БиХ притишћу двије милијарде марака ненаплативих кредита

nezavisne.com
БиХ притишћу двије милијарде марака ненаплативих кредита

Сарајево, Брисел - Босна и Херцеговина је 2016. године имала двије милијарде марака ненаплативих кредита, стоји у одговорима БиХ у упитнику Европске комисије.

Како је истакнуто, посљедњи расположиви подаци говоре о томе да је највише ненаплативих кредита било 2013, око 2,3 милијарде, док је 2014. и 2015. тај износ био око 2,2 милијарде. Упркос кризи и ненаплативим кредитима, банке су у БиХ, по свему судећи, добро пословале. Наиме, из одговора проистиче да су банке на крају 2016. године зарадиле 218,6 милиона марака.

Осим пада квалитета кредитног портфолија банака, глобална економска и финансијска криза се на БиХ одразила и кроз пад кредитне активности, смањену профитабилност дијела банкарског сектора, као и већи број банка с негативним финансијским резултатом.

Иако се износ ненаплативих кредита нешто смањио, у одговорима, које је највјероватније написала Централна банка БиХ, истакнуто је да је он и даље забрињавајуће висок. У одговорима је такође указано на то да је износ са три одсто 2008. године повећан на чак 14,6 одсто 2016. године, а да су главни фактори који су довели до тога утицај економске кризе из 2008. године, стагнација ЕУ економије након тог периода, смањење извозне потражње за производе из БиХ, стање у реалној економији, као и висока стопа незапослености и слаб привредни опоравак.

Истакнуто је да БиХ треба стратегија за рјешавање неквалитетних кредита, а која би обухватала јачање супервизије банака, оснивање предузећа за рјешавање овог проблема, стварање услова за лакше функционисање секундарног кредитног тржишта, односно препродају кредита, увођење вансудског механизма реконструисања, као и јачање правних механизама за редовну и принудну наплату.

Када се ненаплативи кредити анализирају по ентитетима, произлази да је процентуално стање веома слично, с тим да је у РС 2013. године износ ненаплативих кредита у укупној кредитној маси био 16,2 одсто. Поређења ради, укупни капитал бх. банака у 2016, за коју су наведени најсвјежији подаци у одговорима на упитник, износио је 25 милијарди марака, док је годину дана раније износио 23,7 милијарди марака. У 2012. години капитал је износио 21,1 милијарду.

Као добра вијест, у одговорима је наведено да је банкарски сектор успио да задржи стабилност свих ових година упркос кризама и ненаплативим кредитима, а као илустрацију наводе да је стопа адекватности капитала на крају 2016. године износила 15,8 одсто, док је законски минимум 12 одсто.

“Ликвидност банкарског сектора је релативно висока и на задовољавајућем нивоу, на шта, између осталог, указује и вишак изнад обавезне резерве који банке држе на рачунима Централне банке БиХ”, истакнуто је.

Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, каже за “Независне” да је кривица и код оних који су их дизали јер су имали нереална очекивања, али и код банака које нису биле довољно пажљиве коме су давале кредите. Уз то, како истиче, код појединих банака постоји и проценат свјесних радњи да се дигну кредити за које се знало да се неће моћи вратити.

“Имали сте и ситуацију појединих банака које су се жељеле похвалити највећом активом у БиХ, а у активи су кредити најважнији дио. Послије 2010. године, након што су увидјели колико је ненаплативих кредита, одједном су почели говорити о пасиви, а актива се више није спомињала”, каже Радивојац. Додаје и да је дио проблема и у менталитету наших људи који имају подређен однос према банкама, тако да се ријетко дешава да неко успије промијенити уговор о зајму који склапа с банком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана