27 година од утемељења Кутиљеровог плана: Изетбеговићева превара довела до крвопролића

Ведрана Кулага
27 година од утемељења Кутиљеровог плана: Изетбеговићева превара довела до крвопролића

Бањалука - У петак је навршено 27 година од утемељења такозваног Кутиљеровог плана, документа који је могао да спријечи рат у БиХ, али се то није догодило јер га је Алија Изетбеговић прво потписао, а затим и повукао свој потпис.

Српско прихватање тог плана је историјски значајно јер потпуно негира наводну српску кривицу за рат у БиХ и тврдње да су Срби започели сукобе јер су, наводно, хтјели да руше БиХ и успоставе “велику Србију”.

Лисабонски преговори, које је иницирала ЕУ, а које је водио португалски дипломата Жозе Кутиљеро, покренути су како би били спријечени сукоби у БиХ и пронађено компромисно рјешење. Током разговора, 21. и 22. фебруара, европски представници су дали свим странама уговор са три основне тачке према којима би БиХ била независна и састављена од три национална кантона, а Сарајево би имало екстериторијални статус.

Српска и хрватска страна, коју су предводили Радован Караџић и Мате Бобан, прихватила је те принципе. Тако остаје забиљежено да је српска страна прихватила независност БиХ прије иједног испаљеног метка у БиХ у замјену за територијалну аутономију. Само је муслиманска страна имала примједбу, и то на другу тачку споразума, која се односила на кантоне.

Историчар Чедомир Антић каже за “Глас Српске” да је тадашње муслиманско руководство, са лидером СДА Алијом Изетбеговићем на челу, хтјело да они имају већину у БиХ, а Срби и Хрвати нека мизерна права.

- Кутиљеров план је дошао у вријеме када је тај процес независности БиХ, али мимо Устава, већ ушао у завршну фазу. Преговори су почели крајем фебруара, а тај план је службено понуђен 18. марта. Већ је био спроведен референдум, који није успео, али ко је питао за то. Очекивало се да Срби прихвате неке древне кривице и да немају права као други народи - рекао је Антић и додао да је Кутиљеров план био такав да је прописао неке ствари које важе и данас.

Сви су, каже, на крају били прихватили план, али је Изетбеговић то, ипак, одбио послије разговора са тадашњим америчким амбасадором.

- Моје уверење је било да САД тог времена нису хтеле да се ствари заврше мирно. Кутиљеров план је био једна нада, дошао је у време када је већ, одлукама из октобра 1991. године, бошњачко-хрватски корпус кренуо ка рату - рекао је Антић.

Према бројним свједочењима, како самог Кутиљера, тако и других актера, рачунајући Алију Изетбеговића, Хариса Силајџића и Русмира Махмутчехајића, који су предводили делегацију СДА, европски представници су објаснили да је ријеч о компромису. Муслиманској делегацији, односно делегацији СДА, објашњено је да два народа, Срби и Хрвати, имају услов за независност и да им се мора изаћи у сусрет, али да се излази у сусрет и муслиманима јер и Срби и Хрвати прихватају нову државу. Муслиманска страна је прихватила тај план 18. марта, али га је Алија Изетбеговић након тога, у освит сукоба, одбацио.

Једно говорио насамо, а друго јавно

Жозе Кутиљеро казао је прије неколико година на суђењу бившем предсједнику РС Радовану Караџићу у Хашком трибуналу да су Алију Изетбеговића и његове сараднике добромислећи аутсајдери са стране храбрили да одбаце мировни споразум из 1992. и боре се за унитарну босанску државу.

- Алија Изетбеговић би једно говорио насамо, а друго јавно. На првом ручку током преговора увидио сам да је Изетбеговић лажов и да му се не може вјеровати. Он је увијек одступао од оног што је већ био прихватио да учини - изложио је у изјави Кутиљеро своје утиске из тог времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана