Бојан Б. Димитријевић за Глас Српске: Опстанак српског народа озбиљно угрожен

Свјетлана Шурлан
Бојан Б. Димитријевић за Глас Српске: Опстанак српског народа озбиљно угрожен

Живимо у времену поремећених вредности, опседнути информацијама које су у суштини безначајне и где реални токови и догађаји измичу контроли и пажњи.

Морамо озбиљно да се запитамо за опстанак српског народа који је под новим вредностима веома угрожен. Недостатак социјалне осмишљености и бриге државе за нацију, породицу, културу и образовање је више него евидентан, каже доктор историјских наука и научни савјетник у Институту за савремену историју Србије Бојан Б. Димитријевић.

ГЛАС: Како видите положај Србије и РС у односу на жељу Запада и Русије за превласт на овим просторима?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Положај и Србије и РС је веома деликатан, не због инсистирања САД и Русије да буду присутни на овом простору, него због нејасних политичких опредељења Србије која има политику приближавања ЕУ и активне односе са Русијом. Слично се може рећи и за РС, с тим што је она у много тежем положају зато што се посматра као ентитет у БиХ, што све додатно компликује. То у суштини оптерећује цели српски народ и јасно одређење о спољнополитичким питањима је много пожељније него замишљена улога Србије да има улогу какву је имала Југославија у време хладног рата. Србија је данас један од многих фактора на југоистоку Европе, али не пресудан и то тако треба посматрати. РС често може да буде и талац политике Београда или виђења ње као ентитета и у томе је њен положај деликатнији. Лично бих волео да и Србија и РС имају јасну политику у смислу заједничког рада према иностраним партнерима, али и чврст став о потреби изградње нечег што је можда у будућности заједничка држава.

ГЛАС: Колико је могућ опстанак БиХ у ситуацији када постоји жеља Сарајева за унитаризацијом и аутономија РС загарантована Дејтонским споразумом?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: БиХ је направљена као нефункционална држава, иако је то сада пројекат Европе да покаже да постоји могућност постојања такве државе. Српска је плод ратних напора и жртава које је дао српски народ и она треба на сваки начин бити очувана и брањена од урушавања оног што је прокламовано у Дејтону. Дејтонски споразум су у протеклим деценијама неки високи представници успели да наруше и да смање прерогативе РС. Међутим, потреба српског народа да има своју државу треба да буде циљ и Србије и РС, да се Српска јача на сваки могући начин и да се одупре политичким и другим притисцима међународне заједнице и Сарајева који су у циљу сужавања њене независности јер без РС неће бити ни српског народа. На тенденцију да РС буду додатно умањене надлежности утичу и последње хашке пресуде, пре свега генералу Ратку Младићу, док је жеља хрватског народа да има ентитет стављена под питање суђењем главним политичким и војним лидерима Херцег-Босне. У Србији треба да прате и на неки начин да подржавају да и Хрвати имају свој ентитет у оквиру БиХ.

ГЛАС: Кажете да је БиХ оваква каква јесте пројекат Европе, али ЕУ у процесу њене интеграције захтијева искључиво један глас?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Европски пут на начин на који је прокламован је немогућ јер је БиХ немогућа држава у смислу реалног функционисања као јединствене државе, што Европа тражи. Јединствен глас је немогућ и то ће бити камен спотицања за европски пут БиХ. Позиција БиХ и РС би била много боља да је чланица ЕУ или НАТО-а, али Европа у погледу на БиХ и РС није искрена и више се труди да пројекат одржи по сваку цену, па макар и као нефункционалну државу, него да разуме специфичност БиХ.

ГЛАС: Гдје смо данас као друштво у вриједносном и моралном погледу о којем се све чешће као о великом изазову говори у интелектуалним круговима?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Живимо у времену поремећених вредности, опседнути информацијама које су у суштини безначајне и где реални токови и догађаји измичу контроли и пажњи. Живимо у времену када долази до језиве депопулације српског простора. Поведени очекивањима о бољем школству или заради, српско становништво се углавном креће према урбаним центрима. Настају читави празни простори и имамо доминацију материјалистичког погледа која утиче и на разарање породице. Данас више немамо породице која је била срж и основ српског друштва у смислу традиционалних вредности и стуб присуства српског народа на неком простору. То су све опасни трендови који погодују и смањењу српског народа и концентрацији у урбаним местима, што народ чини погодним за медијски терор, али и за све што носи урбана средина попут криминала и корупције и окретања лажним вредностима. Талас миграција који је кренуо према Европи 2015. године и даље траје и ако не будемо на адекватан начин бринули о сопственим државама, о Србији и РС, лако ће доћи неки други народ који ће Србе потиснути у историју. Трендови су такви да морамо озбиљно да се запитамо за опстанак српског народа који је под новим вредностима веома угрожен.

ГЛАС: Колико је држава одговорна за то и чини ли Вам се да ништа не предузима да се овакве ствари зауставе?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Држава се показала као мање забринута за овакве процесе него што би требало да буде. Држава се више бави дневном политиком, политичким ротацијама, изменама у структури власти, калкулацијама које су више везане за одређену групу на власти, него што је посвећена политика бризи о целом народу. Тај недостатак социјалне осмишљености и бриге за нацију, породицу, културу и образовање је више него евидентан. Овако необично схваћена демократија гдје се власти мењају прилично често, те притисак да се уведу вредности које су супротне опстанку народа на овом простору, доводе до тога да је опстанак српског народа, у државама у којима живи, под великим знаком питања. Разлог за то је пад наталитета и нестанак традиционалних вредности које држе један народ на одређеном тлу и то је један од великих проблема. Држава опседнута дневнополитичким активностима и комбинаторикама нема осећај да води рачуна о томе.

Војна неутралност

ГЛАС: Били сте савјетник за одбрану бившем предсједнику Србије Борису Тадићу и помоћник министра одбране. Како гледате на статус војне неутралности који Србија тренутно заступа, у чему је прати и РС?

ДИМИТРИЈЕВИЋ: Нисам се у старту слагао са том војном неутралности с обзиром на то да Србија има активне односе са свим партнерима из земаља НАТО-а. Данас статуса војне неутралности реално више нема. Према НАТО-у треба бити пажљив, обазрив, сарађивати с њим колико је могуће, али уз све ограде да се брине о сопственој националној безбедности и јасним стављањем до знања да ми препознајемо оно што је национални суверенитет и интерес. Подржавам то што РС прати Србију у тако важним промишљањима, па и у одлукама каква је ова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана