БиХ не испуњава обавезе према ЕЗ упркос пријетњи санкцијама
Беч, Бањалука - Босна и Херцеговина није урадила ништа како би уклонила разлоге због којих јој је Енергетска заједница увела санкције.
Како нам је потврдила Барбора Појнер, портпарол Енергетске заједнице, Секретаријат није добио информације да је БиХ кренула у испуњавање обавеза.
"Власти БиХ и даље нису оствариле напредак у испуњавању обавеза према ЕЗ-у", рекла је она. Да ли ће евентуално бити нових санкција, Појнерова није ништа рекла.
Мирко Шаровић, министар економских односа и спољне трговине БиХ, каже да је све "у тоталном застоју".
"Са своје стране учинио сам максимум и настојим да избјегнемо санкције. Нико ништа не ради изузев што су активни у давању изјава, које су једно велико ништа и које служе само за замајавање народа. Права истина је да у сектору енергетике заостајемо, чак бих рекао назадујемо. Посљедњи смо у регији по питању реформисања овог сектора", рекао је Шаровић.
Он истиче да је једина добра вијест да, према његовим информацијама, нових санкција засад неће бити.
"И без санкција и даље смо земља у такозваној сивој зони с неуређеним законодавством према ЕУ стандардима посебно у области гаса и земља без релевантног стратешког документа. То нас све сврстава у земље у којима нема пројеката и инвестиција из ЕУ фондова", рекао је Шаровић.
С питањима на ову тему обратили смо се и ентитетским министарствима енергетике. Из федералног министарства ништа нисмо добили, а из РС су нам обећали детаљан одговор, који нам, међутим, није стигао до закључивања овог текста.
У Савјету министара БиХ, пак, кажу да се са стратешким документом из области енергетике касни најмање седам до осам година, иако, како наводе, не постоји прецизан временски оквир до када је требало усвојити поменути документ.
Наводе само да је европско партнерство, кључни документ у којем се налазе све енергетске обавезе, усвојен 2004. године.
"Споразумом о начелима енергетске политике који су 2008. године потписали тадашњи предсједавајући Савјета министара БиХ и ентитетски премијери, договорено је да се дефинишу принципи за израду енергетске стратегије БиХ након израде ентитетских стратегија", објашњено је.
У међувремену, мало се тога десило, а ствари са мртве тачке поново су покренуте почетком прошле године, када су Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ, и надлежни министри за енергетику усагласили усвајање енергетских политика на државном нивоу, након што би биле претходно израђене стратегије за ентитете.
Подсјећања ради, управо ту је настао проблем, с обзиром на то да у ФБиХ желе да сектор енергетике, посебно у области гаса, буде регулисан и у надлежности централних органа БиХ, док у РС желе да државна стратегија представља само скуп ентитетских одредаба, односно да ова област буде на нивоу ентитета.
Након што БиХ није усвојила одредбе из Трећег енергетског пакета ЕУ, ЕЗ је увела санкције БиХ које се односе на ускраћивање средстава за планиране пројекте из области енергетике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
