Шта је у позадини рата у Сирији? Моћан гасовод

Агенције
Шта је у позадини рата у Сирији? Моћан гасовод

Милано - Гас и нафта су одвајкада у жаришту проблема на Блиском истоку, пише италијански лист „Соле 24 оре" истичући да је узрок рата у Сирји управо моћан гасовод.

Како наводе, рат је тамо почео "зато што је сиријски предсједник Башар ел-Асад одбио да прихвати да преко сиријске територије прође моћан гасовод из Катара у Европу".

То је, наводи лист италијанских пословних кругова, предочио и Роберт Кенеди млађи у анализи у часопису "Политико", у којој је објаснио да су "прави узроци рата у Сирији одбијање Асада да пристане на гасовод од Катара до Европе, због чега су САД покренуле кампању блаћења Асада".

Кенеди млађи, рођак бившег америчког предсједника Џона Кенедија, наводи да та америчка кампања оцрњивања шефа владе у Дамаску "није почела због мирних протеста сиријске опозиције у вријеме 'арапског прољећа' 2011, већ кад је Катар 2009. понудио да изгради гасовод вриједан десет милијади евра који би ишао преко Саудијске Арабије, Јордана, Сирије и Турске" у Европу, а то одбио Асад.

Предсједник Асад, додаје се у тексту, то је образложио и тиме што би овај гасовод дошао у сукоб с интересима његовог савезника Русије, највећег испоручиоца гаса Европи.

"Ето доброг разлога да се сагледају и побуде за интервенцију Москве у Сирији, па и недавног сусрета у Анкари турског предсједника Ердогана и руског предсједника Путина и њиховог договора да обнове планове за изградњу гасовода Турски ток", напомиње се у тексту у "Соле 24 оре".

И примећује да се "мора бити опрезан кад се говори о енергетским билатералним пројектима на Блиском истоку: ако некоме чиниш услугу, буди сигуран да ћеш наудити неком другом".

Милански дневник додаје да је Асад 2010. почео да се договара с Ираном, својим историјским шиитским савезником, а кључним противником Америке и Саудијске Арабије, о изградњи гасовода великог капацитета који би ирански гас преко Ирака слао у Либан, Сирију и даље у Европу…

У "Соле 24 оре" каже се да је Кенеди млађи навео обавијештајне податке да су одмах америчке тајне службе, заједно с Катаром и Саудијском Арабијом, почеле финансирање сиријске опозиције и припреме за рушење режима у Дамаску.

"А истовремено су у јуну 2011. Уједињени Арапски Емирати, у име земаља Залива, понудили Асаду финансијску подршку од равно 150 милијарди долара да раскине с политичким, економским и војним савезништвом с Техераном."

"Заузврат су, поред новца, земље Залива обећале да ће бити обустављена побуна против Дамаска", истиче се у напису италијанског листа.

Асад је то одбио и амбасадори САД и Француске у Дамаску су отишли у средиште побуњеника у граду Хама да подрже буну против сиријске владе.

"Тако се оправдани бунт народа против аутократског и бруталног режима преобратио", пише "Соле 24 оре, "у рат преко посредника (побуњеника) уз учешће и Турске, а уз благослов тадашње америчке државне секретарке Хилари Хилтон и новца који је стизао из Саудијске Арабије и Катара".

Катарски гасовод, одбијен 2009, би био, подсјећа се у анализи, нека врста проширене верзије гасовода Таплин, који су још 1947. хтјели а изграде америчка компанија Бехтел и саудијска фирма Арамко, па кад је то зауставио сиријски парламент, ЦИА је организовала државни удар у Дамаску.

Потом су 1953. Британци и Американци, главни је био локални шеф ЦИА синовац предсједника Рузвелта, организовали рушење иранског предсједника Мосадека који је национализовао индустрију нафте… а слични догађаји су услиједили протеклих деценија у региону.

"Државни удари које су Американци организовали због енергетских разлога и богатстава су породична питања: раније Рузвелтових, Кенедијевих, а сада Клинтонових", наводи дневник италијанских пословних кругова.

И скреће пажњу да "има сумње да су заиста 'пријатељи Сирије' САД, Француска и Велика Британија који себе тако проглашавају".

Јер Французи и Британци су Блиски исток још 1916. послије пада Отоманске империје споразумом Сајкс-Пико подијелили на своје интересне зоне, па су Британци добили нафтом богати Мосул (око кога Американци управо воде жестоку битку с исламистима), а Французи су добили под своју контролу Сирију и Либан.

У напису се каже да би се историја у Месопотамији и Сирији можда на неки начин и поновила да није дошло до руске интервенције у септембру 2015, "а Москва је чинилац који жели да попуни празнину коју су тамо оставили Американци који су деценијама били пресудни чинилац у тој области".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана