Борци ИСИЛ-а са ратишта право у затвор у БиХ

ATV
Борци ИСИЛ-а са ратишта право у затвор у БиХ

Борци ИСИЛ-а, или осумњичени за тероризам са држављанством БиХ, одмах након депортације из иностранства, завршиће у притвору. Након тога, слиједи саслушање, а уколико постоји основ, и подизање оптужнице, суђење и затвор. Ту процедуру проћи ће и Ибро Ћуфуровић, двадесетчетворогодишњак из Велике Кладуше који је, послије скоро шест година на ратишту, депортован у БиХ из сиријског кампа Рој.

Њему је Суд БиХ 2015. одредио мјеру једномјесечног притвора. Иста судбина чека и Армина Чурта, који би у наредном периоду требало да буде враћен у БиХ. Чурт је амерички заробљеник, а, по налогу Доналда Трампа, у матичну државу биће враћен са још око 800 заробљених страних бораца. Најстрожија казна за тероризам у БиХ изречена је Хусеину Билалу Боснићу – 7 година затвора за подстрекивање на тероризам.

 ” Сада, када имамо ситуацију да је Омеровић за исто дјело осуђен на 20 година затвора, онда схватамо да је овде казнена политика преблага. Казнена политика која се води у БиХ није примјерена, и шта можемо очекивати како ће се поставити судови спрам ових које треба америчком “брзом поштом” да нам буду изручени? Сем тога, чим је то америчка иницијатива, чим су то амерички заробљеници, значи да они нису безазлени”, каже Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

Званичне информације о борцима ИСИЛ-а из БиХ углавном нису доступне јавности. Министарство безбједности и Тужилаштво БиХ дискретни су у поступцима реадмисије лица повезаних с тероризмом, углавном због потписаних споразума. Претходних година су се затворске казне чак откупљивале, али, како тврде у у Тужилаштву БиХ, за то је постојао оправдан разлог.

 ”Морам рећи да су се у почетку склапали споразуми, углавном на годину дана. Ти споразуми су склапани како би се открили финансијери терористичких активности. Мислим да реално нису достатне те казне. Ово је друга ситуација. Враћају се борци који су активно учествовали на страним ратиштима и мислим да неће бити склапања споразума са овим лицима”, каже Гордана Тадић, главни тужилац тужилаштва БиХ.

Према непотврђеним информацијама, у затворском дијелу истог кампа налазе се и Недим Мујчиновић, Алдин Благојевић, Един Муфтић и Елмедин Синановић, чији идентитет процесом провјера тек треба да буде потврђен, а још неколико бх држављана чека изручење из заробљеништва. Послије одлежане затворске казне, предвиђена је и дерадикализација лица која су учествовалана страним ратиштима, финансирала тероризам или која су с њим повезана. За њу су задужене ентитетске и  правосудне институције у БиХ, као и Министарство безбједности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана