Бундестаг о расту радикализма у БиХ
Њемачки парламентарци су питали, а влада одговорила о стању радикализма и тероризма, броја страних ратника те утицаја других земаља на ислам и муслимане у Босни и Херцеговини. Одговор који је стигао од њемачке владе истиче да у БиХ нема показатеља о расту радикализма, а ни од бројним одласцима на страна ратишта.
Из ИЗ БиХ апелују да се не политизује питање насилног екстремизма те да се престане са организованом кампањом у вези са "исламом у БиХ који се мијења". Члан Сабора ИЗ БиХ Сафет Софтић истиче да је сама Исламска заједница одиграла позитивну улогу у борби против радикализма.
"Ми смо упозоравали на штету по Босну и Херцеговину, а посебно за Бошњаке у Босни и Херцеговини када су у питању изјаве хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић о наводних 10.000 терориста у Босни и Херцеговини итд. Ја вјерујем да је ово што се догађа ових дана у Бундестагу и ова питања која су постављена и одговори њемачке владе да су уствари директна посљедица таквих изјава и унутар Босне и Херцеговине и из региона. Оно што радује је да је њемачка влада и Њемачка озбиљна земља и да они са својим инструментима и да власт коју имају у рукама са обавјештајном службом знају пуно боље него ми у Босни и Херцеговини знамо какво је стање око ових тема. Јер ове теме су у свијету, да тако кажем, питања број један. Радује чињеница да је њемачка влада одговорила да се у БиХ његује тзв. либерални ислам. Да нема радикализма, да је оно што се дешава овдје посљедица стољетног обнашања ислама који је по својој природи ненасилан, који проповиједа мир, кооегзистенцију и слободу са другим народима и државама", истиче Софтић.
Посланик СПД-а у Бундестагу Јосип Јуратовић сматра да су питања која је Ди Линке поставио била претенциозна, а поготово јер су их базирали на једном медијском извјештају.
"Оваква питања и овакви одговори су нам одавно познати, барем откад сам ја у одбору за спољну политику. Запажања која ми имамо су константна већ дуже вријеме и ово сад неће утицати значајније на положај БиХ у очима Њемаче и ЕУ. Посебно због оног што је мени битно је да је Европска комисија одлучила, а и у коалицијском споразуму Њемачке је закључено да се треба убрзати процес уласка те регије у ЕУ. То би требало урадити из много разлога, не само због радикалног ислама. Прије свега нама је јако битно да у Босни и Херцеговини ојачају оне структуре које се залажу за улазак у Европску унију, које желе Босну и Херцеговину одвести ондје гдје јој је логично и мјесто. Зато понављам да не мислим да је овај упит био коректан, али да су одговори који су достављени коректни и јасни тако да не видим да би требало бити неких промјена у гледању на БиХ или да би могло доћи до проблема", оцјењује Јуратовић.
Професор Владо Азиновић сматра овај извјештај добродошлим јер показује како функционише једно демократско друштво у којем обавјештајна служба информише заступнике у мјери у којој то може. Одговори уз то, према њему, демантирају неке утврђене предрасуде о БиХ.
"Те се предрасуде превасходно односе на наводну ескалацију и ширење исламизма у БиХ. Такођер можемо видјети из тог документа да се говори о улози џамије Краљ Фахд и да се онда контекстуализира да се предочава чињенично стање. Такођер се разбијају предрасуде око Горње Маоче и фактора радикализације те да су сиромаштво и незапосленост узроци идеолошких радикализација што није случај. Оно што можда остаје неодговорено јесте јер БНД није могао говорити детаљано о теми страних инвестиција, посебно оних које долазе из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Кувајта, која су предмет интереса и о којима БНД очигледно има нека сазнања која није могао подијелити у овој форми са заступницима. Ово је један разуман, здраворазумски, на чињеницама утемељен извјештај једне од врхунских обавјештајних служби. Према томе за свакога оног ко жели чути и ко збиља жели стећи увид какве су стварне прилике у Босни И Херцеговини ово је један мериторан и вриједан документ", тврди Азиновић.
На сличан начин размишља и бивши поглавар ИЗ БиХ Мустафа Церић који каже да борба против радикализма није искључиво наш, него глобални проблем, те да се мора наставити. Он такођер сматра да се мора скинути стигма усмјерена против ислама која хара у посљедњих неколико година европским континентом.
"Прије свега мислим да требамо изразити захвалност Савезној Републици Њемачкој зато што се интересира за стање у Босни и Херцеговини, посебно за стање радикализма. И ми смо ништа мање, веома често забринути због стања радикализма у Њемачкој и цијелој Европи. Дакле, та наша забринутост овдје у Босни и Херцеговини није ништа мања него забринутост њемачких грађана у Њемачкој. Заједнички напор би требао бити усмјерен на то да деконструирамо радикализам, тероризам и насиље", поручује Церић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
