БиХ везане руке за прелете авиона

Наиме, црногорски медији су јавили да је неидентификовани авион 9. априла ушао у ваздушни простор Црне Горе, након чега се дигла НАТО авијација из Италије и испратила авион из ваздушног простора те земље. Накнадно се сазнало да се радило о грешци пилота, који су искључили код свог авиона и на тај начин изазвали узбуну.

Хрватска контрола лета, која је задужена за тај дио ваздушних коридора, обавијестила је колеге у Црној Гори и аутоматски послала обавјештење ловачкој патроли НАТО пакта.

Питања смо у петак послали БХАНСА и Ваздушној контроли БиХ, међутим они нам нису одговорили, а одговоре нисмо добили ни од Министарства одбране БиХ.

Омер Кулић, стручњак за авијацију, каже да ово није први пут да се неидентификовани авиони појављују изнад или у близини бх. ваздушног простора, а да бх. власти не реагују. Он је објаснио да службе БиХ контролишу небо само до десет километара висине, а да у ваздушном простору изнад те висине, намијењеном за међународне путничке летове, контролу обезбјеђују Хрватска и Србија.

“Ми немамо авијацију па не можемо дјеловати, а нисмо ни чланица НАТО-а да бисмо могли користити њихове ресурсе. Немамо ни системе за противваздушну одбрану, а према нашим плановима, имамо само хеликоптере који не могу бити ангажовани за те врсте задатака. Тако да кад се овако нешто деси, можемо само гледати”, каже Кулић за “Независне”.

Подсјетио је да на аеродрому Маховљани, код Бањалуке, постоје авиони типа орао, јастреб и галеб, али да они одавно нису летно способни.

“То су авиони који више не могу да лете. За њих је најбоље да се отвори неки музеј па би се могло нешто и зарадити на томе. То су били авиони наше заједничке авијације и лијепо би било имати једну врсту подсјећања на то”, каже Кулић.

Александар Радић, војнополитички аналитичар из Београда, каже да је нормална пракса да земље у оквиру НАТО пакта које немају своју авијацију у оваквим случајевима користе авијацију партнерских земаља, које у случају потребе својим ресурсима патролирају небом земље партнера.

“Постоји модел унутар чланица НАТО интегрисаног система у ком земља има свој ваздухопловни оперативни центар и размењује радарску слику с партнерским земљама. Ваздушни простор Балкана је мали и ти авиони могу брзо да прелете из простора једне земље у простор друге земље. Ресурс који можете да изведете је стрикно дефинисан НАТО процедурама шта се у тим случајевима ради, да ли да визуелно идентификујете, да ли упућујете радио-везу, дајете сигнале крилима да вас прате и слично. Земља која је у интеграционом процесу НАТО-а као БиХ може да има Air Situation Exchange Data и то је ниво који сад ви имате. Ви сад можете да размењујете радарску слику са земљама чланицама НАТО-а, али још не можете добити партнерску заштиту јер нисте чланица”, рекао је Радић.

Нагласио је да у вези с НАТО постоји пуно митова на Балкану, а један од њих је, како каже, да НАТО наплаћује чување ваздушног простора земље која није чланица.

“То су све потпуне бесмислице. Ви као НАТО чланица потпишете уговор с партнерском земљом и инсталирате систем размене података и тих неколико десетина хиљада евра је једини трошак који плаћате. У случају инцидента ловац земље која је партнерска извршава задатак изнад вашег ваздушног простора, а све трошкове сноси национални буџет земље чији је ловац у питању”, рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.