Бајагић: Караџић није знао за убиства у Сребреници

Агенције
Бајагић: Караџић није знао за убиства у Сребреници

Хаг - Свједок одбране бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића пред Хашким трибуналом Звонко Бајагић рекао је данас да му је било жао због одласка цивилног становништва из Сребренице, али да му је било драго што је због дјеловања припадника такозване Армије БиХ Сребреница ослобођена у јулу 1995. године.

- Силу љутих јада су нанијели свим српским општинама на том простору. Становништво бих раздвојио од војника, зликоваца, који су убијали људе, палили и иживљавали се, рекао је Бајагић и додао да су, иако је Сребреница требало да буде демилитаризована зона, припадници такозване Армије БиХ били наоружани “до зуба” и упадали у српска села.

Бајагић, који је прије рата био приватни предузетник и предсједник црквеног одбора у Власеници, навео је да су једног његовог радника припадници такозване Армије БиХ набили на ражањ и испекли.

Бајагић је био у честим контактима са Караџићем, кога је на Палама посјетио у ноћи са 13. на 14. јул 1995. године.

Тужилац Кристофер Мичел сугерисао је да је Бајагић обавијестио Караџића о заробљеним муслиманима које је видио на фудбалском игралишту у Новој Касаби, о убиствима у складишту у Кравици, као и о сусрету команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића и замјеника министра унутрашњих послова Српске Томе Ковача у Бајагићевој кући у Власеници 13. јула.

Бајагић је рекао да је госте у кући понудио кафом и ракијом, али да није слушао о чему су разговарали.

Бајагић је рекао да Караџић није имао никакве информације о убијању заробљеника из Сребренице и да је сигуран да он никада не би тражио или одобрио убијање заробљеника.

У унакрсном испитивању тужиоца Мичела, Бајагић је рекао да је 13. јула “из радозналости ишао у Сребреницу са двојицом Грка, добровољаца у Власеничкој бригади, од којих је један имао фото-апарат”.

На претходном свједочењу у предмету “Кос”, Бајагић је изјавио да је пуковник Вујадин Поповић одузео фото-апарат грчком добровољцу, а данас да апарат није одузео, већ да му је рекао да “то не би требало да се ради, да не би остало трага о том снимању и да би филм требало да се освијетли”.

Када га је тужилац суочио са ранијим исказом, Бајагић је прокоментарисао да је то било давно и да се “не може памтити свака тачка и запета”.

На питање тужиоца у вези са његовим учешћем у наоружавању Срба у Власеници 1991. године, Бајагић је рекао да се радило о мобилизацији на позив из Војног одсјека, а да је повод био страх да ће се поновити 1941. година, када су власенички муслимани од 6. априла до 22. јуна ликвидирали све најугледније Србе.

Бајагић је рекао да је код Јусуфа Даутовића, унука једног од починилаца убиства 1941, у априлу 1992. пронађен списак за ликвидацију са именима 200 Срба. На том списку Бајагић се, како је рекао, налазио на трећем мјесту.

Главни претрес се наставља сутра, саслушањем новог свједока.

Сутра поподне жалбено вијеће ће саопштити пресуду по жалби тужилаштва на одлуку да се Караџић ослободи оптужбе за геноцид у Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику, 1992. године.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана