Ана Тришић-Бабић: О оружју за Украјину треба да се изјасни Предсједништво

"Господин Тучић је дошао у моралну дилему да ли би његов потпис био моралан чин када се ради о земљи у којој бјесни рат. Лако је бити министар у уређеним земљама, али одлуке тог типа за земљу попут БиХ су веома тешке јер треба с једне стране узети у обзир безбједност грађана, а с друге стране наше економске интересе", истакла је она у интервијуу за Независне новине.

НН: Како тумачите одлуку министра Бориса Тучића да поднесе оставку у Министарству трговине и економских односа БиХ?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Министра Тучића познајем као професионалца, великог познаваоца процедура ЕУ и мислим да је заиста штета што је дошло до овога. Господин Тучић је дошао у моралну дилему да ли би његов потпис био моралан чин када се ради о земљи у којој бјесни рат. Лако је бити министар у уређеним земљама, али одлуке тог типа за земљу попут БиХ су веома тешке јер треба с једне стране узети у обзир безбједност грађана, а с друге стране наше економске интересе. Управо из тог разлога ми унутар БиХ морамо хитно сјести и договорити се како ћемо поступати данас-сутра када се поново нађемо у оваквој ситуацији.

НН: Какве су процедуре кад је у питању извоз наоружања и шта се у овом случају конкретно дешавало?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Систем издавања дозвола за извоз наоружања из БиХ има прописану процедуру која је у складу са правилима ЕУ. Први захтјев долази Министарству вањске трговине. Ако је фирма која жели да извози оружје већ склопила уговор, ту је Министарство обавезно да у року испоштује сву процедуру и да тражи мишљење институција, односно Министарства одбране, Министарства вањских послова, Министарства безбједности, с тим да МБ, да би дало мишљење, мора имати и мишљење обавјештајне заједнице и других безбједносних агенција које дјелују у њеном склопу. МИП има задатак да провјери да ли је земља за коју је оружје намијењено под санкцијама или под ембаргом УН-а. Осим тога МИП има право да унутар тог мишљења унесе да ли ми, евентуално, нарушавамо односе са неким од наших међународних партнера ако извозимо оружје. С обзиром на то да је Предсједништво БиХ надлежно за вођење спољне политке, ми на крају тражимо да се оно изјасни.

НН: Да ли је у овом конкретном случају испоштована та процедура?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Ја лично нисам била у том ланцу одлучивања, тако да је мени непознато да ли је та фирма већ имала склопљен уговор. Ако је склопљен посао, ако бисмо одустали, БиХ би могла плаћати пенале. Нисам сигурна, али мислим да у овом случају уговор није склопљен. У првом моменту министар Лагумџија је дао позитивно мишљење на основу тад доступних података. У том тренутку је Русија као партнер БиХ и земља стална чланица Савјета безбједности УН-а и гарант Дејтонског споразума реаговала и позвала нашег амбасадора у Москви и рекла да се томе противи. У том тренутку је министар Лагумџија послао тај захтјев Предсједништву да помогне да се ситуација разријеши.

НН: Да ли је Предсједништво онда учествовало у тој одлуци?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Није била сједница, Предсједништво се, дакле, о томе није огласило. Да ли би се оно огласило да министар Тучић није био поднио оставку, мени није познато. Мислим да је важно да додам још нешто: Иако постоје институције које дају своја мишљења, министар Тучић апсолутно није био обавезан да их узме у обзир. Да ли је на њега било притисака друге врсте да га се приволи да стави свој потпис, ја то не знам.

НН: И шта се сад конкретно дешава? Како ће се даље поступати?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Министар Тучић јесте поднио оставку, али то не значи да он у понедјељак неће доћи на посао. Његову оставку треба да прихвати предсједавајући Савјета министара и да да овлаштења замјенику министра. Ја мислим да ми као земља која је била у рату имамо апсолутно право да кажемо да нећемо да извозимо наоружање у конфликтне земље. Али треба сјести и о том разговарати и заједнички донијети одлуку. 

НН: Има ли БиХ уопште концепт спољне политике у односу на САД, Русију, ЕУ, Турску...?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Показује се да, изгледа, немамо. То је тема о којој треба прво да разговара Предсједништво БиХ које је по Уставу надлежно за вођење спољне политике, у којем су једнако заступљена сва три народа. Осим МИП-а, ту би требало да буду укључене и друге институције, укључујући и предсједника РС. Прије 11. септембра 2001. била је организована једна расправа по цијелој БиХ у којој су учествовали сви политички званичници и интелектуална заједница и био је направљен концепт наше спољне политике. Међутим, након терористичког напада на Америку ствари су се из темеља промијениле и очигледно је да нам је потребан нови заједнички концепт.

НН: Каква је безбједносна ситуација у БиХ у контексту ових терористичких активности око нас и онога с чим се ми доводимо у везу?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Бојим се да се многе ствари код нас релативизирају и да постоји увјерење да су терористички догађаји од нас далеко и да се нас оно што се десило не дотиче. Без обзира на то што су у БиХ стациониране међународне снаге, овај вид пријетњи треба узети озбиљно. И недавни инцидент када су екстремисти упали у сарајевску џамију показује да морамо бити на опрезу.

Нико нам неће замјерити ако уђемо у NATO

НН: Хоће ли БиХ ове године активирати Акциони план за чланство у NATO?

ТРИШИЋ-БАБИЋ:  Бојим се да неће јер су услови врло јасни - ми морамо наћи начин како ћемо укњижити непокретну војну имовину да апсолутно сви у том процесу учествују и да нема наметања било кога. Али без обзира на то, ми морамо наставити активности које су започете у оквиру IPAP. Морамо радити на што већој интероперативности са NATO-ом управо због дешавања око нас и близу нас. Вријеме је да се на неки начин одредимо водећи рачуна о нашој безбједности. БиХ је мала земља, сумњам да би нам ико замјерио ако бисмо се одлучили да будемо под NATO безбједносним кишобраном. БиХ није Швајцарска да си може приуштити неутралност. Унутар земље морамо обавити расправу гдје припадамо у безбједносном смислу и да се подразумијева да самим тиме нисмо против неког другог блока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.