Бојић: Залуд Дејтон - међунационална трвења не престају

Посланик ДНС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Борислав Бојић указује на чињеницу да поједини политички и национални лидери, па и медији, стално призивају и траже лобисте и савезнике у свијету да се некаквим "Дејтоном два" БиХ преуреди и скроји по њиховој вољи што је, како наводи, сулудо.

"Па ваљда је обичном грађанину јасно да је Дејтонски споразум у свим својим анексима у цијелости спроведен, а као трајни и најважнији документ остао је Устав БиХ, у чијим је одредбама јасно и недвосмислено наведен начин и поступак на који се може мијењати, а то је консензус, односно договор сва три конститутивна народа у БиХ", истиче Бојић за Срну.

Други начин да се сруши садашњи уставно-правни систем, упозорава Бојић, јесте ратна опција и тога требају бити свјесни сви у БиХ.

Трагична искуства у два свјетска рата опоменула су Србе да деведесетих година прошлог вијека послије насилне сецесије и разарања Југославије не пристану да се попут накадашње геноцидне творевине НДХ на српској територији западно од Дрине успостави унитарна, односно, исламска држава БиХ.

"Недуго послије тог убиства српског свата, тадашње здружене хрватско-муслиманске снаге су 26. марта 1992. године починиле први масовни злочин на тлу БиХ, и то у селу Сијековац код Брода, гдје је на свиреп начин масакрирано девет мјештана, који су били криви само зато што су Срби", наводи Бојић.

Он наглашава да је већ сљедећи масовни злочин над Србима који су починили припадници војске из Хрватске и ХВО-а почињен у ноћи између 3. и 4. априла 1992. године у селу Доњи Малован, код Купреса.

Бојић прецизира да је злочиначки поход настављен и у Купресу, гдје је у хали фабрике "Квалитет" формиран први логор у БиХ, у коме су била заточена 54 Србина, а када је под командом генерала Славка Лисице покренута акција ослобађања Купреса заробљени Срби су одведени у логор "Лора" у Сплиту.

"Такође, 6. априла у Томиславграду само за једну ноћ и дан похватани су сви Срби у граду и по селима и одведени у логор жРашћаниж, гдје је убијено 13 логораша. Логор је распуштен тек у јулу 1993. године", напомиње Бојић.

Он сматра да је најтежи злочин над Србима у Сарајеву почињен 2. маја 1992. године организованим злочиначким нападом на конвој ЈНА, који се, према раније постигнутом договору, мирно повлачио из Сарајева.

Сличан злочин поновио се и у "мултиетничкој" Тузли 15. маја, када је почињен масакр над војницима ЈНА који су се, такође, мирно и на основу постигнутог споразума повлачили према Србији.

"Све ово вријеме, од марта до краја маја 1992. године, у Приједору је трајао какав-такав суживот док паравојне муслиманско-хрватске јединице нису починиле неколико злочина над Србима, а потом 30. маја кренуле у оружани напад ради освајања главних институција у граду.

Тада су српске снаге на вријеме осујетиле и дотукле нападаче, а потом је услиједила њихова јадиковка којом се и данас жели наметнути лажна теза о невиним жртвама и ненаоружаном народу", напомиње Бојић.

Према његовим ријечима, муслиманско-хрватски напад подсјетио је многе Србе у Приједору на злочиначки режим НДХ када је у поткозарским и подгрмечким селима свирепо уморено чак 19.432 српске дјеце, од новорођенчета до 14 година старости.

"Истина је да су у сваком рату који је вођен на планети почињени ратни злочини, али када је ријеч о припадницима Војске Републике Српске они су се на фронту строго придржавали женевских конвенција, мада је, нажалост, било и неодговорних и одметнутих појединаца који су мимо контроле чинили неке недозвољене радње", каже Бојић.

Одговарајући на Срнино питање у вези са спекулацијама и евидентним антагонизмима у погледу измјена Изборног закона БиХ, те разним покушајима ревизије Дејтона, као и отвореном и латентном пријетњом и притисцима на Републику Српску, који су све израженији, он је рекао да се "не треба плашити због некакве ревизије Дејтона, већ треба стално јачати институције Републике Српске".

"Нама су потребни стабилни унутрашњи односи и економско јачање друштва", поручује Бојић.

Према његовим ријечима, званични представници Републике Српске не треба да се у актуелном политичком тренутку, у погледу измјена и допуна Изборног закона, сврставају ни на једну од двије супростављене стране - бошњачку или хрватску - а поготово не када је ријеч о измјенама Устава Федерације БиХ.

"Република Српска је трајна категорија у сваком погледу, и кад је ријеч о европским интеграцијама и питању чланства у НАТО-у, јер ми желимо да чврсто слиједимо политику наше матице Србије. Ми смо за европске интеграције и увођење нових савремених садржаја у свим друштвеним сферама. Међутим, о евентуаном уласку БиХ у НАТО - Република Српска ће слиједити пут Србије", наглашава Бојић.

Он инсистира на томе да су Републици Српској потребне, снажне и уређене институције, које су спремне да одговоре на сваки изазов, а поготово када је ријеч о безбједности свих њених грађана.

То исто, каже Бојић, важи и за бескомпромисан обрачун на носиоцима корупције, која највише нагриза друштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.