Тајмс: Запад је без вођства и Путин то зна

Радио слободна Европа, B92
Тајмс: Запад је без вођства и Путин то зна

Русија је у стању да дjелује некажњено јер Барак Обама одбија да буде свjетски полицајац, пише Мелани Филипс у британском “Тајмсу”.

Британија и ЕУ у целини настоје да изврше притисак на Владимира Путина. Брисел је за ову недjељу најавио проширивање економских санкција Москви због њене улоге у обарању малезијског путничког авиона.

Британске власти су поново отвориле истрагу убиства Путиновог опонента Александра Литвињенка који је отрован полонијумом 2006. Британски премијер Дејвид Камерон тражи од осталих европских лидера да предузму одлучну акцију према Русији, а закашњело покретање поменуте истраге наговјештава додатно затезање односа између Лондона и Москве.

Крајње вријеме, неко ће помислити. Обарању малезијског авиона претходило је више догађаја јер је Путин сматрао да због западне млитавости може да дјелује некажњено. Још од пада Берлинског зида, репресија Русије на домаћем плану и њено подстицање глобалног насиља игнорисани су на Западу. Умјесто тога, сиренски зов новца се показао неодољивим.

Реакције након Путинове анексије Крима су биле млаке и колебљиве јер је превише оних на Западу који могу премного да изгубе. Према подацима од краја марта, европске банке су пласирале у Русијиу 155 милијарди долара или три четвртине свих позајмица. Истовремено, око шест хиљада њемачких компанија послује са Русијом. Лондон је преплављен руским новцем. Дионице двадесет осам руских компанија, чија је тржишна вриједност 260 милијарди фунти (око 440 милијарди долара), продају се на берзи у британској престоници. Још неколико десетина руских фирми посједује депозитне сертификате или посебне иностране деонице којима се тргује у Лондону. Мада према подацима истраживачког центра “Open Europe”, руске инвестиције у Лондону чине свега 0,5 одсто европских улога у овом граду, сложен механизам којим руски новац циркулише значи да је његова вредност у Британији много већа.

Један од водећих адвоката на Британским дjевичанским острвима, које је познато по тајновитим, спекулативним трансакцијама, каже да у његовмом послу заступања пословних партнера између 15 до 20 одсто чине руске фирме.

Мултинационалне компаније имају значајне интересе у Русији. “Бритиш петролеум” (БП), на примjер, има 20 одсто дионица у руској државној нафтној компанији “Росњефт”. Било какве санкције против овог руског гиганта итекако би погодиле и западне корпорације.

С обзиром да британска економија у великој мјери зависи од финансијског тржишта у Лондону, тешко је повјеровати да ће Камеронова влада пристати на санкције које ће погодити његово пословање.

Британска влада је у марту забранила продају војне опреме Русији која би се могла користити против Украјине. Међутим, парламентарни одбор за контролу извоза наоружања је установио да је само 31 лиценца повучена или суспендована.

Додуше, Камерон је веома критичан према Путину, док су Барак Обама и Ангела Меркел обазривији. На крају крајева, Њемачка увози из Русије 36 одсто гаса и 39 одсто нафте.

Међутим, Путинове дрске потезе највише је омогућио јасан Обамин став да САД више неће да буду свјетски полицајац који брани Запад. Руски предсједник је искористио тај вакум. Хилари Клинтон је 2009. је објелоданила “ресетовање” односа САД са Русијом у смислу њихове тешње сарадње. Гротескно је да је Обама након тога дозволио Путину да се представи као један од бранилаца Запада тако што је посредовао у споразуму са Сиријом у циљу уништавања дијела њеног арсенала хемијског оружја.

Путин пролази некажњено јер је Запад без јасног циља и вођства. Руски лидер може да закључи да Запад није спреман да се бори за одбрану сопствених интереса. Да је Запад озбиљан у настојању да обузда Русију, сада би изводио заједничке војне вјежбе са Чешком и Пољском.

По ко зна који пут западни лидери показују незнање и ароганцију у суочавању са тиранима разних боја. Као што нису успјели да схвате исламски вјерски фанатизам, исто тако нису разумјели да је Путин “актуелни руски цар” који се у својој политици води националистичким импулсом.

Када је Камерон дошао на власт и он је претпостављао да се Путин може трансформисати у најбољег пријатеља Запада. Међутим, прво правила у суочавању са тиранима је да они разумеју једну ствар: снага. Пријатељство доживљавају као слабост и то користе.

Пад Берлинског зида је омогућио Западу да пронађе уточиште у најнечувенијој фантазији: да је историја окончана и да више никада неће морати да ратује. Нажалост, обарање малезијског авиона показује да му се рат веома лако може вратити.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана