БAЊAЛУКA - Иако је посљедњих година избацивање ћириличног писма из ФБиХ тема свих медија, ово уставом загарантовано писмо све мање се користи и у Републици Српској, али о томе се не говори.
- Тешко је проћи неким од путних праваца у Српској, а да видите ознаку за ресторане, продавнице, села или излетишта исписана ћирилицом. Ово говори да је српски народ запао у кризу идентитета и да не поштује свој језик, писмо, културу, онако како то поштују сви европски народи - објашњава психолог и социолог Aлександар Милић.
Сматра да је главни узрок зашто Срби не посвећују довољну пажњу ћирилици тај што су се несвјесно почели удаљавати од свог идентитета и идентификовати са другима.
- Српски народ је запао у кризу идентитета. До тога је довео прво комунизам, а потом посљедњи рат и сатанизација и православља и српског народа. Све то довело је Србе у стадијум када се стиде себе и врло често, несвјесно, игноришу и ћирилицу као израз властитог идентитета - рекао је Милић.
Он истиче да је једини начин да се овај проблем уреди законима, као што се уређује свуда у свијету.
- У свим срединама законски се уређује коришћење службеног писма, а код нас, иако је Уставом гарантовано, препуштено је да га користи ко како хоће - нагласио је Милић и додао да се прописима треба учинити да имена фирми буду, ако ништа, бар на два писма написана.
Професор и књижевни критичар Душко Певуља истакао је да ћирилица у Српској јесте у инфериорном положају у односу на латиницу.
- За то нису једино и искључиво мјерило само натписи и називи кафића, ресторана или бутика. Јача позиција латинице произлази из тога што глобализација преузима данак и по инерцији се преузима и латиница - сматра Певуља.
Додаје да борба за равноправнији статус ћирилице не смије бити поткрепљена тиме да латиница није српско писмо јер је и њу реформисао Вук Стефановић Караџић.
- Треба одређеним наредбама или прописима регулисати да натписи морају бити на два писма као што се урадило са ауто-ознакама за градове - рекао је Певуља.
Раде Удовичић из бањалучког Удружења за заштиту ћирилице српског језика "Ћирилица" сматра да је на заборав ћирилице утицала немарност српског народа за своје вриједности.
- Срби су подложни да као народ у цјелини прихватају друге вриједности, а да не чувају своје. Покушали смо да упутимо иницијативу у скупштину града да се не издају употребне дозволе за локале, фирме и угоститељске објекте, ако њихов назив није на ћирилици, међутим, нисмо наишли на подршку - рекао је Удовичић.
И док сви упозоравају да ћириличних ознака нема у ФБиХ, иако је ово писмо у Уставу равноправно са латиничним, ништа боља ситуација није ни у самој РС. И у крајевима која се поносе хајдучком српском историјом, попут Мањаче или Романије, највећи број имена ресторана и кафана исписан је латиничним писмом.
- Писмо представља језик, а језик народ. И зато нема народа без језика, а језика без писма. Залажемо се за поштовање наше културе, традиције, обичаја, нашег језика и писма - каже Иван Стратимировић, предсједник српског удружења грађана "Култура ћирилице".
Упозорава да је српска ћирилица истовремено и велики драгуљ свјетске културе и да би за свјетску цивилизацију било погубно да то писмо нестане.
У Уставу РС у члану 7. стоји: Службени језици РС су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница.
Стручњаци за језик наводе да је најчешће оправдање за избацивање ћирилице то што наводно странци не знају да је читају, што је веома обориво објашњење.
- Aко странци не знају језик, онда не знају ни латиницу да читају. Грцима то не смета да користе свој алфабет иако живе од туризма и странаца. Сви натписи су у тој земљи написани на грчком алфабету и на енглеском - додају.
Бугарска влада изборила се да јединствена европска монета, поред латинице и грчког алфабета, буде написана и ћирилицом, и то онако како се пише на бугарском, тако да је назив јединствене европске валуте у свим преводима докумената ЕУ на бугарски језик "евро", а не "еуро". То уједно значи да све земље у којима се користи ћирилица могу да користе облик "евро" кад буду улазиле у ЕУ.
