Шта ће Путин са свијетом, а шта ће свијет са њим?

Шта ће Путин са свијетом, а шта ће свијет са њим? 19.03.2018 23:48 | Агенција

Агенција АП наводи да Владимир Путин сада има јачу контролу над Русијом и јачи положај у свијету, а медији оцењују да је побједио у атмосфери Хладног рата.

АП оцијењује да су се Путинови домаћи непријатељи већином повукли у сијенку, а његови страни противници имају својих проблема - од трапавог изласка Британије из Европске уније, до хаоса у администрацији америчког предсједника Доналда Трампа.

Чак ни нерегуларности на изборима неће оштетити Путинов оклоп, док су га оптужбе за мијешање у америчке предсједничке изборе у САД 2016. године и наручивање напада на бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његову кћерку Јулију начиниле још популарнијим у Русији, наводи америчка агенција и констатује да су односи између Русије и Запада на најнижем нивоу још од распада Совјетског савеза.

Упркос донекле пријатељском односу са Трампом, Путинов нови мандат не даје му превише подстрека да тражи савез са Вашингтоном, поготово због интензивирања истраге о могућем руском мијешању америчке предсједничке изборе 2016. године.

Лидери који су пријатељски настројени према Путину остварили су добре резултате у Италији и Немачкој, наводи АП и додаје да ће у западним земљама вјероватно бити још хакерских напада повезаних са Русијом, као и пропаганде која ће за циљ имати да омета изборе или на неки други начин дискредитује демократију.

С обзиром на то да Путинова популарност расте сваки пут када заузме чврст став према Западу, од њега се може очекивати још "тврдих" говора слиједећи пут када се појави претња по унутрашњу безбједност Русије, као и употреба права вета када се у Савјету безбједности Уједињених нација појави пријетња по интересе Москве.

Његова изјава од прије неколико недјеља, да је Русија развила ново нуклеарно оружје које може да избјегне сваки систем ракетне одбране јасно показује да је Путин одлучан да увећа руску моћ застрашивања.

Русија се неће, оцијењује америчка агенција, ускоро повући из Сирије, јер на њу гледа као на геополитичку и војну побједу над нелегалном интервенцијом предвођеном Западом. АП процјењује да би охрабрени Путин могао да позиционира руску војску као мировне снаге и у другим регионалним сукобима, као на примјер у Либији, гдје Русија има нафтне интересе и гдје је катастрофална инвазија Запада прије седам година ту земљу оставила у стању безакоња и преплављену екстремистима.

За Русе, највећа Путинова побједа у посљедњих 18 година је анектирање Крима и слом украјинских амбиција да се приближи НАТО-у и Европској унији. Путин је фрустриран због санкција које су против Русије увеле САД и ЕУ, али не изгледа вољан да учини уступке које би те санкције окончала. Украјина је подијељена између запаљиве владе у Кијеву и сепаратистицког региона који има подршку Русије у замрзнутом, али и даље смртоносном конфликту који служи Путиновим интересима, наводи АП.

Русија је акцијом у Украјини упутила упозоравајући сигнал земљама у својој орбити да је окретање Западу опасно, а бивше чланице совјетског блока се све више окрећу Москви - од Мађарске и Пољске, до Чешке и Словачке. Путнов нови мандат би, у теорији, могао да му омогући да крене у храбре реформе које су Русији одавно неопходне, како би се подигао животни стандард становништва и смањила зависност од извоза нафте. Он је, међутим, увјерио бираче да су драстичне промјене опасне, а да заштита земље од претњи има предност над побољшањима њихових услова живота.

Стручњаци предвиђају да би Путин могао да спроведе неке промјене, попут лакшег доласка до стана, или борбе против корупција на локалном нивоу. Велике промјене, попут реформе пензионог система, или смањење војног буџета, мање су вјероватне. Русија је издржала двогодишњу рецесију, а инфлација и дефицит су тренутно ниски, међутим, лична примања стагнирају, систем здравствене заштите се распада а корупција цвијета.

Највеће питање за становнике Русије је шта ће се догодити кад Путину истекне шестогодишњи мандат, сматра АП. Путин би, према уставу, требало да оде 2024. године, али би до тада могао да измјени правила и укине постојећа ограничења, или да на то мјесто постави неког слабог наслиједника и настави да влада из сијенке.

АП, такође, подсјећа да је 65-годишњи Путин, на конференцији за штампу, упитан да ли ће се 2030. поново кандидовати, узвратио: "Смијешно. Мислите ли да ћу овде бити док не напуним 100 година?"

Француски медији пак наводе да је Путин изабран у атмосфери Хладног рата, док га на домаћем плану очекују економски изазови, општа је оцијена француских медија у коментарима о предсједничким изборима у Русији.

Медији у Паризу подсјетили су данас да Путин на међународном плану треба да се суочи с недавном афером тровања бившег руског шпијуна Сергеја Скрипаља у Великој Британији и да је његова побједа на изборима у недјељу "под сијенком" Хладног рата. Таква атмосфера је свакако утицала и на "уједињење Руса и окупљање око Путина", док је "опозиција која није добила медијски простор током кампање постала безначајна у очима већине Руса", оцијенио је лист Лезеко.

Лист Поен оценио је са своје стране да Путин треба да се суочи с "пет изазова у земљи - демографском кризом, системом пензионисања који је на издисају, страним инвестицијама које каскају, привредом која зависи од горива и слабом продуктивношћу".

Иако је Путин у неколико наврата помињао "породичну политику", питање демографије је од суштинског значаја пошто је Русија са садашњих 149,9 милиона становника од 1991. послије распада Совјетског савеза изгубила око пет милиона становника. Поен је додао да пензије иако мале у Русији све више оптерећују државни буџет, а један од разлога је и рани одлазак у пензију, 55 година за жене и 60 за мушкарце.

Лист Експрес је пренио да се Русија суочава са неповјерењем страних инвеститора, како због компликоване бирократије тако и због санкција уведених Русији због ситуације у Украјини. Аналитичари сматрају да економија није довољно ефикасна у Русији јер је насљедила совјетски систем с привредним растом који потиче претежно из нафтног богатства које посједује земља додајући да то није довољно јер је и индустрија годинама без иновација, навео је Експрес.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица