Армија РБиХ употребљавала хемијско оружје

Горан Маунага
Армија РБиХ употребљавала хемијско оружје

Сарајево - Ратни бошњачки функционери почетком љета 1993. године преко исламске мреже од арапских земаља набавили су тридесетак авионских бомби пуњених непознатом врстом нервних бојних отрова од чега су произвели хемијско оружје које су припадници Армије РБиХ у више наврата употријебили на ратишту.

Наведено је то у извјештају једне стране обавјештајно-безбједносне службе од 1. октобра 1993. године који је потпредсједник ФБиХ Мирсад Кебо, међу осталим документима, предао Тужилаштву БиХ.

- Бомбе су стигле из Сирије те су камионима Црвеног крста транспортоване у Тузлу, у складиште у Дубравама крај тузланског аеродрома. Заједно с бомбама стигло је и пет стручњака за хемијско оружје због обуке муслимана за његову употребу - стоји у извјештају.

Наведено је да су припадници Армије РБиХ прво хтјели да их употријебе као бомбе с временским упаљачима у дефанзивне сврхе, али да се приступило осмишљавању производње хемијског оружја пошто се у Тузли налази дио хемијске индустрије.

- У ту сврху су вјероватно контактирали Ејупа Ганића који је задужен за набавку оружја и развој војне индустрије код босанских муслимана. Због величине територије те концентрације војне индустрије и хемијских постројења, Тузла је изабрана за мјесто производње хемијског оружја - пише у извјештају.

Наведено је да је у Тузли смјештен удружени хемијско-алкални комбинат с великим складиштима хемијских материја (хлорин). Пише да су ту и постројења "Енергоинвеста" гдје се производе минобацачи свих калибара и резервни дијелови, укључујући цијеви за топове и хаубице, а да је у оближњем Маглају фабрика папира. Наведено је да су муслимани одлучили да производњу бојних отрова прилагоде употреби из минобацача који су најраспрострањеније артиљеријско оруђе које посједују све јединице АРБиХ. ...

 

Опширније прочитајте у штампаном или електронском издању "Гласа Српске"

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана