Вирус се шири Европом – ко све жели независност?

Вирус се шири Европом – ко све жели независност? 03.10.2017 15:10 | Дојче веле

Баскија, Шкотска, Фландрија, Јужни Тирол… многи региони у западној Европи већ дуго траже независност од матичних држава, или макар очијукају са том идејом.

Распад СФР Југославије и Совјетског савеза створио је многе нове државе у источном дијелу Европе. Али на западу континента границе су биле као урезане у камену. Бар на први поглед. Било је додуше група које су тражиле отцијепљење, неке од њих су биле и милитантне, али са слабим учинком. Дешавања у Каталонији би могла да улију нову снагу читавом низу покрета за отцјепљење у западној Европи, пише "Дојче веле".


Баскија

Тежња за независношћу Каталонаца добрим дијелом је посљедица финансијске помоћи коју Мадрид шаље управо у Баскију и у покрајину Навара са главним градом Памплоном. Баскијски национализам и баскијски језик такође су били потискивани за вријеме Франковог режима. Баскија је економски много слабија од Каталоније, али су зато тамошњи сепаратисти много насилнији. У борби за независност од Мадрида организација ЕТА је у посљедњих 50 година убила преко 800 људи. Додуше, тај сепаратистички покрет се 2011. јавно одрекао насиља. На путу ка независности и даље тапкају у мјесту. Референдум из 2014. био симболичан и непризнат.

Шкотска

Нигдје на западу Европе није изгледало тако вјероватно штампање нових географских карата као у случају Шкотске. Унија Шкотске и остатка Велике Британије траје већ добрих 300 година. Но на референдуму 2014, на који је пристао и Лондон, поборници независности су тијесно изгубили. Ипак, излазак Британије из ЕУ навео је руководство у Единбургу да размотри одржавање новог референдума, можда већ 2018. Наиме, Шкоти су већински били за останак у ЕУ. Анкете ипак кажу да би исход следећег референдума о независности био сличан претходном.

Фландрија

На посљедњим парламентарним изборима у Белгији, као најјача странка у Фландрији показала се Нова фламанска алијанса, коју предводи Барт де Вевер. Тај политичар вјерује да је белгијска држава пред распадом и да би требало градити самосталну Фландрију. Сепаратизам у Белгији прилично је необичан – ако се отцијепи фламански део у коме се говори варијанта холандског, држава ће изгубити преко половине становништва, али и привредне снаге. Велики проблем био би статус Брисела, у коме су сједишта Европске уније и НАТО. Неки већ помињу и припајање франкофоне Валоније Француској, Луксембургу, па чак и Њемачкој. Али Белгијанци су до сада успијевали да се држе заједно.

„Паданија"

Сецесија сјевера Италије има потпуно економске побуде. Наиме, тамо се налазе развијени региони Ломбардија, Пијемонт, Венеција, као и друге богате и индустријализоване области. Многи грађани у том делу земље верују да Италијани са југа живе на грбачи марљивих сјеверњака. Такозвана „Лега Норд" некада је тражила независну „Паданију", област која би обухватала развијени сјевер данашње Италије. Данас се копља ломе око захтијева да у региону остане три четвртине зарађеног новца.

Јужни Тирол

И ова област је званично унутар граница Италије, али само од краја Првог свјетског рата. Раније је била дио Аустроугарске. Након смрти Мусолинија, Јужни Тирол постепено је добијао све већу језичку и политичку економију. Становници тог региона располагали су и добрим дијелом новца сакупљеним од пореза и чинило се да све тече глатко. Али економска криза поново је пробудила сепаратизам. Италија је, послије Грчке, друга по задужености у еврозони и муче је велике привредне тешкоће. Тиролци су имућни и не желе да се оптерећују проблемима заједничке италијанске државе. Све се гласније чује парола: Даље од Рима.

Корзика

Француске власти дуго су сузбијале аутономашке тенденције на том острву, укључујући ту и коришћење локалног језика у школама и јавном животу. Милитантне групе као што је ФЛНЦ такође су годинама покушавале да се насилно одвоје од Париза, изводећи нападе на званичнике или симболе француске државе. Тек лета 2014. покрет ФЛНЦ је саопштио да се више неће служити насиљем. Али потенцијал за сукобе остаје – када је француска влада 2000. године предложила прилично неупадљиве мјере за повећање аутономије Корзике, конзервативна опозиција у тој земљи изашла је на барикаде.

Баварска

Веома мали број Бавараца озбиљно мисли да је оснивање сопствене државе прави потез. А ипак, званични назив ове њемачке покрајине је „Фрајштат Бајерн", односно „Слободна држава Баварска". Та њемачка федерална јединица на југу земље вјероватно би могла да се снађе и одвојено од остатка Њемачка. Баварска има највећу површину од свих њемачких савезних држава, у њој живи 13 милиона људи, и она има највећи привредни обрт у Њемачкој. Као и у другим земљама, то богатство изазива трзавице – Баварци сматрају да превише новца одлази у заједничку касу. Додуше, има и оштријих ставова. Члан странке баварске Хришћанско-демократске уније (ЦСУ), новинар Вилфрид Шарнагел, у својој књизи „Баварска може и сама" 2012. се залагао за излазак из СР Њемачке. За сада, нема општенародног покрета који дијели његове ставове.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица