Русија иплатила посљедњу траншу дуга СССР-а

Русија иплатила посљедњу траншу дуга СССР-а 21.09.2017 10:58 | Срна

Москва - Русија је вратила и посљедњу рату огромног дуга који је наслиједила од СССР-а у износу од 104,5 милијарди долара.

Након распада Совјетског Савеза новоформирана Руска Федерација морала је да мисли о новој стратегији финансирања своје будућности, али и о враћању милијарди долара које је СССР дуговао другим земљама.


Министарство финансија Руске Федерације објавило је да су у августу враћени последњи преостали спољни дугови који су наслијеђени од СССР-а.

Министарство је уплатило 125,2 милиона долара БиХ за робу коју је СССР увозио из Југославије, а није платио. Тако је стављена тачка на велики проблем савремене Русије.

У почетку су обавезе враћања дугова бившег СССР-а биле распоређене на све републике, али су се све оне 1993. године одрекле совјетских спољних актива у корист Русије, а самим тим и ослободиле се обавезе да плаћају совјетске дугове.

Када је крајем 20. и почетком 21. вијека цијена нафте скочила, Москва је постепено почела да се извлачи из дугова.

Совјетски Савез је интензивно позајмљивао новац од других земаља за куповину западне опреме и фармацеутских производа, те за свакодневно попуњавање буџета, објашњава директор Центра за развој иновационог бизниса и предузетништва Алексеј Михејев.

Ти дугови су почели да расту током осамдесетих година прошлог вијека, када је цијена нафте пала и земља морала да подржи неефикасну економију и уједно помаже другим комунистичким режимима у цијелом свијету.

Осим страних кредита, укупан дуг је подразумијевао и обвезнице у националној валути, обвезнице банке Вњешекономбанк, као и кредите добијене од Лондонског клуба повјерилаца.

Совјетски буџет није био довољно велики да покрије све те дугове, тако да их је послије распада земље наслиједила Русија.

Највећи дио дуга била је сума од 47,6 милијарди долара - то је био дуг партнерима из Париског клуба повјерилаца /велике индустријски развијене земље, углавном европске државе и САД/.

Када је цијена нафте скочила, Москва је успјела да исплати тај дуг до 2006. године тако што је 38,7 милијарди долара исплатила прије предвиђеног рока и на тај начин уштедјела 7,7 милијарди долара, које су кредитори пристали да отпишу или замијене за робу и услуге.

Русија је, затим, 2009. године вратила остатак дуга у висини од милион долара, што је дуговала Лондонском клубу повјерилаца, односно, углавном, комерцијалним банкама Западне Европе, САД и Јапана.

Када је ријеч о другим земљама, дуг је подмирен на основу билатералних споразума, понекад не готовином, већ робом и услугама, наводи "Руска ријеч".
 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица