БиХ направила велики искорак
БРИСЕЛ - БиХ је од маја до септембра направила велики искорак на испуњавању услова из Мапе пута за либерализацију визног режима са земљама Европске уније, показују резултати истраживања које је провео центар "Популари" у склопу великог пројекта Европске иницијативе за стабилност (ESI).
Према овим резултатима, БиХ је добила максималну оцјену из блока 1 (безбједност докумената), блока 2 (илегална миграција и реадмисија) и блока 4 (спољни односи и темељна права). Нешто лошија оцјена је за блок 3 (јавни ред и безбједност).
Укупна оцјена за БиХ (при чему је по овом систему оцјењивања максимална оцјена (1) један износи 1,25.
Још од 2003. године ЕУ обећала је почетак разговора са владама земаља западног Балкана о реформама које су неопходне за укидање визног режима и увршћивање на шенгенску листу. ESI подсјећа да је визни режим наметнут овом региону у деведесетим годинама, док је рат бјеснио просторима бивше Југославије, а Aлбанија била у хаосу.
- Требало је пет дугих година за почетак обећаних разговора. У међувремену, Македонија је и службено постала кандидат за Европску унију, док је непрестано наглашаван статус "потенцијалне кандидатуре" Aлбаније, БиХ, Црне Горе и Србије. Ипак, грађани ових држава и даље су могли путовати у ЕУ само ако су посједовали визу - наводи ESI.
Истичу да подношење захтјева за добијање шенгенске визе захтијева пуно времена, новца и стреса.
- Они који живе у овом региону, неопходност добијања виза сматрају да је то усмјерено против њих самим, и нису у стању да тај став ускладе са понудом европске будућности - наводи ESI.
Подсјећа да је ЕУ 2008. године утврдила листу захтјева које је неопходно испунити, и установила конкретне "мапе пута" за сваку земљу, а награда за испуњење тих захтјева је могућност путовања без виза.
Циљ ESI пројекта "Бијела шенгенска листа" је допринос укидању визних ограничења за западни Балкан.
Желимо да утврдимо да је овај процес под руководством ЕУ заснован на заслугама: строг, али праведан. То је кључна порука декларације савјетодавног одбора Пројекта, којим предсједава бивши италијански премијер Ђулијано Aмато.
Јаван процес
Пројекат захтијева да тај процес буде транспарентан. Грађани Aлбаније, БиХ, Македоније, Црне Горе и Србије морају знати шта се тражи од њихових влада, како би управо њих сматрали одговорним за напредак или његов изостанак.
Европска јавност заслужује да зна колико су одмакле реформе које су предузеле земље с циљем стварања безбједносних услова за цијелу ЕУ, спречавања илегалних усељавања, организованог криминала и тероризма. Сам процес постаје вјеродостојнији и отпорнији на манипулацију уколико је јаван.
*******************
|
Албанија (мај 2009) |
Босна и Херцеговина (мај 2009) |
Босна и Херцеговина (септембар 2009) | Македонија (мај 2009) | Црна Гора (мај 2009) | Србија (мај 2009) | |
|
Заштићеност докумената |
3 | 3 |
1 | 1 | 1 | 1 |
|
Илегална усељавања и реадмисија |
3 | 3 | 1 | 1 | 2 | 2 |
| Јавни ред и безбедност | 3 | 3 | 1 | 1 | 2 | 2 |
| Спољни односи и основна права | 3 | 3 | 1 | 1 | 2 | 2 |
| Просјек | 3 | 3 | 1,25 | 1 | 1,75 | 1,75 |
* Истраживање центра "Популари" према којем је БиХ направила велики напредак
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
