Амерички сенатор: Богатство и потенцијал БиХ украла корупција

Сенатор Викер је на почетку свог обраћања истакао да се и Сенат и Сједињене Америчке Државе, усљед константне бриге за Западни Балкан, морају поново заинтересовати за Босну и Херцеговину. 

“Иако је наш однос са свим земљама Западног Балкана битан, Сједињене Државе имају посебан интерес у Босни и Херцеговини. Морамо се више усредоточити на то”, поручио је сенатор Викер.

Подсјетио је како је у јулу имао прилику да предводи посјету америчке делегације Босни и Херцеговини, напомињући како су званичници жељели да упознају земљу и обичне грађане, а не да се састаје само у кабинетима виших бх. званичника.

“Посјетили смо мали град Требиње у Републици Српској, посјетили смо град Мостар у Федерацији. Затим смо отишли и посјетили Сарајево, главни град, саставши се међународним званичницима, Предсједништвом и грађанима који траже бољу Босну и Херцеговину”, присјетио се амерички званичник.

БиХ жртва распада Југославије

Напоменуо је да је БиХ била приоритет спољне политике САД-а када је он 1995. године дошао у Конгрес, али да се интерес за мање од једне деценије промијенио. 

“БиХ је прошла кроз најгори покољ у Европи од Другог свјетског рата. Сукоб који је избио у БиХ 1992. године није био интерно генерисан. Напротив, БиХ је постала жртва распада Југославије и екстремних националистичких снага које је распад државе покренуо широм региона”, рекао је Викер.

Поручио је да се крвопролиће и трагични сукоб који се догодио почетком 1990-их није односио само на Босну и Херцеговину, већ да се прелијевало у већи дио Европе.

“Сједињене Државе су под водством Била Клинтона, а након што је то Европа од нас затражила, посредовале потписивању Дејтонског мировног споразума у децембру 1995. и омогућила да НАТО учествује у мировним операцијама ради очувања јединства БиХ и њене територијалне цјеловитости. Био је то споразум о миру”, додао је амерички сенатор.

Далеко од надања

Додао је да је готово четврт вијека касније Босна и Херцеговина и даље далеко од онога што су се надали да ће постићи и онога што људи у тој земљи заслужују – просперитетне демократије.

“Мостар, спектакуларни град који треба посјетити, остаје етнички подијељен с бошњачким и хрватским студентима подјељеним етничком припадношћу у школама, чак и унутар исте школске зграде.Бх. грађани, који припадају мањинским групама, као што су Јевреји или Роми, још не могу да се кандидују на одређене политичке функције”, напомиње Викер.

Подсјетио је да се у 2018. години не могу кандидовати за Предсједништво, на државном нивоу, због њихове етничке припадности. 

“Ни Бошњаци и Хрвати у Републици Српској или Срби у Федерацији БиХ се не могу кандидовати за Предсједништво због своје етничке припадности, у Европи 2018. године”, указао је амерички сенатор на апсурд.

Упозорио је да се ништа није промијенило упркос поновљеним пресудама Европског суда за људска права да се тај недостатак Дејтонског Устава мора исправити.

Напоменуо је да више од 300 хиљада људи у земљи, од укупно 3,5 милиона становника, улазе у наведене категорије, упркос томе што своју будућност виде у мултиетничкој држави. 

“Ово је једноставно погрешно и то треба завршити”, поручио је Викер.

Упозорио је да млади одлазе из државе, да је цивилно друштво на маргинама, да политички лидери државе не воде рачуна о народу и како би људи требало да буду доносиоци одлука.

“Корупција је распрострањена. Кога год да питате у Европи, рећи ће вам да је богатство и потенцијал БиХ украла корупција”, поручио је он.

Напоменуо је да ће се Општи избори одржати у октобру, опет у систему који ће фаворизовати статус љуо и отпор изборне реформе.

Одсуство улагања у напредак

“Као резултат ове ситуације, Босна и Херцеговина не улаже много у напредак, чак ни кад се њени сусједи придруже НАТО и ЕУ или напредују према жељеној интеграцији”, казао је Викер. 

Амерички сенатор сматра да би Сједињене Државе, заједно са европским пријатељима, Дејтонски споразум требало да схватају као темељ, на којем ће бити омогућен напредак. Подвукао је да било какве подјеле или нови ентитети не би требало да буду предмет расправе. 

“Амерички политичари такође би требало да подсјећају све да међународна заједница, укључујући НАТО, није одустала од својих овлаштења за БиХ, већ је једноставно одлучила да их повуче и искористити их мање робусно. Требали бисмо тражити споразум о поновном кориштењу ових овлаштења”, рекао је Викер.

Он је поручио да Сједињене Државе и Европа требају да усвоје политику наметања санкција појединим бх. званичницима који су јасно укључени у корупцију или који игноришу дејтонске параметре, бх. закон и судске одлуке. 

“Виши амерички званичници, као и чланови Конгреса, требало би да у Сарајеву виде приоритет. Надам се да ће већина наших чланова посјетити БиХ и повећају нашу видљивост, покажу нашу трајну преданост и унаприједе наше разумијевање”, рекао је он.

Према његовим ријечима, направили су компромисе у Босни и Херцеговини које не би били спремни прихватити нигдје друго.

(Клиџ.ба)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.