Бошњачке војне тајне путоказ новој комисији

Поменути документи, у чијем посједу је “Глас Српске”, бацају ново свјетло на трагичне догађаје који су се догодили у јулу 1995. године и сигурно ће послужити новој Комисији за испитивање страдања догађаја у и око Сребренице од 1992. до 1995. године као један од доказа да је у поништеном извјештају искривљена истина о дешавањима у Сребреници.

Као најдиректнија потврда за то служи изјава бившег припадника 28. дивизије Армије РБиХ Исмета Ханџића коју је дао Служби војне безбједности Армије РБиХ у Тузли након пробоја из Сребренице. Ханџић у изјави наводи да је око 2.000 Бошњака погинуло у међусобним сукобима и борбама са припадницима Војске Републике Српске, као и у минским пољима приликом пробоја колоне према Тузли 12. јула 1995. године.

- Ја сам 12. јула ујутро са осталим припадницима Армије и војно способним становништвом у колони од око 15.000 људи, међу којима је било доста жена и дјеце, која је била дугачка око 11 километара кренуо према подручју Тузле. У вечерњим часовима негдје око 21 сат у некој шуми изнад Коњевић поља четници су нам поставили засједу. Пуцњава је трајала око један сат, јер су у међувремену припадници наше армије отворили ватру на четнике. Тада је дошло до разбијања колоне, а ја сам у току даљег проласка према Тузли видио по мојој процјени преко 2.000 лешева - наводи се у изјави коју је Ханџић дао Служби безбједности Команде 2. корпуса Армије РБиХ у Тузли.

Бивши потпредсједник Комисије за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године Ђорђе Стојаковић потврдио је за “Глас Српске” да је комисија у свом извјештају навела да је пријављено да је у јулу 1995. године нестало 7.806 Бошњака у Сребреници.

- Извјештај Комисије је касније потпуно погрешно интерпретиран, јер се стално понављало да је Комисија утврдила да је толико Бошњака стријељано и брутално побијено од стране ВРС. То није тачно, јер је у извјештају наведено да је пријављен нестанак толиког броја лица, али комисија није установила на који начин су они страдали - каже Стојаковић.

Он додаје да је врло вјероватно да се међу 7.806 лица за која се годинама погрешно тврди да су жртве злочина, наводе и имена 2.000 лица која су по тврдњама бившег припадника Армије РБиХ страдала у борбама са ВРС приликом пробоја према Тузли.

• Не сјећам се да је комисија током свог рада имала документа о којима ви говорите, јер би онда сигурно и извјештај комисије био другачији, али то ће сада сигурно послужити новој комисији - каже Стојаковић.

Смаил Чекић сакрио папире?

Према сазнањима “Гласа Српске”, постоје озбиљне индиције да је бивши потпредсједник Комисије за Сребреницу Смаил Чекић знао за документа и изјаве које данас објављује наш лист, а који потврђују да је оправдана одлука о поништавању извјештаја из 2004. године.

- Ти документи показују и доказују да је број жртава сребреничког злочина много мањи од оног којим се лицитира скоро деценију и по, али оно што је много важније је што то баца потпуно ново свјетло на комплетна догађања у и око Сребренице у том периоду. То никако није одговарало Чекићу, који је по сваку цијену желио да увећа број жртава и брани тврдње о почињеном геноциду. Постоје оправдане сумње да је знао за документа Службе војне безбједности Армије РБиХ, али није желио да их предочи Комисији зато што нису ишли у прилог бошњачкој “истини” - тврди наш извор одлично упућен у сва дешавања у вези са радом Комисије за Сребреницу.

“Глас” јуче није успио да ступи у контакт са Чекићем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.