Цвијановић: Примања би била и већа да није било блокада у Сарајеву

  Цвијановић: Примања би била и већа да није било блокада у Сарајеву 11.12.2017 22:46 | Срна

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да би повећања примања у Републици Српској била и већа да није било блокада у Сарајеву.

Цвијановићева је рекла да је апсолутно опредјељење да породиљске накнаде функционишу, као и да је из опозиционих редова чула да кажу да је то предизборна мјера Владе или предсједника Владе.


„Они знају да нису зауставили тих 748 милиона, од чега би 250 милиона било директно у буџет Републике Српске, да је ова мјера била планирана за почетак 2017. године и требало је најмање годину дана раније да ступи на снагу, али су управо те партије које данас нуде тако нека дивна, нереална рјешења, то зауставиле“, истакла је Цвијановићева за РТРС.

Према њеним ријечима, није то једина ствар, наводећи да ће пензије бити повећане за 17,5 одсто са повећањем планираним сада.

„Било би оно и веће да није било таквих проблема и таквих блокада у Сарајеву гдје управо учествују СДС, ПДП и НДП и у континуитету блокирају средства која су намијењена Републици Српској“, додала је Цвијановићева.

Она је напоменула да ће са додатних два одсто, колико је планирано повећање за породичне и личне инвалиднине, бити остварено око 16 одсто повећања у оквиру неколико година и да би то повећање могло да буде боље и веће да није било тих блокада.

„Ако треба да дам политички одговор на такав политички захтјев какав је долазио од представника ПДП-а, онда морам да кажем жви нисте смјели да блокирате средства за Републику Српску и за њене грађане. Пошто сте их ви блокирали, баш ви немате право да нешто предлажетеж“, навела је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, на то имају право „они који су се трудили заједно са Владом и рачунали и дефинисали мјере и гледали који су то реални рокови“. „Они који су планирали на који начин да ојачамо нас као Републику, наш јавни сектор, али исто тако све оно друго што је важно и релевантно у друштву“, додала је Цвијановићева.

Она је рекла да би вољела да се породиљска накнада може измирити за сву дјецу која су рођена посљедњих пет година, али да то није могуће.

Цвијановићева је рекла да се уводи мјера која ће у првој години значити додатних 16 милиона издвајања и да ће у наредним годинама и више значити.

„Сад почињемо са имплементацијом. Ја мислим да то треба да се поздрави. При томе сам рекла да ми треба да се бавимо и бавићемо се и оним породиљама које су сада у оквиру тих 12 или 18 мјесеци за треће дијете, оне које имају сада бебе, а незапослене су мајке. Али, ја не подносим да се једна толико добра идеја и да се, у крајњем случају мајке, злоупотребљавају, да им се дају лажне наде“, нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да од ПДП-а слушала објашњења да једнократне помоћи за треће и четврто дијете треба да буду веће него што су сада, двије хиљаде-двије и по хиљаде марака.

„Ја сам рекла да се не слажем и да треба да буду 100.000 КМ. Мислим да свака мајка треба да добије 100.000 марака када роди треће и четврто дијете, а не 600 или 450, али ја знам да су то нереалне ствари. Лако је њима сједити и причати жја бих дао ово или онож“, рекла је Цвијановићева.

Она је упитала што то нису дали док су били на власти и што неку од ових мјера нису креирали раније.

„Нама причају како су имали већи број запослених, нису имали већи број. Ове године ми имамо рекорд од кад постоји Република Српска, више од 260.000 запослених. Причали су да је било боље стање, у овом или оном. Није, најнижа покривеност увоза извозом била је у њихово вријеме, кретала се око 38 одсто. Сад је 71 одсто. Како је оно било боље него ово“, упитала је Цвијановићева.

Она је упитала колико је прије било радника који су били пријављени и добијали плате. „То је било вријеме када су цвјетале фирме жташна-машнаж. Једва смо се изборили са тим што су они промовисали и пустили да фунционише у том периоду. И сад држе предавање“, рекла је Цвијановићева.

Предсједник Владе Републике Српске је рекла да из опозиције никада нису понудили ниједну конзистентну и добру мјеру. „Они су одавно опозиција и ја знам да су нестрпљиви, знам да су нервозни због тога. Али, извините, ја немам времена да на то обраћам пажњу на тај начин“, истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, за Владу је релевантно шта мисле социјални партнери.

„Са нашим социјалним партнерима смо преговарали, причали. Чула сам да се буне из опозиције што се буџет не разматра у нацрту па ћемо онда доћи до приједлога“, навела је Цвијановићева.

Она је рекла да су буџет и програм реформи дуже од мјесец дана разматрани са социјалним партнерима на које се те мјере односе.

„Мислим да смо тиме испоштовали форму и јавности и транпарентности“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да једино Република Српска, осим на Влади, у парламенту усваја ове документе и при томе организује консултације са социјалним партнерима.

„То само ми радимо зато што нам је стало да видимо шта ти људи мисле о томе. Да ли оно што ми хоћемо да креирамо реално, да ли они препознају своје потребе у оквиру тога и шта можемо ми урадити и ако нисмо препознали потребе да их укључимо унутра“, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је задовољна и да је учествовала годинама и креирању много буџета и економских политика, али да никада није била овако позитивна астмосфера.

„Никада нисмо толико заједно наступали. Ми се не слажемо сви о свему, али сви разумију шта ми покушавамо сада да направимо и знају да су дио те приче и да су дио јачања институција, да су дио јачања наше економске слике и желе да буду дио тога и наше социјалне сфере. Мислим да смо ми заједно произвели ове документе“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је њима „бескрајно захвална“. „Знам да су и они захвални мени зато што је ово отворена влада у коју они увијек могу да дођу и разговарају и онда кад има и кад нема телевизијских камера. Зам многе захтјеве који су годинама били, није било то да неко неће да их изврши, него можда су били недовољно схваћени“, рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су ратни војни инвалиди много пута инсистирали да се пребаци ставка за њихова ортопедска помагала у друго министарство. „Ја сам размишљала жзар је битно гдје је тож, али кад су људи почели да говоре са каквим се проблемима суочавају, рекли смо жрадићемо онако како ви желитеж.
Некада треба да причате да бисте разумјели“, рекла је Цвијановићева.

Она је изразила задовољство што је Влада отворена према социјалним партнерима.

„Превазишли смо много проблема. Не постоји ниједна ствар која је сада испостављена од социјалних партнера, чак и што не пише овдје, да неће можда бити реализована у наредном периоду. Много тога смо рекли да стоји са стране, нећемо написати овдје, али ћемо на томе радити и ми већ радимо. Нисмо ово ни усвојили, а већ са људима причамо уза неке ствари у будућем периоду“, нагласила је Цвијановићева.

Са социјалним партнерима до солидне основе за даља побољшања

Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да се кроз разговоре са социјалним партнерима о републичком буџету и економским реформама дошло до добрих, одрживих рјешења која дају солидну основу за побољшања која су пројектована у наредном периоду.
Она је захвалила социјалним партнерима који су, како је навела, дали немјерљив допринос у изради ових докумената који ће бити усвојени у Народној скупштини Републике Српске.

Цвијановићева је рекла да се из економских реформи може видјети да је од суштинске важности јачање привреде, раст плата у привреди, отварање нових радних мјеста.

Према њеним ријечима, важна компонента је и побољшање материјалног статуса социјалних, угрожених категорија у друштву, чији положај треба у континуитету да се унапређује.

„То смо радили у претходном периоду и наставићемо и у наредном трогодишњем периоду, али исто тако да се укупна прича око јавних финансија доведе у бољи ред и да све то заједно да главне резултате који су усмјерени на повећање запослености у реалном сектору“, додала је Цвијановићева.

Она је изразила задовољство чињеницом да стагнира број запослених у јавном сектору, док се у реалном сектору из године у годину биљеже одређена повећања.

„Ово је била прилика да кроз консултације о изради ових докумената анализирамо и све оно што смо успјели постићи крајем 2016. године, те какви су трендови у овој години“, навела је Цвијановићева.

Цвијановићева је подсјетила да се Српска суочавала са поплавама, сушом, те да је остала без финансирања огромних износа који су требали да јој служе да биљежи боље резултате и иде пуно брже напријед.

„То је тих 748 милиона који су блокирани на нивоу Сарајева, ријеч је о средствима која иду директно у буџет од око 250 милиона, а остатак се односи на изградњу саобраћајне инфраструктуре, банкарског сектора, подршку запошљавању од 40 милиона КМ у реалном сектору“, навела је премијер Српске за РТРС.

Она је истакла да је Република Српска, упркос свим тим проблемима, забиљежила одличне резултате, те навела да је прошла година завршена са растом од 3,5 одсто, што је највећи забиљежени раст у цијелој регији.

„Важно је да су сви ти позитивни трендови настављени у овом периоду. Рецимо, прошлу годину смо завршили са растом индустријске производње од 8,2 одсто и ове године је то тако. Раст запостелности у индустријској производњи био је 4,3 одсто, дакле то су показатељи које желимо да надограђуемо у будућем периоду“, додала је Цвијановићева.

Она је нагласила да је Република Српска ушла у фазу стабилизације и када је у питању буџетско плаћање и раст, јер је у претходних неколико година и са пословном заједницом и свима осталима проводила различите мјере које су почеле да дају резултате.

„И зато смо успјели да завршимо успјешно прошлу годину, а да ова буде растерећена било каквих притисака су у питању плаћања“, рекла је Цвијановићева и као примјер навела ажурну исплату подстицаја у пољопривреди.

Када је ријеч о пословној заједници, Цвијановићева је напоменула да је Влада у претходном периоду имала велику интервенцију када је увела 200 КМ неопорезивог дијела дохотка.

„Ми смо тада у привреди оставили више од 90 милиона КМ. Схватили смо да они треба да остану у привреди да би генерисали ново запошљавање, нове пословне привредне активности“, додала је премијер Српске.

Она је навела да је била још једна интервенција када је уведена, и упркос кризи и великим проблемима, задржана смањена основица за обрачун пореза и доприноса када је у питању индустрија текстила и обуће, што је резултирало повећаним бројем запослених у тој области, повећаном активношћу и извозом.

„Кроз договоре са пословном заједницом, увели смо и систем мултилатералне компензације и цесије и до сада, у овом кратком периоду, имамо више од 550 милиона компензованих обавеза, чиме се помаже ликвидност када су у питању субјекти и у јавној и приватној сфери. Мислим да је он већ дао добре резултате и свакако ћемо га надограђивати“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да чињеница да кроз једну компензацију има више од 900 субјеката који у томе учествују, показује да ту постоје велики интереси.

„Као надоградња свих тих мјера које су почеле да дају резултате јесте да се смање обавезе, односно опорезивање на рад. Наша намјера је да се то сведе на ниво из 2008. године како је то тражила пословна заједница. Њихово објашњење је да што се буду смањивала оптерећења, они ће лакше извршавати своје обавезе, отварати додатни простор за ново запошљавање“, навела је Цвијановићева.

Она је додала да су при томе уважене и сугестије синдиката, који кажу да свако растерећење треба да се рефлектује и када је ријеч о статусу радника.

„То треба да буде простор за додатно инвестирање, али мора да се одрази на повећање плата. То су ствари које су зреле да се сада ураде, направљена је добра припрема и немам никакву сумњу да ће то да се реализује“, истакла је премијер Српске.

Цвијановићева је навела да је са пословном заједницом договорена и реформа Завода за запошљавање, која ће дати јаснију слику када је у питању активна понуда радне снаге, односно раздвојиће оне који спадају у социјалну сферу од оних који су заиста активни тражиоци посла.

„Видјећете како ће другачије изгледати статистика“, рекла је она и додала да су то ствари које је пословна заједница објеручке прихватила и изразила задовољство реформама које су дефинисане.

Она је истакла да се мора увести више дисциплине, те навела да Српска издваја 60 милиона КМ годишње за плаћање здравственог осигурања за незапослене. „То треба да буде задржано, али морамо да одвојимо људе који су дефинитивно у таквој потреби и нису уопште конкурентни на тржишту“, додала је она.

Према њеним ријечима, у континуитету се повећавају приходи, што говори да је и привредна сфера оживјела, да се лакше послује, да је та активност већа него што је била, али показује и да контролни органи боље раде свој посао.

Цвијановићева је истакла да се морају уводити одређене олакшице, растерећења, али и да је неопходна и ригорозна контрола.

„Идемо на растерећења, али идемо и на ригорозне контроле. Ако некога растеретите, онда наравно, у складу са оним што синдикат тражи, прво то се мора одразити на плате радника, а као друго мора се одразити и на потребе државе да прикупља средства за буџет и фондове своје социјалне сигурности“, додала је Цвијановићева.

Она је нагласила да је једно од опредјељења Владе да се ухвати у коштац са сивом економијом.

Говорећи о минималној плати у Српској, Цвијановићева је рекла да је Влада заузела став да до повећања мора доћи. „Она мора да расте, ту нема дилеме“, истакла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да ће до неког одрживог рјешења доћи до нове године, након усвајања републичког буџета и програма економских реформи.

Она је подсјетила да је неколико година уназад минимална плата стагнирала и да је Влада била покретач, сагласила се са захтјевима синдиката и
тада је она повећана са 370 на 395 КМ.

Она је напоменула да се у програму економских реформи да је неопходно подићи ниво запослености у реалном сектору, повећавати плате у том сектору да би се смањио јаз између тих плата и оних у јавном сектору. „А када се направи једна боља основа, онда ће расти и једне и друге плате у неком будућем периоду. То је главно усмјерење“, додала је Цвијановићева.

Говорећи о пензијама, Цвијановићева је рекла да и рањивим категоријама треба стално побољшавати материјални статус.

„Иако знам да је то недовољно, имаћемо за пар мјесеци додатно повећање пензија од два одсто, што ће бити 17,5 одсто повећање у периоду од нешто мало више од три и по године“, додала је премијер Српске.

На питање да ли ће и са синдикатима бити потписан меморандум као и са послодавцима, Цвијановићева је рекла да се још преговара и да би Влада то вољела.

„Није искључено, знамо шта је интерес синдиката, то је и наш интерес и та борба за права запослених остаје опредјељење Владе, на њима је да ли ћемо /потписати/“, додала је Цвијановићева.

Она је поновила да Влада дијели став синдиката да се треба повећати минимална плата и жели да дође до договора између свих социјалних партнера.

„Апсолутно подржавам идеју да треба постићи договор око општег колективног уговора, али и правити основу за будуће вријеме да можемо говорити о расту плата и у приватном и у јавном сектору, али превасходно је важно да се сада усмјеримо на реалну сферу“, додала је Цвијановићева.

Говорећи о накнадама за незапослене породиље, Цвијановићева је истакла да је поносна што је она креатор те мјере и изразила задовољство да се први пут на тај начин третирају незапослене породиље у Српској.

„То је пронаталитетна и социјална мјера, смањујемо јаз између запослених и незапослених. То је заиста револуционарна прича и ја сам јако поносна на то, али је ова тема запала у неки ћорсокак, јер је око тога кренуло политиканство“, рекла је Цвијановићева и нагласила да тако важној мјери није мјесто у политикантским оквирима.

Ова мјера, како је навела, ће идуће године подразумијевати 16 милиона КМ да би се обезбиједиле незапослене породиље.

Цвијановићева је истакла да се законом регулишу будуће, а не прошле ствари.

„Треба да гледамо да закон почне да се примјењује и на који начин да реагујемо према онима који су дошли на половину, а нису остварили ово право“, рекла је, између осталог, Цвијановићева.

Она је навела да се у оквиру реформи које су предвидјели са пословном заједницом третира и рефундација породиљског одсуства и трудничког боловања запослених те да је постигнут договор о постепеном преузимању обавеза од државе, односно о бруто рефундирању тих трошкова.

Мањење броја радника на најмање болан начин

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ће смањење броја радника у „Жељезницама Републике Српске“ ићи постепено и на начин који је најмање болан.
Цвијановићева је потврдила да ће се реструктурисање „Жељезница“ одвијати у три компоненте, и да се односи на финансијску, организациону структуру и на власништво.

„Пописали смо то детаљно у нашем програму економских реформи, али се могло примијетити да су неке активности већ почеле. Када је ријеч о смањењу броја радника то ЋЕ ићи постепено, на начин који је најмање болан и мислим да смо се ту већ договорили“, рекла је Цвијановићева за РТРС.

Она је истакла да је важно да је Свјетска банка прије неколико дана донијела коначну одлуку о 51 милион евра, колико ће бити уложено стављено на располагање за реструктурисање „Жељезница“.

„Ми смо, да не бисмо чекали да та средства буду оперативна, јер опет треба неколико дана или седмица да се то деси, већ из текућег буџета издвојили 3,8 милиона за пензионисање 211 радника, а послије ћемо бити рефундирани за тај износ новца како не бисмо чекали почетак те трансформације“, навела је Цвијановићева.

Она је рекла да је задовољна због квалификација које дала Свјетска банка.

„Они су описали тамо да је то пројекат који има велику шансу, да је то пројекат који ће гарантовати да жЖељезницеж буду и оперативне и функционалније, исплативије и да се све дешава на бољи начин него до сада и да ће они бити подршка томе и ево почели смо и мислим да ћемо имати успјешну реализацију“, додала је Цвијановићева.  



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица