За признање Крима 39 одсто Нијемаца

Ово је показала анкета Института за истраживање јавног мњења Инфратест димап, преносе њемачки медији.

Нијемци су подјељеног мишљења и када је ријеч о спољној политици руског предсједника Владимира Путина - њих 54 одсто сматра да таква политика представља претњу за Њемачку, док 43 одсто њих, међутим, у таквој политици не види никакву непосредну опасност, показује анкета, објављена у синоћној емисији "Гинтер Јаух" њемачке телевизије АРД.

Анкета је, како се наводи, спроведена послије прошлонедјељне изјаве бившег предсједника владе Бранденбурга Матијаса Плацека, који се заложио за међународно признање актуелног стања на Криму.

Бивши шеф Социјалдемократске партије Њемачке (СПД) и председник њемачко-руског форума Плацек се у једном интервјуу заложио за легализацију стања на Криму, а затим је ту своју изјаву релативизовао, односно, како су пренели њемачки медији, појаснио да он не тражи "признање анкесије Крима, супротне међународном праву", него да се између Москве и Кијева то међународно правно регулише, "јер се само тако блокаде могу разрешити".

У једном интервјуу за "Пасауер ноје пресе" Плацек је, наиме, рекао да "анексија Крима мора бити накнадно међународно-правно регулисана, тако да за све то буде прихваљиво".

" ...У то спадају финансијска средства, један поновљени референдум под контролом ОЕБС-а и друге мјере. То морају Кијев и Москва да договоре", рекао је Плацек за лист "Пасауер ноје пресе" и изнио претпоставку да чак ни источни дјелови Украјине "неће бити враћени" Украјини.

"У овом моменту скоро је незамисливо да се Доњецк и Луганск, послије свега што се тамо догодило, поново врате под украјински државни савез", рекао је Плацек и изазвао бројне критике и у Њемачкој, а и у украјинској амбасади у Берлину.

"Брине нас што се Плацек у Њемачкој ангажује за признање анкесије Крима", речено је из украјинске амбасаде у Берлину, а и вицепредсједник Европског парламента Александер Граф Ламбздорф из либерала, сада ванпарламентарне партије Њемачке, изнео је оштре критике на рачун Плацека.

Ламбздорф је рекао да је Плацеков предлог "ударац у лице свим оним људима који су се ангажовали за демократски развој Украјине и који живе у страху од једног даљег руског војног напредовања" и захјтевао од СПД да се дистанцира од изјава свог бившег шефа.

Из редова СПД стигле су критике поводом те Плацекове изјаве.

Плацек се дуго није појављивао у њемачкој јавности, а својом изјавом о прихватању жруске анексије Кримаж, коју је брзо релативизовао, био је јасно против линије савезне владе у Берлину, указују медији.

Овај шездесетогодишњи социјалдемократа са њемачког истока и некадашња "носилац наде" СПД на чијем челу је стајао од 2005. до 2006. године, најавио је пар мјесеци пред прошлогодишње савезне изборе, послије једног шлога, повлачење из политике и оставку на мјесто шефа владе Бранденбурга.

Плацек се послије 11 година, из здравствених разлога, повукао са мјеста шефа владе Бранденбурга, покрајине која је географски потпуно "опколила" Берлин и која је смјештена на сјевероистоку државе и граници према Пољској.

О Криму се, послије Плацека изјаснио и шеф Минхенске конференције о сигурности и специјални изасланик ОЕБС-а за Украјину Волфганг Ишингер, одбацујући идеју о признању "руске анексије Крима".

Ишингер је, истовремено, оцјенио као нереалне евентуалне захтјеве да се Крим врати Украјини и рекао да је потребно радити на стабилизацији Украјине.

"То би, наравно, била објава банкрота (пропасти) ЕУ и Запада", рекао је Ишингер за немачки радио "Дојче веле", поводом предлога социјалдемократе Плацека да ЕУ призна реалност да Крим припада сада Русији.

На питање зар такав предлог не би био добар начин да се брзо оконча криза, Ишингер је одговорио да то не би био почетак процеса, него његов крај.

"Не можжемо да склапамо уговоре на шштету трећег. Запањујуће би било да сада, послије свега што је речено, признамо анексију Крима на штету Украјине. Не! Али, такође, не би било исправно сада изаћи са захтјевом да се Крим врати Украјини. То је нереално. Исправно је ту тему посматрати са правног становишта и бавити се стабилизацијом Украјине", рекао је Ишингер.

"Криму, чију анексију не признајемо нити ћемо икада признати, можемо да се вратимо када за то дође вријеме", савјетовао је овај њемачки политичар, који се прије извесног времена изјаснио да Украјина у ближој будућности скоро и нема шансе да би могла да постане чланица НАТО.

Ишингер, човјек из Баден-Виртемберга, њемачки, швајцарски и амерички студент, стекао је име 1995. године, када је заједно са америчким дипломатом Ричардом Холбруком стварао Дејтонски споразум, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини.

Ишингер важи за човјека са најбољим контактима и политичара који се добро разумије у кризе.За њега се каже да је дипломата који зна и да говори и да слуша, да зна да не разочара ни новинаре ни дипломате и да, као преговарач, спада у ред оних који не чекају да му стране у сукобу "сервирају" рјешење.

Аналитички разум и добро познавање америчке, али и руске политике обезбједило је Ишингеру да заузме водеће позиције и деценијама буде један од оних који су обликовали њемачку спољну политику.

Представник Европске уније (ЕУ) за спољну политику Хавијер Солана именовао је 2007. године Ишингера, политичара са искуствима у Америци, Великој Британији и Француској, за представника ЕУ за преговоре о будућности Косова и Метохије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.