Архива Војске РС још годинама под блокадом

Горан Маунага
Архива Војске РС још годинама под блокадом

Сарајево - Архива Војске РС, која је требало да буде стављена на располагање институцијама Српске, ако не буду усвојени одговарајући прописи, биће доступна тек за пет година, истакли су у Министарству одбране БиХ.

То значи да би РС ушла у посјед архиве своје Војске 30 година послије њеног оснивања.

- Ако не буде сачињен релевантни правни акт из Закона о одбрани, биће примјењиван Закон о архивској грађи и архиву БиХ, који прописује да ће јавна архивска грађа бити доступна за коришћење 30 година од њеног настанка. Она се може користити у научне, образовне, васпитне, културне, пословне и друге сврхе послије истека тог рока ако захтјевом ствараоца није другачије одређено - кажу у Министарству одбране.

Истичу да архивска грађа и документација бивших ентитетских војски из периода настанка од 1992. до 1995. године није припремљена за јавно коришћење и публиковање.

- Од ступања на снагу Закона о одбрани БиХ није сачињен правни акт којим би било окончано располагање имовинским правима између бивших ентитетских министарстава одбране и Министарства одбране БиХ. На снази је члан 74. Закона о одбрани БиХ, који забрањује било какво располагање имовином, односно архивом, списима и другим документима чији су ствараоци пријашња ентитетска министарства и војске, а затечени су у војним објектима 1. јануара 2006. године - истичу у Министарству одбране БиХ.

Подсјетили су да радна група, у којој је требало да буду представници влада ентитета и Брчко дистрикта, са задатком да изради споразум о коначном располагању архивом, списима и другим документима, који ће и даље служити за потребе одбране, није конституисана због проблема организационе природе.

Савјет министара БиХ и ентитетске владе су још 2008. године закључиле споразум о коначном располагању свим правима и обавезама на покретној имовини, која ће и даље служити у одбрамбене сврхе. Према том споразуму, статус архиве треба да буде накнадно регулисан анексом споразума. Влада РС је још у марту 2012. године потписала рјешење којим даје сагласност на анекс споразума о коначном располагању свим правима и обавезама на покретној имовини који дефинише статус архиве Војске РС, али он никада није реализован. Према том анексу, архиве прелазе у посјед ентитетских влада, али још се чекају исте одлуке Савјета министара БиХ и Владе ФБиХ.

Влада РС је 18. јануара 2007. године донијела и закључак према којем архивска грађа Министарства одбране и Главног штаба Војске РС треба да буде предата Српској. На основу сличних аката, које је усвојила Влада ФБиХ, омогућен је приступ ФБиХ архиви бившег Федералног министарства одбране, односно ратној архиви бивше Армије РБиХ и оне су у посједу Архива и Владе ФБиХ. Док ФБиХ има несметан приступ архиви, Министарство одбране БиХ наставља ранију праксу кад је у питању приступ архиви Војске РС не дозвољавајући да се она користи чак ни у научноистраживачке сврхе.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да суштина тог проблема није у јавној доступности архиве, него у власништву над њом.

- Ми инсистирамо да буде ријешено питање власништва. То је архива Војске РС, а све што је настало до формирања Оружаних снага БиХ 2006. године припада институцијама РС. Потпуно је јасно да ће она бити доступна научним радницима и истраживачима у складу са законом о архивској дјелатности зависно од протека времена. Међутим, сада је проблем што та архива није доступна тимовима одбране у судским процесима. Истовремено, парадокс је да је доступна тимовима тужилаштава - појаснио је Којић и додао да се иза тога крије намјера да буде онемогућен приступ архиви до краја суђења команданту Главног штаба Војске РС генералу Ратку Младићу и бившем предсједнику РС Радовану Караџићу у Хашком трибуналу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана