Зашто су руски стадиони коштали 4,8 милијарди долара?

jutarnji.hr
Зашто су руски стадиони коштали 4,8 милијарди долара?

Потврдивши све досадашње процјене и израчуне о Свјетском фудбалском првенству у Русији као најскупљем до сада, пољски портал Стадиумдб израчунао је да су руски порески обвезници платили 173 одсто више од планираног за градњу 12 стадиона на којима је игран Мундијал.

Наиме, како подсјећа Стадиумдб, приликом добивања организације СП 2010., Русија је најавила да ће у изградњу или обнову 12 потребних стадиона уложити двије милијарде и 820 милиона долара, а у коначници је уложила четири милијарде и 880 милиона долара.

“Укупни буџет Русије за стадионе био је за милијарду долара већи него буџет организатора претходног Свјетског првенства, Бразила - упозорава пољски портал у својој анализи под називом 'Зашто је Свјетско првенство у Русији тако скупо?'. Покушавајући одговорити на потоње питање, Стадиумдб наводи како је девалвација рубље, која се догодила у годинама када је руска влада градила и обнављала стадионе, битан, али не достатан разлог за енормно поскупљење организације посљедњег СП.

“Гледајући планирани и потрошени износ за стадионе у рубљима, коначна цијена 12 стадиона чак је три пута већа од планиране! - упозорава портал, доносећи рачуницу према којој је једно гледатељско мјесто на руским стадионима изграђенима и обновљенима за СП коштало 8.387 евра. С друге стране, према истом извору, Бразилци су градњу једног стадионског мјеста за Мундијал платили 6.185 евра, док су исти показатељи за СП 2010. у Јужној Африци били 6.116 евра, односно 3.964 евра за СП одржано 2006. у Њемачкој.

Утицај санкција

Портал је споменуту цијену сједалице од 8.387 евра на стадионима руског Мундијала добио кад је од објављеног службеног износа цијене сједалице (11.600 евра), одбио девалвацију рубље. Аутори анализе узимају у обзир и санкције које су за вријеме градње стадиона заведене Русији од стране западних сила, што је представљало додатни трошак.

“Одступања у односу на планирани изглед стадиона била су нужна јер се материјал који је планиран из увоза, морао замијенити руским. Примјер је стадион у Калињинград чија се изградња у цијелости поједноставила. Изградња тог стадиона такође је била највише погођена оптужбама за корупцију, али немамо доказа да су трошкови изградње стадиона у Калињинграду, или било којег другог стадиона за СП у Русији, противзаконито надувани”, наводи Стадиумдб.

Разматрајући утицај девалвације рубље на градњу стадиона, портал примјећује и како су стадиони у Москви, Сочију и у Казању направљени прије снажног слабљења руске националне валуте која је изгубила готово пола своје вриједности на врхунцу девалвације. Спорним држе и разлике у цијенама градње 12 стадиона за СП у Русији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана