Умјесто читања и писања учили да пуцају оружјем

Агенције
Умјесто читања и писања учили да пуцају оружјем

Берлин - Иако је "Калифат" у Сирији и Ираку сведен на два одсто некадашње територије и Исламска држава близу потпуног пораза, за њом ће остати велики проблем о којем се мало говори - дјеца бораца, од којих се нека враћају у Европу, пише "Дојче веле".

Терористичка организација Исламска држава (ИС) у Сирији и Ираку је највећим дијелом уништена, а према подацима америчке војске, џихадисти су у те двије земље изгубили чак 98 одсто своје територије. Намјера сиријске, ирачке и америчке војске је да се и тих преосталих два процента територије освоји.

Портпаролка Пентагона Дана Вајт истакла је да је ИС "сломљен и разбијен", али и додала да тај посао није доведен до краја.

- Сада је важно обезбиједити терен тако да се ИС никада више не може уздићи - рекла је она.

Тај циљ је, наводи "Дојче веле", тешко постићи из једног разлога: ИС у Ираку и Сирији у највећој мјери може бити физички уништен, али његова идеологија и даље живи.

Стога би сада, како се наводи, требало радити на борби против "имиџа" ИС-а.

Џихадистичка организација враћа се у свој стари организациони облик у виду герилских борби, оцјењује Ал-Џазира. И даље бројни добровољци покушавају да се прикључе редовима ИС-а, али им потешкоће ствара прелазак добро обезбијеђене турске границе са Сиријом, која је раније за џихадисте била врло пропустљива.

Поред добровољаца који из иностранства долазе у ИС, снаге безбједности у Сирији и Ираку се суочавају с још једним проблемом, а то је идеолошко и психолошко насљеђе ИС-а на територијама коју је контролисао.

Чињеница је да је ИС у већини тих подручја владао једва више од три године, међутим, како "Дојче веле" наводи, за младе људе три године су дуг временски период, нарочито за дјецу која су у најранијој доби трпјела или свједочила насиљу џихадиста, бруталним јавним кажњавањем и погубљењима.

- Све и да нису морали да пролазе кроз обуку, они би са собом могли да носе сјећања на живот у ратној зони - каже Дан Вегеманс из Института за безбједност и глобалне послове на Универзитету Лајден за онлајн магазин "Ал-монитор".

Млади су за то вријеме, умјесто читања и писања, учили како се рукује наоружањем.

- Велике су шансе да тамо стасава једна изгубљена генерација - изјавио је стручњак за тероризам из Опсерваторије за људска права са сједиштем у Њујорку Надим Хури.

При томе ће и многи одрасли имати потешкоћа да иза себе оставе вријеме под владавином ИС-а.

- Њима тешко пада суочавање са прошлошћу - казао је Хури.

Проблем "изгубљене генерације" коју је произвео ИС би, како се наводи, у другој форми ускоро требало да стигне и до Европе. Ријеч је о стотинама дјеце коју су родитељи одвели у Сирију и Ирак или су тамо, у редовима ИС-а, она рођена.

"Дојче веле" наводи да још није јасно на који начин ће се европске државе бавити овом дјецом, а да се ситуација разликује од земље до земље.

Белгија, на примјер, дјеци млађој од десет година дозвољава несметан улазак у земљу, а предуслов за то је узимање ДНК узорака, како би се могло доказати да су то заправо дјеца белгијских бораца ИС-а, наводи се.

У децембру се троје дјеце бораца ИС-а са француским пасошем, која су се до тада налазила у притвору ирачких власти, авионом вратило у Париз.

У Холандију се таква дјеца начелно могу вратити из иностранства, али тамошња влада тренутно нема намјеру да им омогући добијање холандског држављанства, пише "Дојче веле".(Агенције)

Потенцијалне опасности

И Њемачка, како се наводи у анализи "Дојче велеа", жели да омогући повратак њемачких бораца из ИС-а. Али, већ сада припадници Службе за заштиту уставног поретка упозоравају на потенцијалне опасности, нарочито кад су у питању старија дјеца.

- Видимо опасност у томе што се дјеца џихадиста из ратних зона у Њемачку враћају исламистички социјализована и у складу с тим идеолошки усмјерена. На тај начин се она овдје могу искористити за стварање нове генерације џихадиста - рекао је предсједник Службе Ханс-Георг Масен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана