Црнадак саслушан, питања без одговора

Црнатка су саслушали чланови привремене истражне комисије Дома народа Парламента БиХ за анализу спољнополитичког статуса БиХ. Истражна комисија, којој је предсједавао Бариша Чолак из ХДЗ-а БиХ, сачиниће на наредној сједници закључке и информацију и о томе обавијестити Дом народа Парламента БиХ.

Најконкретнији је био члан истражне комисије Марио Караматић из ХСС-а, који је и иницирао формирање комисије.

- Спољнополитички рејтинг БиХ никада није био гори. У информацији Министарства иностраних послова БиХ имамо податке о томе гдје је министар путовао, али не и ефекте тих путовања - казао је Караматић и додао да је Црнадак имао неколико спорних изјава и да је повод за саслушање и чињеница да се само једном појавио на сједници Дома народа.

Црнадак је одсуство правдао честим службеним путовањима. Одговарајући на питања чланова комисије, најавио је да Министарство иностраних послова и надлежна радна група раде на изради приједлога закона о спољним пословима.

- Он би могао да се нађе у Предсједништву БиХ 14. новембра. Што се тиче спољне политике, приоритет су европске интеграције, регионална сарадња, економска дипломатија, активирање Акционог плана за чланство у НАТО-у и поправљање имиџа БиХ. Покушај да буду усвојени закон и стратегија спољне политике траје већ 12, односно 14 година. Оваква спољна политика је напросто резултат наших унутрашњих односа - истакао је Црнадак.

Пожалио се и да Министарство иностраних послова нема никакву улогу у именовању амбасадора и да информације о њима на различите начине доспијевају у јавност.

- Министарство буде обавијештено о именима тек када Предсједништво БиХ донесе одлуку, а за те људе не траже нашу сагласност - нагласио је Црнадак.

Он се осврнуо и на случај амбасадорке БиХ у Холандији Мирсаде Чолаковић, из чије је амбасаде стигло отворено писмо за члана Предсједништва БиХ из РС Младена Иванића и која Међународном суду правде у Хагу није доставила писмо које је упутио Црнадак.

- Сматрали смо да је једина санкција смјена и ту иницијативу сам упутио Предсједништву, али о томе није ни расправљано. У дисциплинском поступку ослобођена је било какве одговорности, а имам још пар дана да одлучим како ћу реаговати на такву одлуку. Ако одлука дисциплинске комисије остане правоснажна, ово може постати пракса и да сваки амбасадор отвара свако писмо и сам просуђује да ли ће нешто доставити тамо гдје је упућено или неће. Таква пракса може довести БиХ у врло тешку ситуацију, у којој ће неки амбасадори бити нормални, а неки посебни - рекао је Црнадак.

Члан истражне комисије Огњен Тадић из СДС-а казао је да на рад Министарства иностраних послова и спољнополитички статус БиХ у свијету утиче чињеница да нема закона о спољним пословима.

- Што се тиче отварања поште, мислим да у томе постоји кривично дјело. Ниједна земља то не би игнорисала и у томе треба да буде појачана улога полиције, а при избору амбасадора улога Министарства иностраних послова - рекао је Тадић.

Чолак је казао да је, док је био министар правде БиХ, био у ситуацији да му не буду прослијеђена писма, подсјетивши да се то десило у случајевима хапшења Ејупа Ганића и Јована Дивјака.

Стручна јавност и многи парламентарци на нивоу БиХ су сагласни у ставу да је стање у ДКП мрежи веома лоше. Док једни као кривца за то виде министра иностраних послова, други наглашавају да урушавање дипломатије траје одавно.

Перковић

На питање како коментарише фотографије које су се појавиле у медијима, а на којима се налази наг отправник послова амбасаде БиХ у Београду Зоран Перковић, Игор Црнадак је казао да су контактирали с њим и да је речено да је ријеч о фотомонтажи.

- Он је покренуо судски спор и из тих разлога Министарство иностраних послова није спроводило даљу истрагу - истакао је Црнадак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.