Чубриловић: Скупштина - један од главних стубова Српске

Срна фото: rtrs.tv
Чубриловић: Скупштина - један од главних стубова Српске

Бањалука - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић истакао је да је највиша законодавна институција један од главних стубова Републике Српске и тековина демократије, права и слободе грађана да одлучују о најзначајнијим питањима за друштво.

Обраћајући се на свечаној сједници Народне скупштине Републике Српске поводом 25 година постојања и рада парламента Српске, Чубриловић је нагласио да је

"Република Српска наша отаџбина, те да од свих нас зависи њен опстанак, положај и напредак".

"Желимо да сви заједно радимо одговорно и што је могуће боље, више и ефикасније, да доносимо добре, праведне и проводиве акте који ће омогућити развој и напредак Републике Српске, бољи и безбједнији живот њених народа и грађана", поручио је Чубриловић.

Обиљежавање постојања и рада Народне скупштине Републике Српске представља историјски, правни и политички догађај, рекао је он и додао да, поштујући прошлост, данашње генерације имају обавезу да стварају стабилнију, безбједнију и извјеснију будућност.

Чубриловић је рекао да се досадашњи рад Народне скупштине може подијелити у три периода - први ратни, други период од доношења Дејтонског мировног споразума до доношења уставних амандмана на Устав Републике Српске којима се проводи одлука о конститутивности народа, и трећи период од 2002. године до данас.

Он је навео да у вршењу законодавне власти у Републици Српској од 2002. године учествује и Вијеће народа које се одређује према актима Народне скупштине и питањима заштите виталног националног интереса, било којег од конститутивних народа.

Чубриловић је истакао да је одлука о оснивању Скупштине српског народа у БиХ услиједила након веома тешких догађаја у тадашњој Скупштини БиХ, догађаја у којима су муслимански и хрватски представници прегласавањем водили ка проглашењу независности.

Он је навео да су у БиХ у току 1991. и 1992. године неке правне и политичке акте од виталног интереса доносили представници само два народа, игноришући представнике српског народа.

Врхунац такве праксе, додао је он, био је 14. и 15. октобра 1991. године када је Скупштина БиХ без присуства посланика српског народа усвојила документе који су се односили на будући статус БиХ, и то Меморандум о суверености БиХ и Платформа о положају БиХ и будућем уређењу југословенске заједнице.

"У таквој ситауацији, у Скупштини БиХ више се нису могли штитити и остваривати интереси српског народа. Српски посланици иступили су из Скупштине Социјалистичке Републике БиХ и 24. октобра 1991. године основали Скупштину српског народа у БиХ", рекао је Чубриловић, истичући да је од тог датума почео процес конституисања Републике Српске, с циљем очувања духовног идентитета, језика, писма и обичаја српског народа у БиХ.

Он је рекао да су оружани сукоби након више мировних преговора и споразума, окончани у Дејтону 21. новембра 1995. године постизањем Општег оквирног споразума за мир у БиХ, а који је потписан у Паризу 14. децембра 1995. године.

Према његовим ријечима, до краја 1995. године, односно до Дејтонског мировног споразума, у процесу стварања Републике Српске донесени су значајни државотворни документи, а најзначајни одлука о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, одлука о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији, Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ, Декларација о државном и политичком уређењу и Устав Српске Републике БиХ.

Чубриловић је рекао да је Скупштина српског народа у БиХ, полазећи од универзалног права на самоопредјељење и самоорганизовање, а што је утврђено и међународним документима, донијела Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ.

"Уставом Српске Републике БиХ, формално и правно, настао је државноправни субјект српског народа. Уставом је установљена Република у којој су сви грађани равноправни и слободни. Народна скупштина, након доношења Устава, потврђује своју улогу и значај као највиши уставотворни и законодавни орган.
За утемељење Републике Српске и њеног статуса, као државнотворног дијела БиХ, основу чине и међународни акти", истакао је Чубриловић.

Он је рекао да је споразумима који су постигнути у Женеви и Њујорку у септембру 1995. године утврђено да се БиХ састоји од два дијела, односно два ентитета државотворног карактера, а то су: Република Српска и Федерација БиХ. Овим споразумима предвиђено је да 51 одсто територије БиХ припада ФБиХ, а 49 одсто Републици Српској.

"Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, односно Дејтонским мировним споразумом, потврђен је државноправни положај Републике Српске у оквиру БиХ. Према наведеним домаћим и међународним актима, Република Српска је носилац унутрашњег, а дијелом и међународног суверенитета", истакао је Чубриловић.

Он је истакао да је Република Српска, створена политичком вољом народа, прихваћена је од међународне заједнице као државотворна јединица у БиХ, наводећи да су према дејтонским рјешењима, ентитети потврђени Уставом БиХ јер су настали раније и имали су непотпун међународни субјективитет а, фактички, сва обиљежја суверених држава.

"Република Српска има све конститутивне елементе државности: територију, становништво, власт која функционише, уставни поредак и функционалан правни систем. Уставом БиХ потврђено је постојање Републике Српске и ФБиХ и њихов државноправни статус. Његовим потписивањем, ентитети су, на извјестан начин, признати као државе које се удружују у нову државу и тиме преносе дио свог суверенитета", појаснио је Чубриловић.

Он је нагласио да Републици Српској припадају све државне надлежности осим оних које су Уставом БиХ изричито додјељене заједничким органима и институцијама.

"Дословна примјена Дејтонског мировног споразума, чији је саставни дио и Устав БиХ, гаранција је постојања Републике Српске, али и БиХ, као заједичке државе која је настала вољом међународне заједнице", истакао је Чубриловић.

Он је рекао да је Народна скупштина кроз 21 измјену и допуну у протекле двије и по деценије донијела 122 амандмана на Устав Републике Српске, 10 резолуција, 27 декларација, 1.629 закона, 2.480 одлука, 1.362 закључка и осам препорука.

Чубриловић је рекао да су од првих вишестраначких избора одржаних 1990. године бирани и изабрани посланици у девет сазива Народне скупштине, са шест предсједника, док је Народна скупштина до сада бирала 14 Влада Републике Српске.

Он је рекао да је остваривање уставних надлежности пролазило исте фазе развоја и дјеловања, истичући да је послијератни период са собом донио низ кључних сједница, тешких одлука и историјских догађаја који су имали веома важну улогу и значај у развоју и очувању Републике Српске.

"У првој фази, за вријеме рата, стваран је властити правни систем уз прилагођавање аката из Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине", рекао је Чубриловић.

Он је рекао да је у другој фази настављена изградња властитог система уз утицај дејтонских рјешења, док је трећа фаза представља даљу изградњу властитог система уз утицај европског правног насљеђа.

"Република Српска, с циљем заштите свог територијалног интегритета и очувања ентитетског интереса, има право да користи сва институционална, политичка и демократска средства како би заштитила свој положај", истакао је Чубриловић.

Чубриловић је поручио политичким странкама и њиховим лидерима који БиХ и њене ентитете посматрају само са становишта различитог тумачења државног уређења, карактера и посљедица трагичних сукоба, да би, коначно, морали да прихвате дејтонски модел државе и друштва БиХ.

Он је позвао све оне који прихватају Републику Српску као трајну правну и политичку заједницу да одлучно, пуни самопоуздања и са новом енергијом, уложе додатне напоре и сачувају њен статус, надлежности и изворна дејтонска рјешења.

"Уколико се не прихвати реалност у БиХ и наставе захтјеви за централизацијом и унитаризацијом, ова земља ће остати везана за прошлост и имаће неизвјесну будућност", закључио је Чубриловић.

Приказан филм "25 година Народне скупштине"

На свечаној сједници Народне скупштине Републике Српске приказан је документарни филм "25 година Народне скупштине Републике Српске", поводом 25 година рада ове институције.
Овај филм о формирању и раду Народне скупштине Републике Српске припремила је Радио-телевизија Републике Српске.

Прије приказивања филма говор у Народној скупштини Републике Српске одржао је предсједник Скупштине Недељко Чубриловић.

Свечаној сједници, која је окончана након приказивања филма, присуствовали су предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијер Српске Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, министри Републике Српске, представници Српске у институцијама БиХ, потпредсједник Народне скупштине Србије.

Сједници су присуствовали и бивши предсједници Народне скупштине Републике Српске представници правосудних и уставносудских институција, Српске православне цркве и осталих вјерских заједница, те дипломатског кора у БиХ.

Након свечане сједнице, на свечаном пријему у холу Народне скупштине у 13.00 часова Чубриловић одржан је поздравни говор, након чега су истакнутим појединцима и институцијама бити уручене повеље.

У холу зграде републичког парламента биће отворена изложба "25 година Народне скупштине Републике Српске".

Поводом јубилеја Народне скупштине, у концертној сали Банског двора у 19.00 часова биће одржан концерт Симфонијског оркестра Бањалучке филхармоније, као поклон предсједника Републике, додаје се у саопштењу.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ./

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана