BиХ за кредите дугује 17 милијарди КМ

BиХ за кредите дугује  17 милијарди КМ 06.10.2017 09:44 | nezavisne.com

Сарајево, Бањалука - Босну и Херцеговину притишће 17 милијарди КМ кредита, подаци су Министарства финансија и трезора БиХ, а који су наведени у Приједлогу глобалног фискалног оквира БиХ.

Овај износ закључан је с јануаром ове године, како је наведено у документу, задуживање расте по стопи од 2,4 одсто на годишњем нивоу, а 47 одсто кредита односи се на становништво с просјечном каматном стопом од четири одсто.

У истом удјелу учествују кредити државним предузећима, али са стопом раста од 3,2 одсто.

"Евидентан раст кредита у ове двије области које чине више од 93 одсто укупних кредита, уз умјерене стопе привредног раста и раста стопе запослености, представљају реалну претпоставку да ће се и у наредном периоду наставити кредитна експанзија. Процјена је да ће укупни кредити у даљем периоду 2017 - 2020. година достићи више од 18 милијарди марака, уз стопу раста од 4,5 одсто у односу годину на годину до 2020. години", наведено је у подацима Министарства.

У случају да дође до смањене стопе привредног раста, Министарство процјењује да би дошло и до мање стопе раста од око два одсто због пада тражења нових кредита, повећања стопе ненаплативости постојећих кредита уз повећање каматних стопа на кредите.

Подаци показују да су укупни депозити у јануару 2017. износили 17,91 милијарду марака, уз стопу раста од готово девет одсто, а на становништво се односи скоро 11 милијарди.

"Депозити опште владе су такође остварили значајан раст од 11,9 одсто уз учешће од 9,4 одсто. Пратећи константан раст депозита уз умјерене стопе привредног раста, услова на тржишту рада, побољшања и стабилнијег рада цјелокупног банкарског сектора, ствара се реална претпоставка за наставак раста укупне количине и стопе раста депозита у периоду 2017 - 2020. година по пројецираној стопи од осам одсто у односу године на годину. У алтернативном сценарију уз погоршање услова на тржишту рада, слабију привредну активност и нестабилност и општих услова рада у банкарском сектору, дошло би до слабије стопе раста од шест одсто и мање укупне суме депозита", наводе они.

Саша Грабовац, директор SWOT-а, каже да би за прецизан и свеобухватан коментар раста кредита било добро да се зна њихова структура, односно који дио се односи на стамбене, а који дио за кредите намијење потрошњи.

"Сам раст кредита значи пораст потрошње код становништва, што би у принципу требало да буде добро. Међутим, ако се узме у обзир чињеница да смо ми високо зависни од увоза, тај ефекат потрошње којим би се стимулисала домаћа производња се губи", оцјењује Грабовац.

Када је у питању јавни сектор, Грабовац наводи да је такође тешко прецизно одговорити на ово питање без познавања структуре.

"Кредити за инфраструктуру су неопходни, али су проблематична задужења којима се крпе буџетске рупе. Нажалост, чини се да је задужења за те потребе више него што бисмо жељели", нагласио је он.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица