Бошњаци морају да схвате да БиХ са ОХР-ом није држава

Додик је то најавио након што је преузео дужност у Сарајеву, али је током свечаности инаугурације већ постало јасно да за те иницијативе неће имати подршку остала два члана Предсједништва БиХ, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића, који су се у својим говорима држали општих ствари, инсистирајући на путу у Европску унију и НАТО.

- БиХ  се треба одрећи услуга високог представника, јер оне нису потребне, али и из Уставног суда морају отићи странци, који су до сада доносили одлуке на штету два од три конститутивна народа - истакао је Додик.

Према његовом мишљењу, БиХ би требало да буде и демилитаризована и да се сав војни потенцијал укине.

- Уколико не буде сагласности о овом питању, онда ћу инсистирати на смањењу војних потенцијала. Да то буде један мали контингент, који ће мање коштати грађане и који ће нас довести у позицију да значајна новчана средства пребацимо на цивилне структуре како би оне могле да се баве питањем елементарних непогода, деминирањем и сличним проблемима. Овако како изгледа, Оружане снаге су више Оружане снаге НАТО-а него БиХ - објаснио је Додик.

Подсјетимо, више функционера бошњачких политичких партија у протеклом периоду наглашавало је да у њиховим редовима не постоји жеља да се БиХ ријеши представника међународне заједнице у својим институцијама. У том смислу, Додик ће имати потешкоћа да иницијативе спроведе у дјело.

Предсједник Уједињене Српске и будући посланик у Представничком дому Парламента БиХ Ненад Стевандић подржава Додикове приједлоге, наглашавајући да ће они показати колики је ниво политичке свијести у ФБиХ.

- Сада ће се видјети да ли, прије свега бошњачко руководство, има ту врсту сензибилитета и да ли ће коначно схватити да држава у којој газдује високи представник није држава, те да новац треба усмјеравати у развој земље, а не у милитаризацију, која је и у ранијем периоду била узрок свих проблема на просторима бивше Југославије - каже Стевандић за “Глас Српске”.  

Он сматра да су високи представник и иностране судије кост у грлу државности БиХ.

- Начин на који се бошњачко руководство буде опредијелило према овим приједлозима показаће да ли су они или не против државности БиХ - мишљења је Стевандић, поручујући да је прошло вријеме наметања одлука, те да је за БиХ најважније да оне буду доношене уз договор и сагласност сва три народа БиХ.

Професор са Филозофског факултета Универзитета у Мостару Марко Токић каже да подржава изнесене приједлоге, наводећи да иностране судије у Уставном суду БиХ никада нису требале ни сједити, а ни одлучивати о битним стварима.

- Њима није мјесто у Уставном суду БиХ. На овај начин преузете су готово све компетенције домаћих судова, а све је направљено како би се направила унитарна БиХ, по вољи и мјерилима само једног народа у БиХ - рекао је Токић.

Закон о Уставном суду као дио преговора

СНСД и ХДЗ БиХ прије више од годину дана покренули су причу о новом Закону о Уставном суду БиХ којим би из те институције биле елиминисане стране судије.

Закон никада није упућен у процедуру, а оправдања су била улазак у изборну годину и непостојање воље код Бошњака да такав акт буде усвојен. Имајући у виду да су СНСД и ХДЗ БиХ договорили заједнички наступ на свим нивоима, извори из ових странака тврде да би доношење овог закона могло бити један од услова будућим бошњачким партнерима приликом разговора о формирању новог Савјета министара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.