БиХ у ЕУ тек 2050?

БиХ у ЕУ тек 2050? 09.11.2017 15:18 | nezavisne.com

Берлин - Студија о проширењу ЕУ показује да ће до 2023. само један кандидат испунити критеријуме за чланство: то је Македонија.

До сада је Србија важила за лидера међу кандидатима за чланство у ЕУ. Али, студија Тине Фрајбург, професорке на Университету Ст. Гален, показује да ће Србија, исто као и Црна Гора и Турска, испунити критеријуме за чланство тек средином 2030-их година.

Одавно је јасно да за вријеме  мандата Европске комисије Жана Клода Јункера, који траје до 2019, неће бити проширења.

Интересантно је која земља ће у будућности као сљедећа моћи да уђе у ЕУ. Кандидати су тренутно: Албанија, Македонија, Црна Гора, Србија и Турска. Косово и Босна и Херцеговина се сматрају "потенцијалним кандидатима за чланство", при чему Косово до сада није поднијело ни захтјев за учлањење.

Пет земаља до 2050. У ЕУ

У студији под именом "Forecasting Candidate Status ", на темељу искустава при великом проширењу ЕУ на исток 2004, анализирана је вјероватноћа да у години 2050. ових пет земаља стварно постану чланице ЕУ.

Учлањење у ЕУ је могуће само ако кандидат испуни једну листу одређених критеријума а право ЕУ преузме у своје национално законодавство. Дијапазон при томе обухвата свеукупна политичка поља, од реформе правосуђа до  саобраћајне и енергетске политике.

Међу садашњим кандидатима за чланство Турска је,  под предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом, најпробематичнији случај. Од кад су званични преговори са Анкаром започели 2005. године, више држава чланица и ЕУ политичара се се заложили за паузирање, а неки и за комплетан прекид приступних преговора са Турском.

Ситуација се искомпликовала кад је због споразума о избјеглицама ЕУ постала зависна од Турске. Сада је, због фактора попут Бреџита и раста популизма, жеља за проширењем ЕУ – како код чланица, тако и код код кандидата – мања него икад.

Политичке амбиције у БиХ увелико превазилазе реалне могућности

По слову ове студије, Албанија и БиХ ће, могуће, тек 2050. испунити критеријуме за чланство. Политичке амбиције у ове двије земље увелико превазилазе реалне могућности, пише проф. др Фрајбург.

Она подвлачи да је у раду свјесно изоставила политичка питања попут одлуке ЕК о стопирању проширења, нестабилности у Турској, геополитичкој нестабилности у земљама попут Босне и Херцеговине или македонско-грчке свађе око имена.

Косово и Црна Гора такође нису били дио истраживања, из простог разлога што за дубље и утемељено  испитивање шанси за чланство не постоји довољно провјеривих чињеница. Сем тога, Косово није признало чак 5 земаља чланица ЕУ, те стога није могуће дати реалну перспективу чланства.

Са друге стране, Црна Гора "показује карактеристике сличне Македонији", каже професорка Фрајбург у разговору за ЕурАцтив.цом. То би значило да је могуће да је ова мала држава на Јадрану на истом нивоу са Македонијом, што се тиче перспективе за чланство у ЕУ. И из визуре Брисела  Црна Гора је виђена као успјешна. Иако и даље постоји гранични спор са Косовом, сматра се да препреке Црне Горе за чланство у ЕУ нису тако велике као код других земаља кандидата.

Проф. Фрајбург објашњава да би Црна Гора могла да буде посматрана као један од најнапреднијих кандидата. Она наглашава да у студију није могла да укључи политичку вољу црногорске владе као и могућа вета од стране појединих чланица ЕУ.

Свеукупоно гледано, нада у чланство у ЕУ изгледа да копни, гласи закључак студије. Реално, закључци студије би могли чак и да се сматрају "оптимистичком сликом". Јер, стварно уподобљавање критеријумима ЕУ би у будућности могло још више да опадне, него што се сада сматра  могућим.

Проф. Фрајбург у свом раду указује на то да су до сада проширења  најчешће гурали кандидати, а мање "експанзивна" политика у Бриселу. Такође и страховања садашњих чланица да би једна још већа ЕУ могла да угрози "продубљивање ервопских институција" проф. Фрајбург види као не-техничку баријеру, против које земље кандидати морају да се докажу.

Најновији члан ЕУ је Хрватска, која је блоку званично приступила  2013. али до сада није ни у шенгенској ни у еурозони. У септембарском говору о стању ЕУ,  предсједник ЕКе Јункер изјаснио се за то да Хрватска уђе у Шенген најбрже могуће, чим испуни важне критеријуме. Прошле седмице  хрватски премијер Андреј Пленковић најавио је да ће његова држава за седам-осма година увести евро.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица