Будућност Балкана у ЕУ

Истакли су то учесници међународне конференције о западном Балкану која је јуче одржана у Берлину у организацији њемачког канцелара Ангеле Меркел, која је била и домаћин скупа. Конференцији у Берлину присуствовали су високи званичници БиХ, Албаније, Србије, Црне Горе, самопроглашеног Косова, Македоније, Хрватске и Словеније. Поред састанка Меркелове и предсједника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза са премијерима и министрима региона, одржани су и састанци министара привреда и финансија и шефова дипломатија. Делегацију БиХ чинили су предсједавајући Савјета министара Вјекослав Беванда, министар иностраних послова Златко Лагумџија и министар спољне трговине и економских односа Борис Тучић.

Меркелова је нагласила да је циљ конференције прелазак из ситуације "једни против других" у "једни с другима", те да је увјерена да је Европа одиграла одлучујућу улогу на путу до заједништва.

- То је једино и било могуће тако што је свим земљама дата европска перспектива. То значи да сви имају шансу да постану чланови ЕУ - изјавила је Меркелова. Нагласила је да су министри земаља Балкана исказали пуну спремност да буде отворен нови процес међусобне сарадње.

- Имамо много посла. Требају нам политичка рјешења. Предстоје нам избори у БиХ, а након њих очекујемо да ће се реформски процес одвијати брже. Њемачка ће бити партнер, али је на политичким партијама да покажу јачи интерес за све оно што се очекује од БиХ. Потребни су заједнички пројекти на Балкану у областима инфраструктуре, повећања броја радних мјеста и запошљавања - казала је Меркелова.

Истакла је да процес проширења треба да иде брже, додавши да је то, ипак, највише у рукама појединих држава на Балкану.

Лагумџија је поздравио намјеру Њемачке да од идуће године, посредством њемачких инвеститора, покрене иницијативу "подизања куповне моћи". Нови приступ ЕУ према БиХ је оцијенио као добро полазиште за спровођење потребних реформи, а конференцију у Берлину оцијенио као јасан знак подршке процесу проширења ЕУ, односно подршке европским интеграцијама БиХ и других земаља западног Балкана.

Он се заложио за реализацију заједничких, регионалних пројеката у областима енергетике, инфраструктуре и спречавања и управљања природним непогодама, конкретно за реализацију пројеката јадранско-јонског аутопута и јонско-јадранског гасовода (ИАП), пројеката регионалне превенције и управљања природним непогодама.

У завршној декларацији предсједавајућег конференције наводи се да су земље западног Балкана увјерене да је њихова будућност у ЕУ те да њемачка влада наглашава опредијељеност европске перспективе држава западног Балкана. У декларацији се наводи да је потребно одржавати добре односе међу земљама, ојачати међусобну сарадњу и предузети даље мјере за борбу против корупције и организованог криминала.

Барозо је рекао да жели да види земље западног Балкана учлањене у ЕУ, али кад ће се то догодити, зависи прије свега од њих.

- Прикључивање западног Балкана ЕУ је заједнички политички, економски и геостратешки циљ. Сљедећи круг проширења неће се догодити одмах, а када ће до њега доћи, зависи од брзине којом наши партнери спроводе реформе - рекао је Барозо и додао да не треба сумњати да ће то бити остварено.

Барозо је обећао да земље региона могу да рачунају на пуну подршку земаља ЕУ у том процесу, али да су успостављање владавине права, регионална сарадња и добро управљање јавним финансијама од суштинског значаја. Он је подсјетио и да је ЕУ кроз претприступне фондове планирала да уложи више од 12 милијарди евра у западни Балкан, а да је петина те суме намијењена регионалним пројектима.

Конференцију је отворио њемачки министар привреде и енергије Сигмар Габријел, казавши да земље западног Балкана, међу којима је и БиХ, само уколико озбиљно приступе процесу интеграција ЕУ, могу очекивати стабилност и развој своје економије.

Премијер Србије Александар Вучић поручио је да је од највећег значаја да буду сачувани мир и стабилност у региону.

Према његовим ријечима, политичка стабилност на Балкану је "увек крхка и увек је потребно неговати ту стабилност много више него што неки од нас мисле да је то важно".

Вучић је учесницима требало да представи и инфраструктурне пројекте од значаја за цијели регион, од којих је најважнији пруга Београд - Сарајево која би ишла на Лајковац, Ваљево и Лозницу, нагласивши да готов пројекат већ постоји. Пруга би ишла ка Зворнику и дијелу Српске, одакле би се настављала ка ФБиХ, односно Сарајеву.

Хрватски министар спољних послова и европских интеграција Весна Пусић поручила је да овај састанак значи поновно буђење њемачког интереса, те да напредак регије према ЕУ интеграцијама неће бити маргинализован и заборављен.

Беванда - Вучић

Вјекослав Беванда у Берлину је разговарао са Александром Вучићем и том приликом су нагласили значај даљег повезивања у свим аспектима, посебно у јачању привредне сарадње у регији с циљем стабилизације региона, уз оцјену да је европска перспектива заједнички пут за обје земље.

Састанку је присуствовао министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, који је из Берлина поручио да је западни Балкан регион мира и стабилности који очекује брзо приступање ЕУ.

Ђукановић: Конференција испунила очекивања

Берлин/Подгорица - Конференција у Берлину показала је нову иницијативност Њемачке и Европске комисије у односу на земље западног Балкана, поручио је црногорски премијер Мило Ђукановић.

"Очекујем да би, будући да је пројектован континуитет оваквих конференција, то требало да допринесе бржој и квалитетнијој интеграцији свих земаља западног Балкана", рекао је Ђукановић, истичући да је конференција у Берлину, одржана под покровитељством Владе Њемачке, испунила његова очекивања.

Он је навео да је на конференцији разговарано о пакету политичко-безбједносних питања, као и о развојним питањима, саопштено је из Владе у Подгорици.

"У оквиру политичко-безбједносних питања третирали смо отворена питања или проблеме које смо пренијели у нови миленијум из посљедње деценије прошлог вијека, а то су питања БиХ, Македоније, односа Србије и самопроглашеног Косова, уз афирмативан однос према ономе што је Црна Гора учинила на плану властите интеграције", рекао је Ђукановић.

Он је указао на међузависност најстрожих критеријума на којима инстистира ЕУ - унапређење владавине права, даљи развој демократије и економски развој.

Ђукановић је предложио да би требало потенцирати још једну димензију ЕУ, димензију њене одговорности за развојно сустизање Европе од земаља региона који је највише заостао на европском континенту, а без чије интеграције нема уједињене Европе.

"Мој приједлог је био да се размисли о томе да ли би Европска комисија могла да креира шири инвестициони пакет према земљама западног Балкана који би, прије свега, претендовао да помогне бољем инфраструктурном повезивању унутар региона, бољем увезивању региона са кључним европским коридорима", рекао је Ђукановић.

Према његовим ријечима, на тај начин биће створени услови за економски развој, отварање радних мјеста, а онда и за напредак на плану демократског развоја и испуњавања стандарда ка пуноправном чланству у ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.