пријавама, физички напади и рањавање, каменовање вјерника и напади на свештенике, уништавање имовине, исписивање узнемирујућих графита, скрнављење спомен плоча, национална и вјерска мржња, провокације, институционална дискриминација, недостатак владавине права, независност судства, дужине трајања поступака, неадекватне заштите доказа и сведока, неизвршење судских одлука оно са чиме се данас на Космету сусрећу они који покушају да се врате у своје домове.

Он је истакао да је посљедњи Извјештај генералног секретара УН “пропустио да спомене око 200.000 интерно расељених лица која ни након 19 година, због оваквих неприхватљивих појава, нису остварили своја права”.

Дачић је упозорио да Приштина не одустаје од стварања оружаних снага упркос томе што је према резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму КФОР једина легална војна формација на Косовоу и Метохији и “практично једини гарант безбједности и опстанка Срба, њихове имовине, вјерске и културне баштине” и позвао чланице Савјета безбједности УН да осуде поступке Приштине.

Он је указао да многе државе данас преиспитују своју одлуку о признању самопроглашеног Косова, а 10 њих је до сада промијенило одлуку, јер су схватиле да нису биле довољно упознате са ситуацијом.

Дачић је осудио то што је Пришина, умјесто да се усредсреди на дијалог, фокусирана на покушаје да оствари чланство у међународним организацијама, међу којима и у Интерполу, иако постоји сарадња УНМИК-а и те полицијске организације и позвао чланице Савјета безбједности УН да не подрже захтјев Приштине за чланство.

Шеф српске дипломатије навео је да Приштина застрашује српски народ на Космету, врши покушаје да угрози српску културну баштину која је на листи Унеска, као и да се поново догодио низ напада на Србе и њихову имовину, али и гробове и дјецу која су се играла у парку.

“За разлику од Извештаја генералног секретара УН, Мисија ОЕБС на Косову је у свом недавном извештају регистровала 173 инцидента усмерена на припаднике неалбанских заједница, само у периоду од јануара до јуна, уз оцену да укупан број инцидената представља повећање од скоро 20 одсто у односу на претходни шестомесечни период”, навео је Дачић.

Он је позвао Савјет безбједности УН да не политизује питање сексуалног насиља у конфликтима.

Дачић је указао да подаци из извјештаја генералног секретара који се позивају на Комисију за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, гдје је од 782 пријаве 137 прихваћено, указују на то да представници Приштине годинама уназад пред Савјетом безбједности УН износе неистине.

Он је истакао да су се на овим састанцима чули наводи о 20.000 жртава сексуалног насиља, уз тенденцију успостављања “хијерархије жртава” по етничкој, верској и другој припадности, као да су српске жртве “мање важне” и као да је сексуално насиље над припадницима српске националности оправдамо и некажњиво.

“У таквој атмосфери оправдавања злочина против Срба могуће је и да тзв. влада Косова донесе одлуку да шеф преговарачког тима у дијалогу са Београдом буде Фатмир Љимај, један од команданата ОВК, који је на основу изјава Албанаца, браће Мазреку, сведока и саучесника у злочину, лично силовао и убио више Српкиња у селу Клечка. Понављам, Србија сматра да се решавању овог питања мора приступити без политизације, уз уважавање сваке жртве”, навео је Дачић.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш упозорио је у извјештају да је, упркос миру који је у протекла три мјесеца владао на Косову, забиљежено неколико инцидената који су производ међунационалних тензија.

Он је навео и да су изјаве српских и косовских лидера о разграничењу “изазвале бригу код косовских Срба, као и неспоразуме између Београда и лидера Српске православне цркве на Косову”.

“Те изјаве су, такође, изазвале реакције у региону и међународној заједници, које су варирале од позива за преиспитивање свих могућности које би могле водити ка рјешењу, до израза озбиљне забринутости због могућих посљедица које би територијалне корекције могле имати по стабилност у региону”, навео је Гутереш.

Генерални секретар УН је поздравио ријешеност Београда и Приштине да дијалогом дођу до нормализације односа и навео да су се, за претходна три мјесеца, на Косово и Метохију вратиле 53 особе, од чега 29 Срба.

Посљедња сједница Савјета безбједности о Косову и Метохији одржана је 18. маја, када се шест западних чланица тог тијела заложило за укидање редовних сједница посвећених овој теми, чему су се успротивили Русија, Кина и Србија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана