Бивши високи представник тврди: Босни пријети нови рат због Руса

Други саговорници нису толико драматични и указују на проблеме друштава који не долазе споља.

Посјета руске делегације на челу са предсједницом Савјета Федерације Валентином Матвијенко Сарајеву и Бањалуци подгријала је код многих стари страх од руског утицаја на Балкану. Након отворене подршке Републици Српској, Матвијенко је зачинила посјету осудама Запада што подстиче земље Балкана на учлањење у ЕУ и НАТО, чиме се "подривају безбједности и стабилност".

"Иако је овакав став Кремља одавно познат, у БиХ он посебно добија на значају, јер се ради о земљи у којој су мишљења о учлањењу у НАТО подијељена", каже професор Клаус Бухенау, који предаје историју југоисточне Европе на Универзитету у Регензбургу. Он сматра и да ће то "продубити напетости између Бошњака и Хрвата на једној, и Срба на другој страни". Бухенау за DW наводи да би форсирање учлањења у НАТО само продубило напетости те да би НАТО "требало да наступи дипломатски и сачека развој ситуације".

Бивши демохришћански министар у немачкој влади и високи представник у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг каже да се одлука о уласку у НАТО може донијети само легитимном већином. "А у БиХ већине нема, јер се све стално блокира у Дому народа. Канцеларија Високог представника је практично уништена. Сада би САД и ЕУ морали изнаћи заједничку позицију јер тамо може избити рат", упозорава Шварц-Шилинг у разговору за DW.

Бухенау сматра да је изјава Валентине Матвијенко да Русија подржава Дејтон, али да тражи затварање Канцеларије Високог представника "указује да Русија Дејтонски споразум види као корак за фактичку сецесију Срба у БиХ, а не као могућност за очување БиХ као заједничке државе".

"Руси годинама раде на јачању своје позиције у РС, чији је коначни циљ отцијепљење", каже и Шварц-Шилинг. "Ми смо међутим стално затварали очи. У извјештајима ЕУ су информације које говоре о томе избјегавање, у посљедњем се спомиње руска реторика али то није реторика већ циљ и то Запад мора коначно да схвати."

Какву игру игра Вучић?

Готово истовремено је у Београду била још једна висока представница руске Думе, Наталија Поклонскаја, која је поновила подршку српској политици око Косова. Шеф дипломатије Ивица Дачић је недавно, током посјете Сергеја Лаврова Београду, изјавио да "нема одбране српских интереса без Русије".

За Кристијана Шварц-Шилинга то су кораци ка новом геополитичком позиционирању Западног Балкана у којем ће пресудну улогу имати предсједник Србије Александар Вучић. Она, каже Шварц-Шилинг, на Западу наступа као паметан и далековид политичар. "Још не знам да ли Вучић игра двоструку игру или заиста настоји да спроведе политику европских интеграција и изборити се за то унутар Србије. А то значи и признавање Косова и искрену подршку европском путу БиХ."

Професор Бухенау сматра да се Србија, као мала земља, држи свог великог брата Русије како би имала више могућности да прогура своје интересе унутар ЕУ и према ЕУ. "Претпоставка за такву логику је да ЕУ Србију неизоставно жели у чланству и да је зато и спремна на компромисе. Али цијена коју би ЕУ могла да плати за овако великодушну политику може бити велика, јер би имала Србију која је додуше у ЕУ, али под руском сфером утицаја."

Шварц-Шилинг: Опасност од рата у БиХ

Историчар Бухенау, за разлику од бившег политичара Шварц-Шилинга, сматра да руске интересе на Балкану не треба прецијењивати, иако је за Путина пораст утицаја на међународном плану приоритет. "Балкан, као и Сирија, спада у подручја која Москва види као полигон за мијешање и демонстрацију силе. Москви на Балкану, за разлику од Украјине, није битно да спречи европске интеграције већ да – преко појединих земаља југоисточне Европе – оствари утицај у ЕУ."

Шварц-Шилинг сматра пак да Руси не желе ни европске интеграције Западног Балкана, али да су у први план ставили отпор према НАТО, јер НАТО много брже доноси одлуке о учлањењу. "Учлањење Црне Горе је додуше мало потрајало али је остварено. Са Украјином се предуго чекало и сада је то ратно подручје. То се дешава када се не дјелује на вријеме. Исто ће се догодити и са БиХ."

С тим у вези Шварц-Шилинг указује на полицијске снаге у Републици Српској које се, како каже, претварају у војну организацију, наоружавају из Русије и изводе вјежбе уз помоћ руских војних стручњака. "То су све факти, које не желимо да сагледамо, а ЕУ има интенцију проширења у овим земљама. То је као када би сада баварска полиција независно од Њемачке сарађивала са другом земљом, а која има сасвим другачије интересе. То ће се схватити тек када поново избије рат", упозорава он.

"У ранијим фазама конфликта", додаје професор Бухенау, "био је неопходан оштрији курс Запада према босанским Србима 1995. или према ОВК и њеној мрежи у љето 1999. или 2004. Сада је за то прекасно, јер су се етнократске структуре учврстиле на власти."

Проблеми не долазе само споља

О етнократским структурама и непостојању грађанског друштва говори и историчар Ненад Стефанов, предавач на Катедри за историју источне и југоисточне Европе Универзитета у Лајпцигу. За њега пријетња не долази споља, већ је у друштву. "Поделе су проблем друштва у БиХ: И Бањалуке и Сарајева и Мостара. Нама не помаже када у Србији кажу 'Американци су криви за Косово'. Треба да се запитају ко је за то одговоран у српском друштву."

"Исто тако", додаје Стефанов, "пријетња Босни не може да буде Исламска држава, Русија или неко други, већ се, ако им се не свиђа стање какво је тамо и ако желе да га промјене, морају запитати: Шта ми сами можемо да урадимо и која је наша перспектива?". Стефанов сматра да је "једина могућност да се јасно кристалише критика етно-предузетника који учвршћују власт на етничким поделама. Без подијела они не би имали никакву перспективу."

Шта ће се десити ако Русија несметано настави са ширењем свог утицаја на Балкану? Професор Бухенау није оптимиста. "Русија ће покушати да придобије своју клијентелу – државе које су јој лојалне. С обзиром да дио земаља југоисточне Европе никада неће постати руски клијенти, на постојеће напетости могли би се надовезати нови конфликти између прозападно и проруски оријентисаних држава. Слични ефекти поларизације могли би се појавити и у друштвима какво је оно у Црној Гори. За стабилност региона то не би били добри изгледи."

Професор Бухенау истиче да би стога било важно да се призна да су резултати западних посредника у БиХ и на Косову скоро никакви те да се отворено наведу разлози омашки. Само тако, сматра он, могло би се вратити повјерење у међународну заједницу.

И док демохришћанин Шварц-Шилинг сматра да САД, ЕУ и канцеларка Меркел хитно морају нешто да предузму, историчар Бухенау сматра да Запад нема истинских могућности да заустави руске активности на Балкану. "Постављати само услове, као раније – то више не функционише. Стога не би требало да реагујемо панично на руске изјаве и иницијативе, већ их морамо доживјети као шансу да се променимо."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.