Црнадак информисао истражну комисију о свом и раду министарства

На саслушању пред члановима Комисије Црнадак је рекао да министарство треба да износи ставове структура које чине власти, али да проблем у вођењу спољне политике представља то што БиХ нема закон ни стратегију о спољним пословима, због чега се сав посао води на основу смјерница из 2003. године садржаних на двије-три странице.

Црнадак се нада да ће приједлози закона и стратегије о спољним пословима БиХ бити готови до наредне сједнице Предсједништва БиХ 14. новембра.

Као природни спољнополитички приоритет БиХ министар иностраних послова навео је односе са Хрватском и Србијом, за које је рекао да су добри, конструктивни и усмјерени ка даљем јачању.

Он је додао да о европским интеграцијама, регионалној сарадњи, економској дипломатији и поправљању општег имиџа БиХ у свијету нема размимоилажења у БиХ.

"Када је ријеч о НАТО-у, мислим да смо нашли добар оквир с обзиром да у БиХ нема пуне сагласности о овоме", рекао је Црнадак наводећи да за активирање Акционог плана за чланство /МАП/ у НАТО, ако се изузму предизборне приче, у БиХ постоји пуна сагласност.

Добијање МАП-а, истакао је Црнадак, зависи од тога да ли ће НАТО инсистирати на стопроцентном испуњавању услова, у које спада и књижење перспективних војних локација, а у чему има проблема, или ће ти услови бити флексибилније тумачени.

"Зависи, који ће од ова два приступа превагнути и одлука је на другима, не на БиХ", рекао је Црнадак.

Осврћући се на случај амбасадора БиХ у Холандији Мирсаде Чолаковић, против које је био вођен дисциплински поступак због отварања дипломатске поште, Црнадак је рекао да ће у наредних шест дана одлучити да ли ће се жалити на одлуку дисциплинске комисије, којом је она ослобођена одговорности.

"Циљ ми је да не ослабимо додатно систем и функционисање дипломатско-конзуларне мреже у чему већ има слабости", нагласио је Црнадак.

Он је додао да министар иностраних послова нема везе са именовањем амбасадора, које је у искључивој надлежности чланова Предсједништва БиХ.

"Ако не буде промјена, мислим да би било добро да на крају мандата информишем Предсједништво да је у одређеним елементима именовања амбасадора, конзула и почасних конзула, потребно укључити и Министарство иностраних послова", закључио је Црнадак.

Према оцјени предсједавајућег Истражне комисије Барише Чолака, потребно је радити на томе да амбасадори не буду у функцији странке или одређеног члана Предсједништва, већ да раде у интересу БиХ.

"Црнадак је успио да нађе мјеру представљања БиХ на коју нема суштинских примједби креатора спољне политике БиХ", рекао је члан Комисије Огњен Тадић.

Као разлог за данашње саслушање у Истражној комисији, чије је формирање иницирао хрватски делегат у Дому народа Марио Караматић, данас је, између осталог, наведено да се Црнадак само једном појавио на сједници Дома народа, при чему је своја одсуства правдао честим службеним путовањима.

Комисија ће, саопштено је након данашње сједнице, сачинити записник и информацију, како би упознала Дом народа о прикупљеним информацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.